Site name

Otvaranje još dva poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji

Rasim Ljajić: Ne postoje rokovi za ulazak u STO

Nemačka, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska su bile izričite da ne treba otvarati poglavlje 33, vezano za pravnu državu

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predstavljala je Srbiju na sinoćnjoj sedmoj međuvladinoj konferenciji u Briselu na kojoj je trebalo da budu otvorena još dva poglavlja u pregovorima države o članstvu u EU - poglavlje 6 - kompanijsko pravo, i poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom.

Piše: M.S., S.Č., Lj.B.

Beograd 12. decembar 2017. 09:39

  Rasim Ljajić: Ne postoje rokovi za ulazak u STO

Foto: Fonet/Zoran Mrđa

Očekivalo se da ministarka potom govori na konferenciji za novinare zajedno sa komesarom EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom i šefom estonske diplomatije Svenom Mikserom, čija država do 1. januara predsedava EU. Srbija je, računajući i sinošnu međuvladinu konferenciju, dosad otvorila 12 od ukupno 35 poglavlja. Dva od 12 poglavlja su i privremeno zatvorena.

Rasim Ljajić, ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije, ukazuje za Danas da za zatvaranje poglavlja 30 postoje dva kriterijuma.

- Prvi je članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji a drugi se odnosi na akcione planove koje Srbija treba da dostavi, a u kojima će biti navedeno šta ova država treba da usvoji od pravnih tekovina EU vezanih za ovo poglavlje i rokovi u kojima će to uraditi, navodi Ljajić. Prema njegovim rečima, ne postoje rokovi za ulazak u STO, ali je to uslov za zatvaranje ovog poglavlja i nije se desilo da zemlja postane članica EU, a da nije članica STO.

U analizi koju su objavili fondacija Fridrih Ebert i ISAC fond, a čija autorka je Bojana Todorović, napominje se da je Srbija u završnoj fazi procesa pristupanja STO već nekoliko godina. "Pregovori sa većinom članica Radne grupe za pristupanje su okončani i do sada je Srbija nailazila na podršku ključnih članica STO, a posebno EU. Što se tiče multilateralnog nivoa, Srbiji je ostalo samo još jedno otvoreno pitanje: usaglašavanje zakona o genetski modifikovanim organizmima i ukidanje apsolutne zabrane prometa ovim proizvodima... Kao i u slučaju mnogih država članica EU koje su iskazivale i iskazuju skepsu prema genetski modifikovanim organizmima, Srbija ima mogućnost da ovo pitanje reguliše na drugačiji način ne kršeći pravila STO, kroz uspostavljanje sveobuhvatnih i rigoroznih kontrola, označavanje proizvoda i informisanje gra|ana. Svakako, oko ovog pitanja je potrebno povesti javnu raspravu, pre svega uz učešće stručnjaka", navodi se u studiji.

Predstavnici zvaničnog Beograda su prethodnih meseci poručivali da očekuju da do kraja 2017. budu otvorena "makar tri poglavlja", a u diplomatskim krugovima nezvanično se mogu čuti tvrdnje da to nije učinjeno jer su pojedine države članice EU nezadovoljne napretkom Srbije u domenu vladavine prava. Nemačka, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska su bile izričite u stavu da zasad nije svrsishodno otvarati i poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim pitanjima, javila je agencija Beta. Ovo poglavlje je, prema ovim članicama EU vezano za valjano delovanje pravne države.

Odgovarajući na pitanje da li se zbog nedostatka reforme pravosuđa oseća odgovorno zbog toga što se sada ne otvaraju tri već samo dva nova poglavlja, ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je nedostatak reforme pravosuđa bio kočnica za druga poglavlja, onda danas ne bismo imali otvaranje ni ova dva.

- Poglavlje 23 jeste najvažnije i sve reforme kroz druga poglavlja mere se time šta ćemo ostvariti kroz to poglavlje, rekla je Kuburović juče na konferenciji AmChama na kojoj su predstavljeni rezultati o reformama u Srbiji. Ona je istakla da Ministarstvo pravde nastavlja da preduzima sve mere neophodne za poglavlje 23, te da "ne bežimo od odgovornosti da određeni zastoji postoje", zbog čega će se raditi na akcionom planu. Ona veruje, kako je napomenula, da će sve ono sa čim se kasni ove godine biti ispunjeno u prva dva kvartala naredne godine.

Najvažniji kontinuitet

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, ocenjuje za Danas da je najznačajnije da se proces pregovaranja odvija u kontinuitetu, da se u pravilnim vremenskim razmacima nova poglavlja stavljaju na dnevni red. "S obzirom da je svaka međuvladina konferencija povezana i sa procenom napretka, pre svega u vezi sa poglavljem 35, odnosno normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, svako poglavlje govori da je došlo do pomaka u političkom kriterijumu. Napredak u vladavini prava tako|e predstavlja jedan od ključnih uslova i fokus u unutrašnjim reformama treba staviti na poglavlja 23 i 24, koja su se u prethodnim iskustvima proširenja pokazala kao najkompleksnija. Svaka vest koja govori o napretku u procesu integracija je sama po sebi pozitivna. Otvaranje poglavlja je nešto sto se u ovoj fazi pregovora podrazumeva. Ozbiljna i zabrinjavajuća vest bi bila samo da je u ovom procesu došlo do zastoja", ističe naša sagovornica.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.