Foto: Fonet/Dragan AntonićNe znam po koji put se u medijima pojavljuju spekulacije da sam navodno učestvovao u formiranju službe bezbednosti Demokratske stranke.
To su notorne gluposti. Ja sam u životu pripadao samo zvaničnoj vojnoj službi bezbednosti i nikome više. Niti sam išta organizovao, niti bio deo toga na bilo koji način. Te spekulacije lansiraju se iz redova SNS sa ciljem da mene diskredituju i to je sasvim jasno, kaže za Danas Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i bivši član Srpske napredne stranke. On tako komentariše navode sajta Antidot da je zajedno sa bratom od strica bivšeg predsednika Srbije i DS Borisa Tadića Rankom učestvovao i osmislio paradržavnu službu bezbednosti Demokratske stranke o kojoj je nedavno u javnom pismu pod naslovom „Moji susreti sa Jankovićem“ pisao i lider DJB Saša Radulović.
* Antidot se u tekstu „Zaštitnik građana i lider opozicije Saša Janković godinama radio za službe bezbednosti“ poziva na pisanje Srpske reči iz 2004. po kome ste bili bliski sa Borisom Tadićem.
– To blage veze nema sa istinom, jer ja nikada nisam bio blizak Demokratskoj stranci, niti sam bio član DS, niti sam bio u dobrim odnosima sa Borisom Tadićem. On me je kao vrhovni komandant odbrane penzionisao sa 45 godina života, kao najmlađeg generala koji je imao briljantnu karijeru. Zbog toga sam tužio državu i 2012. i dobio spor da su me potpuno nezakonito penzionisali. I ta činjenica sama po sebi govori koliko sam bio blizak Tadiću.
* Možda niste bili bliski sa Tadićem, ali sa Šutanovcem svakako jeste.
– Meni je Šutanovac brat od tetke, ali on je živeo u Beogradu, ja na Kosovu. Nismo se družili ni viđali. Ne delimo ni iste političke stavove.
* Da li ste poznavali ljude sa kojima vas Antidot povezuje Ranka Tadića, Zorana Zagorca i Mileta Zarića, sa kojima ste navodno formirali DS službu bezbednosti?
– Zagorca nikad nisam ni čuo ni video, ali da znam da postoji Ranko Tadić, brat od strica Borisa Tadića, ali sa njim nikada nisam imao bilo kakve dogovore. Čoveka sam jednom u životu video i to u nekom društvu. Ne znam ni čime se čovek bavi.
* Kao načelnik VBA trebalo je da znate da li DS formira službu za prisluškivanje?
– Nisam znao, ali je javna tajna da svaka veća stranka u svojim redovima ima ljude u okviru odbrane i bezbednosti, koje naziva stručnim savetima. I svaka stranka manje više u te odbore delegira bivše pripadnike policije, službi bezbednosti koji su se aktivno bavili tom oblašću. Ali to je sve neozbiljna priča, jer im je više zadatak da zaštite stranku od podrivanja iznutra suparničkim političkim ideologijama, nego što oni stvarno mogu da se bave obaveštajnim i bezbednosnim radnjama. Ali nije to ključno pitanje.
* Šta je onda ključno?
– Najvažnije je ko sve u ovoj državi poseduje uređaje za tajno prikupljanje podataka u Srbiji, mada je zakonom regulisano da uređaje može da poseduju samo službe bezbednosti, BIA i VBA i posebno odeljenje za borbu protiv kriminala SBPOK u MUP-u Srbije. Pošto mi nismo doneli zakon o proizvodnji i prometu uređaja, odnosno opreme za tajno prikupljanje podataka, koje zadire u privatnost i ustavom zagarantovana prava i slobode građana, onda mi imamo situaciju da svaki bogatiji biznismen, svaka stranka koja ima novca, svaka strana služba ima uređaj. Svako ko može da plati može i da uveze taj uređaj za prisluškivanje. U Srbiji danas postoji haos po tom pitanju. Bojim se da su mnoge institucije i pojedinci van državnog sistema.
* Ima li i SNS, čiji ste službenik, prislušne uređaje?
– To ne znam, ali govorim o atmosferi koja pogoduje da danas svako u državi može da prisluškuje šta suprotna strana govori. Govorim o neuređenom sistemu bezbednosti.
* Tačno je da ste radili u VBA, ali vas prečesto dovode u vezu sa DS i nezakonitim prisluškivanjem.
– Razloge bi možda trebalo potražiti u tome što mnogo znam. Znam ništa manje nego drugi načelnici bezbednost. Muči ih i šta ja to znam i preventivno žele da me diskredituju u javnost, bojeći se da ću možda u nekom trenutku da odlučim da nešto kažem ili da se pripojim nekoj političkoj opciji. Ne moraju da se plaše, ja vodim grupu građana i borim se za Niš i tu počinju i završavaju se sve moje političke ambicije.
* Za koga ste opasnost?
– Za čestite ljude ne predstavljam nikakvu opasnost, možda sam opasnost za one koji smatraju da mogu da manipulišu građanima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Pitam se šta je sa poternicom protiv mene, gde je ona pisana da sam činio zločine. Svi o tome ćute i to je još jedan od arsenala moje diskreditacije. Danas svakoga možete optužiti da je zločinac i da ga uhapsite, ali umesto da se dokazuje krivica, kod nas se dokazuje nevinost. Stvari su strašno izvitoperene .
* Znači li to da očekujete i hapšenje?
– Ne isključujem ni mogućnost hapšenja, ali samo u onoj meri u kojoj budem predstavljao opasnost po političku opciju na vlasti. I sama poternica bila je pokušaj da me ućutkaju.
* Kako ste zapali u nemilost stranke čiji ste bili član?
– Svi moji problemi počinju od izveštaja Anketnog odbora za Kosovo kada sam džarnuo u albansku i srpsku mafiju. Tada mi je i napisana poternica. Jasno je zašto neko mirno ne spava i zašto mu je u interesu da mene nema.
* Možete li biti jasniji?
– Nivo šizofrenije došao je do tog nivoa da neki koji danas vladaju smatraju da je narod toliko glup da mogu svakakvim glupostima da ga šamaraju. Bivši radikalčići spremni su da po Šešeljevoj matrici pljuju na sve čestite ljude u državi, a samo su prešli u SNS i nisu napravili otklon od svog ponašanja i mentalnog sklopa. Pljuju svakoga ko ne misli kao oni i ne osećaju gram savest za ono što su izrekli. Po toj matrici ja bih sada, kao ozbiljan čovek, svakoga dana trebalo da demantujem njihove tvrdnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
