Pismo Sretena Petrovića objavljeno pod pretencioznim naslovom „Moj zabranjeni intervju“ sročeno je tako da čitalac uopšte ne razume zašto taj intervju nije objavljen. Intonirano je tako da se razume kako je reč o nekakvoj cenzuri.
Sretenu Petroviću odgovaram jer me u svom pismu proziva da intervju nisam želela da objavim u kulturnoj rubrici „Politike“ jer „nije po mom ličnom ukusu“.
Našeg estetičara srela sam jednom u životu prilikom kratkog upoznavanja. Nismo nikada razgovarali, niti razmenjivali stavove, pa je nejasno kako Sreten Petrović može da zna šta je moj lični ukus i to podmeće kao argument zašto intervju sa njim nije objavljen.
Žao mi je što se urednici „Danasa“ nisu potrudili da saznaju o kakvoj zabrani ili cenzuri je reč pa nisu odvojili malo svog vremena da „zabranjeni“ intervju pročitaju ili me pozovu i čuju drugu stranu priče. Ali čitaocima „Danasa“ želim da objasnim zašto sam odbila da objavim intervju.
Kada odgovara na pitanje zašto „novim praksama“ (u umetnosti) osporava estetsko-umetničku vrednost Sreten Petrović kaže:
„Za svaku tendencioznu, vizuelnu ili pesničku novotariju u kojoj je dominantna Ideja, ili Koncept, i gde ima mnogo Istine i Politike, zna se, ima malo čiste umetnosti. Takva plakatska demonstracija ideologije nije drugo do šund, umetničko smeće…“.
Sreten Petrović se ne trudi da nam objasni šta znači „čista umetnost“, odnosno šta je to onda „nečista umetnost“.
-„Umetnici“ takvog sklopa bili su karijerni poslušnici vladajućih ili opozicionih elita-kaže dalje Petrović.
Koji su to umetnici? Zašto ih Petrović ne imenuje? To su odgovori u stilu „znaju oni ko su“.
Estetičar ne reaguje na nepreciznost u novinarskom pitanju: „U kojoj meri je globalizam kriv za pojavu konceptualne umetnosti“?
Ako umetnost nije fah novinara, onda bi gospodin Petrović svakako morao da zna i da objasni šta je starije-globalizacija ili konceptualna umetnost. Kada se u intervjuu spominju „video-novotarije“, Petrović bi morao da ima u vidu da se ne može novotarijom zvati nešto što postoji 60 godina.
Petrović kaže da se „sa performansima pod vidom umetnosti prodaje magla“. Te da je to „magijski lek za obolelu likovnu dušu“…
Ne objašnjava zašto.
Za mene nisu problem Petrovićevi stavovi nego činjenica da ih on ne obrazlaže. Odgovori ne provociraju polemiku spominjanjem konkretnih imena, a upravo je polemika ono što bih, kao urednik, jedva dočekala na našim stranama. Petrović odgovara uopšteno, odgovori nisu argumentovani, baš kao ni pismo koje je naslovio „Moj zabranjeni intervju“..
Zasenjivanje prostote.
Petrović govori da su performansi i instalacije kič i šund, iako bi se njegova pretencioznost koja se ogleda u pisanju pojmova Istina, Politika i sl. velikim slovima mogla koristiti kao primer kiča.
Intervju Sretena Petrovića nije objavljen jer ne zadovoljava profesionalne standarde Kulturne rubrike Politike koju uređujem. Čitaoci „Danasa“ razumeće o čemu je reč, jer se na stranicama kulture vašeg lista u velikoj meri neguje umetnost koju Petrović naziva antiumetnošću.
Autorka je urednik rubrike Kultura lista „Politika“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
