Site name

Šesta godišnjica koncerta Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu

Predstava kao spomenik poslednjem Ejminom nastupu

Na Kalemegdanu, na mestu gde je održan poslednji koncert Ejmi Vajnhaus obeležena je šesta godišnjica ovog koncerta, na kojem je ova svetska zvezda poslednji put nastupila pred publikom.

Piše: B.Č.B.

Beograd 18. jun 2017. 21:10

 Predstava kao spomenik poslednjem Ejminom nastupu

Foto: Ana Stojakov

Ovo je ujedno bila prava prilika da se uz zvuke "Amy's house" tribjut benda najavi dokumentarna predstava o Ejmi, čija se premijera u produkciji Reflektor teatra očekuje u septembru, baš na Kalemegdanu.

Predstava “Back to Amy” kako kažu u Reflektor teatru nije dramska ni biografska. Ona je dokumentarni i autobiografski izraz o tome zašto volimo Ejmi, zašto se poistovećujemo sa njenim pesmama i pitanjem: jesmo li od nje nešto naučili? U ovoj predstavi, niko ne glumi Ejmi. Glumice i glumci na sceni, igraju umetnički uobličene priče ljudi širom sveta, ljudi koji su bili na njenom poslednjem nastupu u Beogradu. U predstavi igra i Jelena Stupljanin, glumica iz Beograda koja je bila u prilici i da oseti pozorišne daske Njujorka.

“Ovo je za mene poptuno novo iskustvo i očekujem da će predstava biti edukativna kako za publiku tako i za nas koji učestvujemo u njoj”, kaže Jelena i dodaje da se do sada nije srela sa ovakvom vrstom predstave ni kao publika u Njujorku.

Jelena nikada nije prisustvovala Ejminom koncertu ali je uvek volela da sluša njene pesme, i kako kaže možda se njena najbolja muzika može osetiti dok se sluša u sobi.

“Za vreme Ejminog koncerta u Beogradu bila sam u Njujorku, i preko novinskih napisa sam saznala šta se desilo. Tada zapravo niko nije bio svestan šta se dešava, tek kada je Ejmi umrla, postali smo svesni tragičnosti svega“, kaže Stupljanin.

Prema rečima dramaturga Ognjena Obradovića, predstava ne traži krivca već se bavi problemima: depresije, alkoholizma, samopovređivanja, mašinerije muzičke industrije, što se sve prelama preko Ejmine sudbine i njene lične tragedije.

Među izvorima za ovu dokumentarnu predstavu naći će se i dokumentarni film koji je dobio Oskara ali i knjiga njenog oca. Upravo u ovoj knizi prema Obradovićevim rečima krije se jedan bizaran detalj koji otkriva da je Ejmi iako po svojoj prirodi buntovnica na kraju usled nesigurnosti poklekla pod pritiskom javnosti i cele mašinerije, pa je tako pre koncerta u Beogradu ugradila silikone.

Prema njegovim rečima fotografija na kojoj Ejmi grli samu sebe tokom koncerta i koja j obišla ceo svet oslikava paradigmu svega što joj se dešavalo. “Na toj fotografiji podseća na dete koje je kažnjeno i čeka sledeći udarac” , kaže Obradović.

“Pre šest godina umrla je jedna devojčica. Krhka i mlada devojčica koja je bila usamljena. Alkohol, droga, depresija, samopovređivanje. Gomila posledica koje skrivaju problem. Problem je u samoći. Samoći koju osećaš kada si okružen svetom. Kada ti se ne izlazi na ulicu, jer su tamo ljudi i hladno je. Kada dobiješ ogromnu ljubav i podršku. Kada ti talenat izlazi na nos. Kada jednostavno ne znaš kako da apsorbuješ lepotu. Stvarala je iz sopstvenog srca. Iz dubine u kojoj se krije lični mrak, bol, tuga i ništa. Iz dubine koju svako od nas ima. Ali samo neki umeju da od nje naprave umetnost.

Ejmi je samo jedno govorila, sve vreme je pokušavala da nam kaže da je sama i da joj treba pomoć. Ejmi je poziv upomoć. Koliko ljudi u vašem okruženju pozivaju upomoć i da li ste toga svesni? Da li ste spremni da pomognete? Ona je sve već rekla u svojim pesmama dok je još imala snage za to: da previše voli, da ne želi da pije, nego joj samo treba prijatelj, da nema sedamdset dana za rehabilitaciju i da “tata samo misli da joj je dobro”. Urlala je iz svog glasa i molila za pomoć, a svet je to posmatrao i uživao u njenoj muzici. To govori o našoj krivici, kulturi koja je sa nezasitom željom upijala svaki snimak sliku ili priču o skandalima i teškoćama kroz koje je prolazila.

Predstava je naš način da podignemo spomenik i odamo poštovanje velikoj zevzdi i umetniku koja na svom poslednjem nastupu u Beogradu nije krila svoju samoću, objasnio je Vojislav Arsić reditelj predstave.

I na kraju, ovo nije predstava za fanove Ejmi Vajnahaus i ljubitelje dobre muzike, već predstava o nama i za sve nas kao i sećanje na tragediju koju pamti ceo svet.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.