Netačne informacije i optužbe

Pažljivo čitajući navedeni tekst, istraživači Medijametra su došli do zaključka da novinari Danasa uopšte nisu imali uvid u briselsku prezentaciju o kojoj pišu, počevši od činjenice da u Evropskom parlamentu nije predstavljen izveštaj za period januar – mart 2017, već su prezentovani nalazi koji se u većini kategorija odnose na period januar 2015 – septembar 2017, sa posebnim osvrtom na treći kvartal 2017. Takođe, prikazane su i naslovne strane medija, objavljene tokom 2017, koje ilustruju polarizaciju medijske scene, prezentovan je slučaj ubistva pevačice Jelene Marjanović, koji predstavlja svojevrsnu paradigmu neprofesionalnog i senzacionalističkog izveštavanja, kao i različit odnos medija prema EU i Rusiji.

U fokusu diskusije, koja je usledila po završetku prezentacije, bio je odnos vlasti i medija, koji je, kao što je poznato, veoma sličan u čitavoj jugoistočnoj Evropi (u literaturi se neretko piše o „mediteranizaciji medija“ na ovim prostorima, konceptu koji podrazumeva visok nivo integracije medija i političkih elita i jaku ulogu države u medijskom sistemu sa jedne strane i slabo razvijeno medijsko tržište i nizak nivo novinarskog profesionalizma, s druge). Dakle, prezentacija i diskusija nisu bile usmerene na aktere političke scene pojedinačno, već su se odnosile na probleme sa kojima se novinarska profesija u Srbiji suočava.

Smatramo da imamo pravo i da odgovorimo na pitanja i tvrdnje koje su vaši sagovornici postavili u ovom jednostranom tekstu. „Ekskurziju u Briselu“ su platili Institut za javnu politiku i Ebart medijski arhiv, tačno onoliko koliko koštaju avionske karte i hotelski smeštaj. Ideja briselske prezentacije (koja je prvi put u istoj formi organizovana 2015) bila je da se obezbedi dodatno finansiranje za sam projekat koji u nepromenjenoj formi postoji od početka 2015, bez „političkog motiva“ i ne predstavlja „igrokaz režiran u Vučićevom kabinetu“ u koji „evropski zvaničnici neće biti baš toliko glupi da poveruju“, kako je istakla Tamara Skrozza. Inače, projekat je koncipiran još 2014. godine i nikako se sada ne može govoriti o tome da je nastao kako bi bili ostvareni trenutni dnevnopolitički ciljevi.

Analiza sadržaja, koja se svaka tri meseca objavljuje u okviru projekta Medijametar, ne bavi se procenom politika Vlade Srbije, aktivnostima predsednika Srbije, opozicije ili bilo kojeg drugog relevantnog političkog aktera, već isključivo prezentuje rezultate istraživanja koji govore o medijskom tretmanu ključnih tema i aktera u dnevnim štampanim medijima, kao i o poštovanju profesionalnih standarda, što se vrlo jednostavno može uočiti. Uvidom u podatke koji se odnose na pisanje vašeg lista, koji je, kao što se i vidi iz istraživanja, najobjektivniji prema većini kategorija koje analiza meri (u koje novinar takođe očigledno nije imao uvid), možete se uveriti i u egzaktnost i utemeljenost kriterijuma na osnovu kojih se procenjuje medijsko izveštavanje.

Sve dok se problemi koji postoje na medijskoj sceni Srbije budu objašnjavali isključivo postojanjem cenzure, bez bilo kakvog temeljnog istraživanja ili analize, oni neće nestati, niti će položaj novinara biti bolji. Neće nestati režimski tabloidi koji menjaju stranu u skladu sa svojim trenutnim interesima i koji se uvek okreću pobednicima izbora, javnost neće saznati ko su vlasnici tih medija i, što je možda i najvažnije, šta su njihovi interesi. Svakako ne najveći, ali važni problemi medija u Srbiji jesu polarizacija i neprofesionalizam, a upravo ovakav, nebalansiran, jednostran tekst, kojem nedostaju ključne činjenice i koji se svodi samo na to ko je za, a ko protiv Vučića (a da o Vučiću na taj način nije bilo ni govora), potvrđuje reči poslanika u EP Franca Bogoviča, koje ste preneli u okviru teksta, da u ovakvoj atmosferi ne postoji prostor u kome bi „druga strana“ mogla da iskaže svoje mišljenje, što je, složićete se, jedan od osnovnih principa novinarstva.

Tim Medijametra: Velimir Ćurgus Kazimir, Isidora Jarić, Danica Laban