Site name

DW: Šest crtica iz Vučićeve godine

U 2017. godini je šef naprednjaka ustoličen kao predsednik, premijer, vođa navijača, prvi bezbednjak, urednik medija i pisac reklamnog materijala kompanije IKEA. Godišnji osvrt Ivice Petrovića, dopisnika Dojče vele iz Beograda.

5

Piše: Dojče vele

Beograd 30. decembar 2017. 20:52

DW: Šest crtica iz Vučićeve godine

Foto: Ljiljana Bukvić

1. Vučić – šef svega

Bivši predsednik Tomislav Nikolić zapretio je da će se ponovo kandidovati za tu funkciju i tako na trenutak krenuo da kvari planove Aleksandra Vučića. Opozicija u vidu belih listića je brže bolje podržala Nikolića, baš kao što su ga i onomad podržali da sa vlasti skine „diktatora Tadića“. Nakon izvesnog šuma u komunikaciji zvanog 'zvaću ja Tomo tebe – nemoj ti mene', Nikolić se nagodio, smestio u izmišljenu kancelariju za nepostojeće poslove sa Rusijom i Kinom, a Aleksandar Vučić je postao novi predsednik Srbije.

Tako je otklonjena opasnost da na Andrićev venac dođe neki novi demokratski diktator pa je Aleksandar Vučić postao predsednik, vođa navijača, premijer, koordinator bezbednosnih službi, vrhovni komandant, urednik medija, predsednik SNS, i pisac reklamnog materijala kompanije IKEA.

„Dosad bi već i ona poslovična žaba primetila da voda postaje pretopla“, kaže za DW o tome Vladan Marjanović, novinar nedeljnika NIN. „Većinska Srbija, međutim, ni posle pet i po godina naprednjačke vladavine ne vidi ništa problematično u razgrađivanju institucija, rastakanju morala i poništavanju smisla u izvedbi Vučićevih satrapa. Vučić sam, pak – sad i u skladu s lažnom titulom 'vrhovnog komandanta' kojom mu se ulaguju – nastavlja da suvereno komanduje tom sumračnom paradom.“

2. Autokratija ili diktatura?

Polemika da li je u Srbiji autokratija ili diktatura nije prestajala tokom čitave godine. Dežurni dvorski analitičari takve optužbe odbacuju sa gnušanjem, ali zanimljivo je da to rade i oni koji bar na papiru nisu naklonjeni Vučiću.

Tako se fizičko nasilje i pretnje gubitkom posla za vas i članove vaše porodice ili bezočno reketiranje privatnog biznisa ili pranje novca kroz stranačke donacije vide kao mali nedemokratski nestašluci, a davljenje novinara i obijanje njihovih stanova kao deo nesavršene demokratije. Kupovina glasova, otmice odbornika i prekrajanje izborne volje građana valjda takođe spadaju u dozvoljene nestašluke garanta mira i stabilnosti na Balkanu. Krajnji utisak je da previše ljudi, kako u Srbiji tako i u Evropi, blagonaklono i ravnodušno posmatra rađanje diktature u Srbiji.  

„Moj politički utisak godine je da klizimo u ozbiljnu diktaturu“, kaže Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja za DW. „I institucije i građani kao da sa radošću hrle u diktaturu. A to potvrđuje i naše istraživanje u kojem osam od deset građana kaže da je Srbiji potreban lider sa čvrstom rukom, a sa druge strane svaki drugi kaže da nije pametno pričati ono što misliš. A izbori u Srbiji više ništa ne odlučuju, niti su regularni.“

3. Ovce na zvonce

Srpski parlament je u 2017. imao specifičnu ulogu: trebalo je da pokaže zašto je parlamentarizam budalaština i zašto je od toga važnije da Srbija ima dobrog domaćina čvrste ruke koji o svemu odlučuje sam i zove se Aleksandar Vučić. Parlamentarna većina je u tom domu glasala uz pomoć zvonceta i zaista nije poznato zašto je zlobnike to asociralo na zabludele ovčice.

Pored toga, srpski parlament je tokom 2017. godine raspravljao i o nekim veoma važnim temama: pudrijerama, donjem vešu pojedinih ministarki, Pinočeu, pevanju uz gusle, pretilo se šamarima, a predsednica parlamenta je pored uključenog mikrofona ponižavala generalnu sekretarku parlamenta.

Vlast svesno pravi takvu atmosferu i tvrdi se da će sve to biti razlog da se raspišu i vanredni parlamentarni izbori kako bi Srbija dobila nove i bolje poslanike. Zvonce će, za svaki slučaj, ostati.

4. Opozicija u devedesetim

Godina promašenih šansi za opoziciju i godina promašenih nada. Koliko god se Aleksandar Vučić trudio da svake godine organizuje izbore ne bi li nekako izgubio vlast i najzad se preselio u Urugvaj, opozicija je vešto uspevala da promaši sve zicere.

Tračak nade se pojavio nakon predsedničkih izbora u vidu Pokreta slobodnih građana (PSG) Saše Jankovića. No, uz optužbe da smo dobili nove Slobu i Miru, PSG su krenuli da napuštaju osnivači stranke, a njihova jedina aktivnost se svela na izbore novih članova Predsedništva na svakih nekoliko dana.

Ostatak opozicije je i dalje zbunjen, i ne razume zašto je nemoguće da 28 stranaka i pokreta napravi jednu predizbornu kolonu kada je to tako lepo funkcionisalo u vreme Slobodana Miloševića.    

Opozicije je doduše bilo, ali u izmaštanim državnim udarima, makedonskim i ukrajinskim scenarijima, desantu tvitovima, kaže za DW Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. „Ne bih da grešim dušu, ali mislim da iza sve te halabuke stoji sam Vučić. Niko pre njega nije bio tako inficiran voljom za moći, potrebom za neprestanom pažnjom, divljenjem, podrškom, i uverenjem da se u svakom času mora nalaziti u središtu svega, makar to bio i državni udar.“

5. Sjećaš li se protesta?

Proteste mladih nakon predsedničkih izbora svi bi najradije zaboravili i o njima se u pristojnom društvu ne govori. Ne samo zbog na kraju skromnih dometa protesta i trošenja preko potrebne energije, već i zbog činjenice da su i oni pokazali svu slabost i neorganizovanost otpora naprednjačkom režimu. U periodu od svega dvadesetak dana protesti su prešli krug od desetak hiljada ljudi do nekoliko slučajnih prolaznika krajem.

Praktično su završeni onog trenutka kada su organizatori, ohrabreni velikim brojem ljudi na ulicama, najavili radikalizaciju protesta. Teoretičarima političkih pokreta će stoga ostati materijal za debatu: može li se diktatura srušiti pištaljkama i mirnim izlaskom na ulice?

Mladi su smatrali da to nije politički protest, i da bi stranke trebalo da se drže podalje, a lideri opozicije su to jedva dočekali. Iako je vlast bila zatečena, donekle i uplašena na početku protesta, brzo se pribrala i demonstracije su, što zbog nevidljivih pritisaka, što zbog gubitka entuzijazma, preko noći prestale. Krajni rezultat – malo su ipak pokvarile postizborno veselje predsedniku Srbije.

6. IKEA po drugi put među Srbima

Nameštaj IKEA zvanično se vratio među Srbe. Medijska histerija koja je pratila otvaranje robne kuće može se uporediti samo sa otvaranjem prvog Mekdonaldsa u Srbiji 1988. godine. Izostali su beskrajni redovi na otvaranju, ali razlog nije bila loša botovska organizacija već neverovatno visoke temperature.

Našlo se ipak dovoljno ljudi da pozdrave još jedan veličanstveni uspeh Aleksandra Vučića, koji je nakon ode IKEI morao da odgovara na pitanja ushićenih novinara paradržavnih medija među kojima se izdvaja jedno: „Da li ste svesni da ćete biti zabeleženi u istoriji kao neko ko je prvi doveo IKEU u Srbiju?“ A IKEA je prodavnicu u Beogradu imala još 1991.

Dežurna gunđala su, naravno, postavila pitanje zašto tretman kao IKEA nemaju i domaći proizvođači nameštaja, ali su brzo proglašeni za neprijatelje progresa i saradnike tajkuna. Kako se do sada živelo u Srbiji bez LACK stočića i IKEA viršli? Nije bilo lako, kažu građani sa uzdahom olakšanja.

Kad već pomenusmo tajkune, za kraj utisak godine Dragoljuba Petrovića, glavnog urednika Danasa:

„Oslobađajuća presuda Miroslavu Miškoviću za optužbe za malverzacije sa putarskim preduzećima. Mislim da je ta stvar vrlo bitna jer je faktički hapšenje Miškovića opredelilo ljude za Vučića. Sada kada je on oslobođen to nije mnogo uticalo na rejting Vučića, ali čini mi se da će se sve više tih stvari – koje su bile marketing njega i njegove stranke – razotkrivati, i da će to jednog dana, možda već u 2018 godini, dovesti do pada njihove popularnosti.“

povezane vesti

komentari (5)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

nasko

30. decembar 2017.

Pesma od Bore Čorbe – Pogledaj dom svoj anđele- u celosti odgovara vladavini AV Pogledaj dom svoj, andjele I skini paucinu s ociju Videces prizore potresne Videces nesrecne i bolesne Videces cemer, smrt i jad Pogledaj stado, andjele Sve samo bogalji i prosjaci Slepi tumaraju u gomili Svima su kicmu polomili Pogledaj bagru, andjele Njihova dusa je prokleta Svima su stavili amove Sebi sagradili hramove Ruke im ogrezle u krv

Miodrag

30. decembar 2017.

Odlican tekst.Nazalost istinit i nadam se ovom optimizmu na kraju teksta da ce narod progledati i uvideti u kakvoj diktaturi zivimo,da ce prestati da se plasi da kaze sta misli a da ce Srbija postati normalna drzava sa postovanjem svih institucija koja rade svoj posao u korist naroda.

Petar I

31. decembar 2017.

Kako predsednik može znati šta misli 99% građana, osim ako mu u tome ne pomaže dobri čovek Gašić?

Jelena Mihailovska

03. januar 2018.

Da li tekstove DW čitaju saradnici kancelarke Merkel i izvestilac Dejvid Mekalister? Da li se kancelarka Merkel i izvestilac Mekalister povremeno podsete istorije Nemačke iz 30-tih godina prošlog veka, i rečenice koja se može pročitati na svakom uglu u Berlinu - Adolf Hitler je uništio vladavinu prava i uzurpirao nadležnosti Rajhstaga, lažno i cinično optužio komuniste za paljenje Rajhstaga i nesretne Jevreje naterao da nakon Kristalne noći sami nadoknade štetu koju su njihovoj imovini nanele batinaške bande. Da li kancelarka Merkel i izvestila Mekalister znaju kako su se ponašali batinaški odredi po Nemačkog i kako se ponašaju batinaški SNS odredi po Srbiji?

EU,upomoć!

04. januar 2018.

Uništi nas srpska nazadna sranka i njen WC majstor!