Zaustavljanje migranata

Nije bilo reagovanja u javnom mnjenju na izjave premijera Vučića da se struktura ljudi koji pristižu sa Istoka promenila, da to više nisu izbeglice iz ratnih zona, nego „u 90 odsto slučajeva ekonomski migranti iz Avganistana“. Nema javne zapitanosti da li to znači drastično jaču kontrolu na granicama, kako tumači Nenad Popović iz SNP, sve likujući da je oduvek bio u pravu po ovom pitanju. I da li će te drastične mere biti dovoljne da spreče eventualnu krizu, ili će razbuktati neki loš scenario u kome situacija može da se otme kontroli.

To je i pitanje svih pitanja u Uniji – Donald Tusk poručuje da „granice EU nikad više ne smeju da budu oborene talasom nekontrolisane migracije kao 2015.“ Činjenica je da je zvanično Beograd delovao u sklopu politike „dobrodošlice“ Angele Merkel, i da je u tome bio prilično uspešan. Međutim, sada kada je „dobrodošlicu“ zamenilo „zaustavljanje“, Beograd će ponovo biti na ispitu. Srbija je na liniji zaustavljanja koje nije moguće sprovesti u Grčkoj gde migranti stižu morem i na ostrva, što je površina koju je neuporedivo teže kontrolisati. Jasno je da je za to potrebna saradnja – učestali kontakti premijera Vučića sa Viktorom Orbanom i Bojkom Borisovim u direktnoj su vezi sa stacioniranjem oružanih snaga na granicama. Međutim, ono što je opasnost za Srbiju jeste to da se sada traži viši nivo delovanja i akcije nego što je to puko propuštanje i tranzit ljudi. Opasno je ako te akcije budu izvođene na način na koji vlast naprednjaka inače sprovodi svoje političke ciljeve. A to je gruba indoktrinacija u kombinaciji sa nekim tipom sile i prinude bez osmišljene strategije. Tako je ministar Vulin koji je onoliko kao papagaj ponavljao da „Srbija neće graditi zidove“, jer to nije u evropskom duhu, koliko juče najavio da će možda na granicama biti potrebne i fizičke barijere. „Ekonomski migranti ne mogu da idu nigde u Evropu, pa onda ne mogu ni da ostaju u Srbiji“, poručuje Vulin. To su poruke kojima nije toliko cilj da pripreme javno mnjenje koliko da unapred aboliraju vlast od mogućih nemilih događaja i incidenata. Postoje i mnogo bolje i mnogo umerenije, ali u njima treba priznati da su se vetrovi u Briselu promenili, pa da se u skladu sa tim povija i trava u Beogradu.