Site name

Danas istražuje

Gde su i šta rade bivši predsednici države?

Koštunica piše memoare, Lilić u Jubmes banci

Od njih je nekada zavisilo sve, bili su neprikosnoveni i nedodirljivi, a danas ih se malo ko seća.

14

Piše: Mirjana R. Milenković

Beograd 02. januar 2018. 07:57

Gde su i šta rade bivši predsednici države?

Foto: EPA-EFE/ Srđan Suki/ Koča Sulejmanović / Foto: Stanislav Milojković

Neki od njih su se potpuno povukli iz politike, otišli u penziju, okrenuli se biznisu, pišu memoare, a pojedini među njima su još u politici, plivajući uzvodno. Svima njima zajedničko je to da su nekada bili predsednici države, SR Jugoslavije ili Srbije.

Zoran Lilić, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije od 1993. do 1997, retko se sreće u javnosti. Poslednji put javno je viđen na inauguraciji najnovijeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na taj prijem došao je u društvu dvojice svojih kolega, predsednika Srbije Milana Milutinovića i Tomislava Nikolića. Nakon napuštanja SPS i neuspešnog pokušaja stvaranja nove Srpske socijaldemokratske stranke Lilić je odustao od politike i potpuno se posvetio biznisu. Neki mediji su čak pisali da je odustao od penzije zbog angažmana u Jubmes banci, ali on za Danasa kaže da uslove za penziju još nije stekao i da prema tome i nije imao čega da se odrekne.

Danas je predsednik upravnog odbora Jubmes banke. "Jubmes banka, posle godina velikih gubitaka, može da se pohvali veoma dobrim rezultatima, stabilnim poslovanjem i da u značajnoj meri prevazilazi sve postavljene preduslove koje zahteva Narodna banka Srbije. Dakle radimo dobro u interesu države i svih naših akcionara i to me čini veoma zadovoljnim, posle pet godina napornog rada", kaže Lilić za Danas.

Iako mu po zakonu pripada kancelarija bivšeg predsednika, on tu privilegiju, kao i mogućnost da ima savetnike i službeni automobil nikada nije koristio.

"Što se kancelarije bivšeg predsednika Republike tiče, smatram da njeno korišćenje, kao i korišćenje svih drugih benefita mora da bude u funkciji i u korist Republike Srbije, dakle ako možemo na bilo koji način da pomognemo Republici, koristeći svoje međunarodne kontakte i autoritet, koje smo i inače ostvarili upravo na poziciji predsednika, onda to ima smisla. Obrnuto ne. Ni Đinđić, ni Koštunica, pa ni Tadić nisu to razumeli, ili nisu želeli i zato nisam koristio ni kabinet, ni kancelariju", objašnjava Lilić.

Da su kontakti bivšeg predsednika SRJ sa libijskim predsednikom Muamerom Gadafijem ipak bili dragoceni, pokazalo se i kada je pomogao u evakuaciji naših državljana iz Libije, ali je posredovao i u oslobađanju pet Bugarki osuđenih na smrt u Libiji. Novi život Lilića u kome nema mesta politici krunisan je i novim brakom sa 15 godina mlađom novinarkom RTS-a Mirom Jevtić. Liliću je ovo bio drugi brak, a svadba je obavljena u strogoj tajnosti u parohijskom domu Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu.

Za razliku od Lilića, koji ima aktivan život van politike, Milan Milutinović, koji je na mestu predsednika Srbije bio od 1997. do 2002, u pravom smislu je penzioner, i u politici i u životu. Međutim, za razliku od drugih on je, umesto u penziju prvo otišao u Hag, gde je bio optužen za zločine nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999. Hagu se predao u januaru 2003, a u Sheveningen je stigao redovnim letom. Šest godina kasnije Haški tribunal ga je oslobodio optužbi. Nakon toga, povukao se iz javnog života, i može se videti tek ponegde, kao što je bio slučaj ove godine na proslavi Dana državnosti koju je priredio tada aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Za Danas kaže da uživa u slobodi i miru i da se takvom mirnom i povučenom životu posvetio nakon prestanka mandata predsednika Srbije i nakon što se iz Haga vratio potpuno oslobođen svih optužbi.

"Nema me u javnosti. Ja sam svoje odradio. Nikoga nisam opanjkao, ni protiv koga nisam svedočio. Kada su me oslobodili svih krivica, osetio sam da sam ponovo rođen, ali ne zbog sebe, već zbog porodice. Ja se lično nisam uzbuđivao jer nisu ništa mogli da mi prišiju, iako su se trudili. Onda su digli ruke", kaže Milutinović za Danas.

Iako je jedno vreme po povratku iz Haga koristio kancelariju bivšeg predsednika, koja mu po zakonu pripada, odlazeći tamo dva-tri puta nedeljno, danas kako kaže više ni tu privilegiju ne koristi. Nema ni obezbeđenje, ni službeni automobil, a kako njegovi prijatelji tvrde, ekspredsednik se još više osamio nakon smrti supruge Olge početkom ove godine. Ipak iz svog mirnog okruženja nedavno je otputovao čak na Krit, na sahranu bivšeg grčkog premijera Konstantina Micotakisa. "Mi smo bili lični i porodični prijatelji i morao sam sa prijateljem da se oprostim. Bio sam jedini stranac na sahrani", napominje Milutinović za Danas.

Iz politike, stranačkog i javnog života potpuno se povukao i Vojislav Koštunica, koji je bio poslednji predsednik SR Jugoslavije od 2000. do 2003. U penziji je u pravom smislu te reči, što formalno, što politički. Najpre je napustio funkciju u DSS koju je osnovao, a zatim i samu stranku. Skoro nikada se ne pojavljuje na javnim skupovima, ne daje političke izjave, nije dostupan medijima, a retko se viđa i sa svojim bivšim stranačkim kolegama. U bivšu stranku ne zalazi, ali Beograđani mogu da ga vide kako šeta centrom Beograda sam i bez obezbeđenja, a spekuliše se i da se pod stare dane ponovo oženio.

"Penzionerske dane najčešće provodi u svojoj skromnoj, ali lepoj vikendici u Belanovici, varošici skrivenoj na razmeđi starih puteva za Rudnik, Aranđelovac i Ljig. Tamo odlazi svojim kolima, a onda se povlači u tišinu i piše memoare. Više je to pogled na protekla politička dešavanja nego što su u pravom smislu te reči memoari", kaže za Danas jedan od njegovih bivših stranačkih kolega sa kojim je ostao blizak. Objašnjava da se Koštunica u Belanovici druži sa meštanima, da sam sređuje dvorište, da nema devet, već samo jednog mačka i psa lutalicu koji je došetao u njegovo dvorište. (Tekst o Koštuničinih devet mačaka u provladinim medijima pred izbore 2000. čuven je primer antikampanje prema političkom protivniku.)

Za razliku od Koštunice, bivši šef države i to u dva mandata Boris Tadić, koji je bio predsednik od 2004. do 2012. i nakon odlaska sa funkcije, nastavio je da se bavi politikom, iako je sam najavio "vidimo se u nekom drugom filmu". Umesto filma, promenio je samo stranku. Osnovao je svoju Socijaldemokratsku stranku, čiji je lider, ali se nije prihvatio neke druge državne funkcije. I danas uoči beogradskih izbora nastoji da bude pomiritelj i ujedinitelj opozicije, bez pretenzije, kako kaže na neku novu funkciju. Za razliku od svojih prethodnika on s vremena na vreme daje intervjue, drži konferencije za novinare, aktivan je na društvenim mrežama i osetljiv na neistine koje se plasiraju na račun vremena u kome je on vodio državu.

O njegovom privatnom životu zna se vrlo malo. Zna se da je 2013. godine, kako je sam tvrdio, postao član savetodavnog tela u Telenoru, tela koje se sastaje jednom ili dva puta godišnje. Još dok je bio počasni predsednik DS biran je i za člana međunarodnog savetodavnog borda Unikredit grupe.

Tomislav Nikolić poslednji je bivši predsednik i na funkciji prvog čoveka države proveo je pet godina od 2012. do ove godine, kada ga je nasledio Aleksandar Vučić. Odlazeći sa predsedničke funkcije Nikolić je najavio da odlazi u penziju, ali ne i iz politike. Tako je ostavio mogućnost za neprekidne spekulacije da će kad-tad osnovati svoju Srpsku narodnu stranku, a neodlaskom na svečanu godišnjicu stranke čiji je osnivač i prvi predsednik bio Nikolić je pokazao da je raskrstio sa SNS.

Iako je nagoveštavao da će se odlaskom sa funkcije i u mirovinu vratiti u Bajčetinu i pečenju rakije, bivši predsednik se ipak opredelio za državno uhlebljenje u Kancelariji za saradnju sa Rusijom i Kinom, gde je udomio i tridesetak saradnika. Osim što je par puta saopšteno da se sastao sa ambasadorima Rusije i Kine, Nikolić na novom zadatku nije imao neke druge inicijative. Mnogo više se angažovao na promociji fondacije svoje supruge Dragice, pa se u tom svojstvu nedavno pojavio i na otvaranju novog Kliničkog centra u Nišu. Nije se vratio ni u Bajčetinu, ali ni u stan na Novom Beogradu u kome je živeo pre izbora na funkciju predsednika. Mediji pišu da je sa porodicom nastavio da koristi luksuznu vilu u Užičkoj 23 na Dedinju.

povezane vesti

komentari (14)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

svetlanast.

02. januar 2018.

Da bi se ovoj Petorki pridruzio i sesti clan, potrebno je da sa dijagnoze, opisa stanja, zamajavanja, lazi, anestezija, Srbija napravi PRVI KORAK, a to je pobeda /zaista/ demokratske opozicije na izborima u Beogradu.Kako, ako je nesporno da od 2012.godine u Srbiji nema postenih izbora od mesnih zajednica do predsednickihjer ih vlast pokrade pre glasanja, koristeci drzavne resurse, i novac sumnjivog porekla.Nema u Srbiji postene predizborne kampanje, zato opozicija treba da promeni predizbornu taktiku.Kako? Da jasno kaze profesorima, lekarima, studentima, seljacima, radnicima, sudijama, ljudima u kulturi, onima koji se spremaju da odu u beli svet, penzionerima ali POJEDINACNO PO GRUPAMA treba reci, zasto da ne glasaju za ovu vlast u sopstvenom interesu i interesu generacija koje dolaze.

velko

02. januar 2018.

Jedini pravi državnik medju njima je bio Koštunica. Lilić, Milutinović i Nikolić, kao predsednici, su bili bez uticaja-ikebane. Iznad njih je bio drugi čovek. Tadić je bio "tatin sin" u velikim čizmama, predhodnica Vučića u neustavnom ponašanju i sistema capo di tuti. Negovo simbolično izmicanje stolice Koštunici u Moskvi kod Putina bio je uvod dolasku presvučenih radikala na vlast.

Marko

02. januar 2018.

Valjda je ovako nastala uzrečica da slika govori više od 1000 reči?

Petar pekar

02. januar 2018.

Možda su bili nedodirljivi (a ko bi i poželeo da ih dodirne) ali sem Koštunice i Tadića nisu imali nikakvu vlast. Prvom dvojicom komandovao je Milošević a Nikolićem Vučić. Ali imaju nešto zajedničko: nijedan od njih nije valjao za državu i građane Srbije već samo za sebe (i svoje neposredno okruženje). Zato danas imamo, njihovog naslednika, Vučića koji će nas razbucati kao ker mas''''an papir. Ej vi poslednji što preteknete, ne brinite, ne morate da gasite svetlo, pregoreće samo.

mrak

02. januar 2018.

Kada se pogleda ko su bili predsednici, moze se reci da smo odlicno prosli kako je moglo da bude. Jedini je Kostunica ima pravu priliku i najbolje karte, da menja ovu drzavu. Nazalost, opredelio se za vracanje na staro. Zasto je to tako saznacemo, ne iz njegovih memoara, nego iz dosjea DB-a (ako se nadje neko ko to bude smeo da otvori). Najvece zasluge zasto smo tu gde jesmo, upravo pripadaju tom coveku. Tadic, prirodan nastavak Kostunice, nastavio gde je prethodni stao, al vec je pod njim bilo kasno za bilo kakve promene (kojima on takodje nije bio naklonjen). Lilic, Milutinovic, Nikolic... ikebane, sto Miloseviceve, sto Putinove, sve jedno.

Realista

02. januar 2018.

Od bivsih predsednika se ne zna ko je gori od goreg. Ojadili su, unesrecili i vratili su Srbiju sto godina unazad. Srbiju koja je u zavadi sama sa sobom i svim svojim susedima.

Dragana

02. januar 2018.

Zive, rade, spavaju... kao da nikakav zlocin prema svojoj zemlji i narodu nisu ucinili.

Radmila

02. januar 2018.

Kad ih pogledate ovako u nizu, sve redom, jasno je da tu gde smo nismo slucajno. U stvari, dobro smo i prosli, kako smo zasluzili.

Milena

02. januar 2018.

Iste ove bi nam izabrao i krvni neprijatelj.

Kalča

02. januar 2018.

Štetočine, zajedno sa ovim sadašnjim. Da je imalo pravde u ovoj zemlji ležali bi na višegodišnjoj robiji. I morali bi da vrate svu svoju "pošteno" stečenu imovinu.

mihmil

02. januar 2018.

Ako likovima dodamo i ovog nesretnika danas koji otima penzionerima hleb iz usta i daje Kosovu držanost (381) pitanje je gde plovi srpski splav Meduza? Jedino je možda Koštunica imao znanje, autorit i časne namere. Što poslednjem nedostaje.

Olivereira

02. januar 2018.

Od ovih sa slike se jedino Tadica nikada nisam stideo. Naprotiv, ponosio sam se njime. Generalno, mrze ga oni koji su protiv evropskih vrednosti i napretka. Mrze ga oni kojima je toplo samo (i iskljucivo) u nacionalnoj nosnji. Oni koji su siroki na recima (kao njihov idol Kostunica) a uski u delima. A takvi su kod nas, nazalost, vecina.

VB

02. januar 2018.

Pretpostavljam da i danas rade sto i dok su bili na vlasti:love zjale i citaju izvestaje tajnih sluzbi. Pitanje za nas je:koliko nas ova gomila nesposobnjakovica kosta?Nekad,danas i dok se ne presele na onaj svet.

Snezana

02. januar 2018.

Kamo srece da su po ceo dan visili u nekom bifeu, mrtvi pijani. Manju bi stetu napravili.