Site name

Reagovanje na tekst "Šovinistički je prepoznavati samo tuđi šovinizam"

Ne mislimo da je ćirilica krunsko merilo vrednosti

Poznata književna prevoditeljka odgovara anonimcima iz Ministarstva kulture i informisanja na način već prilično razrađen u našim javnim raspravama.

2

29. decembar 2017. 14:30

Ne mislimo da je ćirilica krunsko merilo vrednosti

Foto: FreeImages / Cierpki

Unapred je isključena potreba da se bilo šta raspravi ili dođe do novih činjenica. Druga strana je, u takvom tipu rasprava, meta u koju se bespoštedno gađa, nikako i strana koja ima nešto da pojasni, možda koriguje. Istina je samo jedna, onako kako je podesimo prema svome generalnom usmerenju ili raspoloženju, a gluvi smo i slepi za sve nepoželjne razloge i za bitne nijanse. Važno je istresti se - i sebi olakšati.

Da je bila vođena namerom da dijalogom pretrese jednu društvenu temu od značaja, poznata književna prevoditeljka bi videla da je u odgovoru činovnika anonimaca obrazloženo jedno načelno stanovište, u kojem, ponavljaju po stoti put, zalaganje za očuvanje ćirilice kao kulturne tekovine nije udar na nečiju individualnu slobodu izbora, ali jeste izraz kulturne odgovornosti. I ponavljaju: ne mislimo da je ćirilica krunsko merilo vrednosti nečega napisanog.

Izvinite što smo pomenuli procesije ljudi u nama susednoj nezavisnoj državi koje su istrajno lomile table na kojima su, pored latiničnih, i ćirilični natpisi. Zato nećemo ni da pominjemo "knjigocid" u toj istoj državi, čišćenje od ćiriličnih i latiničnih srpskih knjiga početkom devedesetih, o čemu je dokumentovano pisao Ante Lešaja. Isti je udes doživeo srpski knjižni fond u Prištini, nakon dolaska međunarodnih snaga. Izvinite što i to pominjemo. Nećemo dalje.

A što se tiče napomena o novim političkim jezicima, osnovni uvidi u istoriju srpskog jezika mogu razjasniti mnoge nejasnoće proistekle iz davnijih i aktuelnih političkih intervencija na jezičkoj mapi srpskog naroda. Izvinite što koristimo sintagmu "srpski narod", može zasmetati.

Ono što Ministarstvo kulture i informisanja čini, uz podršku značajnog i konstruktivnog dela javnosti, usmereno je uravnoteženju složenih prilika i nasleđenih nerešenih situacija, a ne njihovom uzburkavanju. I to mnogi razumeju. Ako učine napor da razumeju. Inače, upada se u zamke, poput onog oksimorona, s kraja napisa poznate književne prevoditeljke o "slatkorečivom šovinizmu" anonimaca iz Ministarstva. Zastanimo malo: slatkorečiva mržnja. Malo nategnuto, ali zanimljivo. Jezik je odavno decentriran, oslobođen od mnogih ranijih obaveza.

Svako od nas, razume se, Crnjanskog i Pekića, i svakog drugog srpskog pisca, i ne samo srpskog, vrednuje po opštečovečanskoj književnoj snazi iskazanog, ne po pismu kojim je štampan. Latinica je realnost na globalnom nivou, i njoj pomoć ne treba. Ali, ćirilica je simbol jednog kulturnog trajanja. Za nekoga negativno, za nekoga svetlo označen. Kako ko izabere. Mislimo da je bilo dovoljno reči na ovu temu, ko je iole spreman da razume.

Ministarstvo kulture i informisanja

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Антифашиста Влатко

29. decembar 2017.

Уместо што се дописује са познатом мада суштински анонимном преводитељком, министарство би требало да почне да ради нешто у вези систематског и организованог прогона ћирилице. Под један, министарство би требало да изађе са законским предлогом и затим да издржи нападе разноразних преводитељки, бранитеља и невладиних удруга.

Dorcolac

31. decembar 2017.

Bilo bi lepo kada bi prevoditeljka nebrojenim stanovnicima zapadne evrope ili kanadskog kvebeka u lice rekla ono sto je na strani 8 stampanog izdanja klasifikovala pod "sovinizam" - nasli bi se uvredjenima. Zar nemacki okupacioni Dinar nije bio na cirilici i to sa sve nemackim dvoglavim orlom i srpskim stitom sa ocilima? Civilna (nedicevska) uprava decembra 1943. uvodi cirilicni prevod za bioskopske projekcije, bez protivljenja vojne uprave (nemacka okupaciona vlast) a do realizacije cirilicnog titla dolazi vec u januaru 1944. kada je Beograd imao 21 bioskop. Netacna je tvrdnja pomenute prevoditeljke da su se filmovi za bioskopske projekcije u SR Srbiji (SFRJ) titlovali na cirilici nakon 1970. Svi plakati i titlovi bili su na latinici (sa retkim cirilicnim izuzecima). Zbog multietnickog sastava stanovnika glavnog grada, latinica je bila dominantnija i u bioskopima - sirom srbije (i obe AP). Izdanje politikinog zabavnika stampalo se na oba pisma ali se u SR Hrvatskoj i BiH moglo naci gotovo identicno (samo) latinicno izdanje - dok su u Srbiji svi stripovi (tadasnja 7. umetnost) bili na latinici. Posto sam duzi niz godina ziveo i radio upravo na zapadu, mogu samo da dodam da svi rodjeni britanci, kao i moja supruga (engleskinja iz katolicko-protestantske porodice), uvek naglasavaju da ne postoji americki engleski vec engleski jezik sa razlikom u izgovoru - dok naturalizovani nemaju jasan stav ili tvrde suprotno. Amerikanci kazu Šedžl a Britanci Skedžl (a pise se isto na engleskom). Kiprani kazu Vreši a Grci Vreksi (a pise se isto na grckom). U Kvebeku, restoranu sleduje novcana kazna ako nazivi jela na meniju nisu prevedeni na francuski ali necete cuti da iko u kanadi kritikuje taj zakon kao sovinisticki. Ako sam ja, nacionalista, naucio suprugu (po njenoj zelji) da cita i pise na latinici i cirilici (a ona mene jos lakse Kokni), onda i oni koji ne izlaze u svet (sem turisticki) iz kruga dvojke, treba da prestanu obostranu paljbu praznim recima iz svojih usko ogranicenih rovova, rukuju se i razgovaraju argumentovano, kao ljudi - radi ocuvanja i cirilice i latinice na delu a ne snobizma, egoizma i pozicije u drustvu prepiskom.