Islandove "igre bez granica"

Na Azurnoj obali izbacila je Englesku plasiravši se u četvrtfinale, u kojem će se sastati sa domaćinom Francuskom na Sen Deniju 3. jula.

Preokretom u samo 12 minuta, nakon uvodnog šoka u 4. kada je Runi doveo Engleze u vođstvo, Islanđani su napravili najveću senzaciju u dosadašnjem delu kontinentalnog šampionata – 2:1 (2:1).

Ono najvažnije stalo je u manje od uvodnih 20 minuta; prvo je Sterling na samom startu, vešto odglumio kontakt sa golmanom Haldorsonom, nakon šumova u komunikaciji između njega i beka Sevarsona, što je sudija Skomina okarakterisao kao start za najstrožu kaznu.

Runi je bio siguran sa penala; međutim za Islanđane je to samo bio signal da se momentalno regrupišu.

Euforični Englezi nisu ni stigli da zapevaju navijačke pesme kad ih je Sigurdson „presekao“ već u 6. minutu nakon asistencije kolege iz poslednje linije Arnasona.

Kakvo ih iskušenje očekuje u nastavku Englezi su postali svesni u 18. minutu kada je centarfor Nanta Siktorson savladao nesigurnog Harta, koji je samo „kompletirao“ očajnu reakciju čitave poslednje linije. Selektor Islanđana Šveđanin Lagerbek naredio je od tog momenta potpunu defanzivu u dva bloka; demonstrirajući način na koji nikada u selektorskoj karijeri nije izgubio od Engleske.

Pokušavao je „Gordi Albion“ svim silama do kraja da dođe barem do remija; imali su i par dobrih prilika, naročito od ulaska mladog Rašforda, ali je trenutak u kome je Staridž promašio čitav gol sa tri metra potpuno neometan bio spojen sa poslednjim zviždukom sudije Skomine kojim je označio početak velikog slavlja sjajnih Islanđana.

Nemačka je prethodno imala šta da vidi u derbi meču osmine finala Evropskog prvenstva. „Panceri“ će u borbi za polufinale morati da osmisle posebnu taktiku za Italijane koji u transu koračaju kroz Francusku. Golovima Kjelinija i Pelea „Azuri“ su eliminisali Španiju, dvostrukog uzastopnog i aktuelnog prvaka Starog kontinenta – 2:0 (1:0) i u posebnom nadahnuću dočekaće četvrtfinalni meč sa Nemcima.

Neverovatnu energuju kraj terena selektor Antonio Konte telepatski je preneo na svoje izabranike koji su maltene čitav meč delovali kao „Crvena furija“, oduzevši nadimak Špancima koji ih je tako lepo krasio od 2008. do 2014.

U tom su periodu postali dvostruki prvaci Evrope, pokorivši i planetu u 2010. u Južnoj Africi. Italijani su sve vreme kidisali na poslednju liniju rivala, onemogućivši Špancima da u delo sprovedu svoju, tako prepoznatljivu, igru kratkih pasova.

Pele je mogao da načne protivnika već u 3. minutu da De Hea njegov udarac glavom sa tri metra nije odbranio perfektnom intervencijom. Nastavili su Italijani u istom ritmu; Eder i Đakerini delovali su iritantno po Pikea i Ramosa i iz takovog pristupa u 33. minutu Brazilac sa italijanskim pasošem „opalio“ je po zemlji iz slobodnjaka; De Hea je nesigurno intervenisao, a na odbitak je, u stilu prekaljenog napadača, naleteo štoper Kjelini postavši prvi fudbaler koji je Špance matirao u nokaut fazi još od 27. juna 2006. i ispadanja „Crvene furije“ od Francuske u osmini finala Svetskog prvenstva u Nemačkoj.

Selektor Del Boske na poluvremenu je uveo i drugog klasičnog napadača Adurica umesto „nevidljivog“ Nolita. Španija je zaigrala konkretnije u završnici; međutim u 53. minutu „sevnula“ je kontra Italijana; Pele je majstorski petom izbacio Edera ispred protivničkog gola; imao je igrač Intera zicer jedan na jedan, ali je šutirao pravo u De Heu.

Od tog trenutka Španija je dominirala; Inijesta, Morata i Pike usijali su rukavice Bufona dobrim šutevima da bi štoper Barselone u 89. minutu imao zicer sa tri metra, ali je kapiten Italije briljantno reagovao. Usledila je nedugo zatim kontra u kojoj je Pele drugim golom na šampionatu toliko usrećio Kontea da se novi menadžer Čelsija umalo nije popeo na „krov“ klupe za rezerve.