Klubovi rade šta "navijači" kažu

Međutim, traži odgovor samih igrača, trenera i uprave kluba, kažu advokati Vladimir Gajić i Slobodan Ružić, koji je bio zastupnik porodice ubijenog Francuza Brisa Tatona.

Sagovornici Danasa objašnjavaju da „slučaj majice“ pokazuje ono što je već odavno poznato svima – da navijači drže veliku moć u srpskim klubovima, a da država u celoj stvari ostaje nemi posmatrač.

– Zašto su se fudbaleri i košarkaši pojavili u tim majicama je pitanje koje prvo treba postaviti samim igračima, jer svi su oni punoletni i ne mogu da kažu da ih je neko nagovorio. Potom je pitanje za trenera zašto im je to dopustio jer se uprava ne pita u kojim će dresovima igrači izaći – kaže advokat Vladimir Gajić. On dodaje da ceo slučaj pokazuje da su vlasnici klubova zapravo navijači, i da ne vidi da će se tu bilo šta promeniti.

– Ako je premijer rekao da ne može ništa da uradi, ko onda može – ističe Gajić.

I Slobodan Ružić se slaže da rukovodstvo kluba treba da da odgovor, jer iako je u redu odati poštu ubijenom navijaču, u ovom slučaju se radi o osobi koja nije stradala kao pristalica Partizana već u mafijaškom obračunu.

– Rukovodstva klubova bi morala da vrše procenu za svaki konkretan slučaj. Nažalost, uprave klubova najčešće ne žele da se „zameraju“ vođama navijača, zato što ih se ili plaše, ili računaju na njihovu „pomoć“ u nastojanju da dođu ili se održe na vlasti u klubu – kaže Ružić.

Advokat Ružić, koji je zastupao porodicu Brisa Tatona, francuskog državljanina koga su ubili huligani 2009. godine u Beogradu, kaže da se u tom slučaju radilo o napadu koji je organizovala huliganska grupa pristalica Partizana, a da je glavni krivac što postoji toliki problem sa „navijačima“- država.

– I vrapci na granama znaju da se u okviru nekih od tzv. navijačkih grupa odvija vrlo ozbiljan kriminal, ali nadležni državni organi, pre svega policija i tužilaštvo, to nemo posmatraju, verovatno zbog toga što ne postoji suštinska politička odluka da se država mora razračunati sa kriminalcima u redovima navijača. Osim prazne retorike, nije bilo ozbiljnog pomaka ni kod ove, ni kod prethodne vlasti – zaključuje Ružić.

Aleksandar Stanković, poznat kao jedan od vođa navijača Partizana, ubijen je prošle nedelje u Beogradu. Iako je pravosnažno osuđen 2013. na kaznu zatvora od pet godina i 10 meseci zbog trgovine drogom i posedovanja oružja, Stanković nije otišao u zatvor pošto je u više navrata tražio odlaganje služenja kazne zbog navodne bolesti. Istovremeno, on je bio među napadačima koji su pretukli vozača i pripadnik obezbeđenja generalnog direktora FK Partizan Miloša Vazure u aprilu ove godine ispred stadiona Partizana, ali protiv njega nije podignuta optužnica pošto na snimku kamera ispred stadiona nije zabeleženo da on nekoga udara.

U Ministarstvu bez odgovora

Tokom jučerašnjeg dana Ministarstvu sporta i omladine poslali smo mejl sa pitanjem da li će reagovati povodom izlaska igrača Partizana na teren u majicama sa likom Aleksandra Stankovića. Do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovor, niti se Ministarstvo na bilo koji drugi način oglasilo. U slučaju kada su nošene majice sa natpisom „Pravda za Uroša“ 2008. godine reagovali su i Ministarstvo pravde i Ministarstvo omladine i sporta osudivši taj postupak i navodeći da se na taj način nedvosmisleno podriva i narušava autoritet nosilaca pravosudnih funkcija i države u celini.

Vučić: Nosite šta god hoćete

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da svako može da nosi šta god hoće i da njega zanima jedino razrešenje ubistva Aleksandra Stankovića. „A što me ne pitate ništa kada viču Vučiću pederu? Neću takve stvari da komentarišem, za mene je bilo čija smrt užasna. Svako ima svoj izbor, ako hoćete da nosite majicu sa nečijim likom nosite, ako nećete, nemojte“. On je dodao da ga zanima samo ko je i iz koje države došao sa kalašnjikovima u Beograd i delio pravdu. „A vi mi donesite majicu na kojoj piše ‘Volim Tadića i Radulovića’ i neću je obući, nema šanse“, naveo je Vučić.