Site name

Pregled dešavanja

Kako je izgledala sportska 2017. godina?

Prošlu kao i mnoge prethodne godine u Srbiji nisu obeležili ekonomisti, političari, marketinški stručnjaci, već isključivo sportisti, glumci, mladi i talentovani umetnici i ljudi koji su na bilo koji način uključeni u sferu za koju Vlada Srbije u proseku godišnje izdvaja 0,7 odsto BDP-a.

Piše: Aleksandar Pavlović

Beograd 31. decembar 2017. 10:30

Kako je izgledala sportska 2017. godina?

Foto: Starsport

Ipak, pravi raritet među svim raritetima kojim je naša zemlja "okupirana" prethodnih 30 godina je uspeh sportista, koji je evropski i svetski, a često je dolazio kao posledica roditeljske ljubavi, pažnje i posvećenosti, da njihovo dete istraje u onom u čemu je i samo odabralo da se ostvari, a ne kao sistemska posledica ulaganja Vlade Srbije u ono što nas u krajnje pozitivnom smislu izdvaja na svetskom nivou i ono po čemu smo kao zemlja već decenijama nadaleko u svetu poznati – po sportu.

Ipak, kada se ostvare vrhunski sportski rezultati političari su, kao po nekom nepisanom pravilu, prvi tu da čestitaju, dočekaju, ugoste i slikaju se sa junacima kojima kliče čitava Srbija, a već sutradan nastavljaju po starom ne čineći apsolutno ništa da kroz deset godina dobijemo nekog novog Novaka Đokovića, Filipa Filipovića, Dušana Tadića, Nemanju Matića, Miloša Teodosića, Bogdana Bogdanovića, Nikolu Jokića, Milicu Mandić, Tijanu Bošković, Sonju Petrović, Jelenu Milovanović.

I pored toga, naši heroji i naše heroine uspevaju da budu ne samo konkurentni, već i bolji od svojih suparnika sa svih meridijana, u sportskim disciplinama u kojima učešće uzima na hiljade vrhunskih sportista iz čitavog sveta.

Tako je bilo i u 2017. godini, a gotovo po pravilu jedini koji su nam u njoj, kao i u svakoj prethodnoj, izmamljivali osmehe bili su sportisti koji su ostvarivali brojne uspehe.

Obeležili su je plasman Srbije na Mundijal u Rusiji naredne godine, prvi još od Južne Afrike 2010, srebro košarkaša na Evropskom prvenstvu u Turskoj, Finskoj, Rumuniji i Izraelu, odbojkašice Srbije koje su "osvojile" Evropu na kontinentalnom takmičenju u Azerbejdžanu i Gruziji, odbojkaši koji su osvojili bronzu na EP u Poljskoj, vaterpolisti koji su bili bronzani na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj, kao i fudbaleri Crvene zvezde i Partizana koji su po prvi put zajedno "prezimeli" u jednom klupskom fudbalskom evropskom takmičenju, ovoga puta u Ligi Evrope.

Mundijal – Posle osam godina Srbija na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri

U "moru" pomenutih uspeha, događaj sportske 2017. godine je nesumnjivo plasman fudbalske reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo u Rusiji naredne godine. Posle nekoliko vezanih katastrofalnih kvalifikacija koje su „Orlovi“ odigrali za razna velika takmičenja, usledila je "renesansa" srpskog reprezentativnog fudbala koja je kulminirala plasmanom seniorske fudbalske reprezentacije na Mundijal.

A njen glavni kreator bio je tek izabrani selektor Slavoljub Muslin.

Okružen kvalitetnim saradnicima, Goranom Đorovićem, Mladenom Krstajićem i Sergejem Gurenkom, poveo je reprezentaciju u "bitku" za Mundijal. U nimalo lakoj grupi završio je ispred Republike Irske, Velsa, Austrije, Gruzije i Moldavije, čime je ostvario san čitave jedne generacije srpskih fudbalera.

Sa svojom čuvenom 3-5-2 formacijom, koja bi se često pretvarala i u 5-3-2, uspeo je da "zaključa" prilaz svom golu, a u napadu se dosta očekivalo od našeg najboljeg igrača, Dušana Tadića, koji je pogađao, asistirao i maestralnom kretnjom otvarao prostor bekovima koji su iz drugog plana dotrčavali.

Istina, vadio je golman Srbije Vladimir Stojković loptu iz sopstvene mreže, ali tek posle neshvatljivih grešaka odbrambenih igrača Srbije.

Neispucavanje lopte iz svog kaznenog prostora nakon slobodnog udarca Republike Irske, ostavljanje samog igrača na petercu nakog kornera protivnika na istom meču, smušene reakcije Stefana Mitrovića kod oba gola Austrije u Beogradu, te neispucavanje lopte u aut Matije Nastasića protiv Velsa, a zatim i izgubljen duel sa Robsonom-Kanuom koji je rezultirao vodećim pogotkom domaće selekcije, samo su neki od propusta koji su Srbiju koštali dragocenih bodova i još lakšeg odlaska na Mundijal. Kada su u drugom delu kvalifikacija ofanzivni fudbaleri ušli u nešto slabiju formu, prvi problemi reprezentacije Srbije počeli su da izlaze na videlo.

Pre svega identičnih dvadesetak fudbalera koje je selektor Muslin pozivao za reprezentativne akcije, zatim nemanje rezervnog plana u slučaju da najkreativnijeg igrača Dušana Tadića u potpunosti "zatvore" zadnji vezni protivničke ekipe, kao i to što je reprezentacija bila bez mladih igrača, pre svih Sergeja Milinković-Savića i Andrije Živkovića, koji su po svim parametrima morali da budu unutar ekipe, tim pre što fantastično igraju za svoje klubove, Lacio i Benfiku.

Ipak sve to očigledno nije bilo dovoljno da budu u timu, što je bio prvi povod da dođe do nesuglasica na relaciji FSS – selektor Srbije.

Epilog te rasprave je svima poznat, selektor Srbije Slavoljub Muslin dobio je otkaz po obezbeđenom plasmanu u Rusiju, a Tadić, Ivanović, Kolarov i drugovi su tek nedavno dobili novog selektora, iako za pola godine počinje Mundijal.

U pitanju je Mladen Krstajić, dosadašnji Muslinov pomoćnik.

Zvezda i Partizan – Prvo zajedničko evropsko proleće

Da ipak rastanak FSS i Slavoljuba Muslina nije ostavio glavni „pečat“ na sportsku 2017. govori i jedan drugi, fudbalski, podatak: Partizan i Crvena zvezda po prvi put su zajedno obezbedili nokaut fazu nekog klupskog evropskog fudbalskog takmičenja. Ovoga puta Lige Evrope. A krenuli su u evro takmičenja iz kvalifikacija. Zvezda još od prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope, a Partizan od drugog kola za Ligu šampiona.

"Crno-beli" eliminisali su prvo podgoričku Budućnost da bi u trećem kolu kvalifikacija ispali od Olimpijakosa, pa su u plej-ofu za ulazak u Ligu Evrope ukrstili "koplja" sa Videotonom koga su ubedljivo porazili, te su se kvalifikovali u Ligu Evrope.

U grupi sa Dinamom iz Kijeva, Jang Bojsom i Skenderbegom, Partizan je završio na drugom mestu i plasirao se u šesnaestinu finala takmičenja gde će mu protivnik biti Viktorija iz Plzenja.

Forma "crno-belih" u Evropi je bila promenljiva, odbrana je bila slabiji deo ekipe, ali je zato napad bio na visini zadatka. Pobeđeni su po jednom Jang Bojsi i Skenderbeg, dok su dva poraza doživljena protiv Dinama iz Kijeva, a dva remija su "upisana" na strani, po jedan u Švajcarskoj i Albaniji.

Sa druge strane Crvena zvezda je startovala iz prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope i redom su izabranici Vladana Milojevića "rušili" Florijanu sa Malta, Irtiš iz Pavladara, Spartu iz Praga i napokon Krasnodar.

Veliku promenu u igru vicešampiona Srbije uneo je novi trener Vladan Milojević, otvorenom i napadačkom igrom ostavljali su protivnike u kvalifikacijama za Ligu Evrope na posedu lopte manjim od 45 odsto, a u grupnoj fazi Lige Evrope strpljivom i kvalitetnom igrom iza sebe i velikane poput Kelna i BATE Borisova.

Jedino za Arsenal nisu imali "lek", mada su na velikom "Emirejtsu" odigrali 0:0, ali se na tom meču propisno ispromašivao Ričmond Boaći koji je propustio tri stopostotne šanse da donese Zvezdi najveću evropsku pobedu u ovoj deceniji.

Ipak, dva puta je pobeđen Keln, a protiv BATE Borisova se isto toliko puta igralo nerešeno, pa je s pravom Zvezda prošla dalje, gde će joj u nokaut fazi protivnik biti CSKA iz Moskve.

Budući da su beogradski "blizanci" bili u nepovlašćenom delu žreba, protivnici su po meri, a to se može i zaključiti ako se zna da su za rivale mogli dobiti Milan, Napoli, Atletik Bilbao, Atletiko Madrid.

Ukoliko bi i jedni i drugi ponovili evropsku sezonu iz snova i u 2018/2019, s kraja decenije bismo ih mogli gledati među nosiocima kada su žrebovi za klupska evropska fudbalska takmičenja u pitanju.

Tenis – Pad Đokovića i sjaj Krajinovića

U 2017. godini navijači u Srbiji radovali su se brojnim sportskim uspesima, ali su oni iz onog najpopularnijeg sporta u poslednjih deset godina, tenisa, izostali.

Đoković je slabo ušao u sezonu, u drugom kolu Australian Opena ispao već od Rusa Dimitrija Tursunova i sam početak sezone kao da je bio putokaz kako će ona i izgledati. Doduše, kakva je ona u celosti mogla da bude nikada nećemo saznati jer se na polovini iste Đoković povukao sa teniskih terena zbog povrede lakta i na njih će se vratiti na početku naredne koja počinje u prvim danima 2018.

Foto: EPA/YOAN VALAT

Zbog toga je Đoković po prvi put u poslednjih deset godina ispao iz TOP 10, pa će u novu sezonu ući kao dvanaesti igrač sveta.

Interesantno, iako ima prebogatu i već sada predugačku karijeru iza sebe, Novak Đoković se, za razliku od Rafaela Nadala i Rodžera Federera, nikada nije povlačio zbog povrede na duže vreme, pa je ovo prvi put da ga čak šeset meseci nismo gledali, što uživo, što na malim ekranima.

Ipak, da se sezona ne završi bez teniskih uspeha pobrinuo se Filip Krajinović koji je posle pet osvojenih čelindžera tokom leta stigao do finala ATP turnira iz Masters serije koji je igran u Parizu, ali je na poslednjoj stepenici posustao, pa je u finalu izgubio od Džeka Soka sa 2:1 u setovima.

Ipak, ovo je najbolja Krajinovićeva sezona u karijeri, u kojoj je napredovao pedesetak mesta na ATP rang listi u poslednjih par meseci i u novu sezonu ulazi kao 34. igrač na planeti.

Pogoduje mu što u prvoj polovini naredne godine ne brani mnogo poena, pa bi veoma lako mogao i još više da napreduje na ATP lestvici, ko zna, možda i da dođe do TOP 20 igrača sveta.

Košarka – I bez Teodosića, Bjelice, Raduljice, Nedovića i Jokića, Srbija je srebrna

Pored fudbala godinu za nama obeležili su sasvim sigurno i košarkaši Srbije. Iznureni povredama i nedostatkom čak osmorice igrača koji su bili standardni u svim osvajanjima medalja pod "dirigentskom palicom" Aleksandra Saše Đorđevića, "Orlovi" su otputovali na Evropsko prvenstvo koje se igralo u čak četiri države, da pokažu koliko znaju i koliko vrede, čak i onda kada su mnogi protivnici mislili da ih konačno mogu "slomiti" i pobediti na jednom velikom takmičenju.

Bez Miloša Teodosića, Nemanje Nedovića, Marka Simonovića, Nikole Kalinića, Miroslava Raduljice, Nemanje Bjelice, Stefana Markovića i Nikole Jokića, Srbija se hrabro borila, osvojivši prvo mesto u svojoj D grupi ispred Letonije, Rusije, Turske, Velike Britanije i Belgije, a onda je u nokaut fazi bila maestralna, rušivši redom Mađarsku, Italiju, Rusiju, da bi tek u finalu izgubila od Slovenije, koja je prvenstvo odigrala kao u transu, osvojivši zlato bez ijednog poraza.

Ipak, srebro "Orlova" je ogroman uspeh. Nisu Đorđevićevi izabranici imali problema sa povredama samo uoči turnira, oni su ih imali i u toku samog takmičenja. Branko Lazić se povredio u prvoj utakmici grupne faze i praktično je ostatak šampionata presedeo na klupi za rezervne igrače, a u toku Evropskog prvenstva povredio se i sjajni plej Stefan Jović, pa je sav teret pao na leđa Bogdana Bogdanovića koji se pokazao kao sjajan lider. Imao je veliku pomoć u liku i delu Milana Mačvana, kapitena reprezentacije, kao i centara Bobana Marjanovića, Vladimira Štimca i Ognjena Kuzmića preko kojih je u novonastaloj situaciji išlo dosta napada, a sjajni su u oba pravca bili i Vladimir Lučić i Dragan Milosavljević, pa se u izvesnoj skraćenoj rotaciji i zbijenim redovima pokušala osvojiti zlatna medalja, no i nije se moglo pored raspoloženih Prepeliča, Dragića i Rendolfa.

Vaterpolo – "Bronzani" vaterpolisti koji nas nikada nisu razočarali

Ove godine, i pored uspeha košarkaša i fudbalera, uspeh vaterpolista nikako nije ostao "ispod radara".

Štaviše, svi smo se radovali njihovim sjajnim partijama i pobedama, ali i tugovali nakon poraza od Hrvatske u polufinalu Svetskog prvenstva koje je igrano u Budimpešti.

U tom polufinalnom duelu vaterpolo reprezentacija zaista nije ličila na sebe, napad je bio slab, a odbrana nedovoljno čvrsta, pa su Sukno i drugovi pronašli način da pobede aktuelne Olimpijske šampione i kasnije preko domaćina, Mađarske, stignu na "krov plenete".

To je bio poraz koji je značio da se vaterpolo reprezentacija Srbije posle deset vezanih velikih takmičenja neće boriti za zlato, što je podatak sam po sebi vredan svake pažnje, rekord koji će teško ikad biti šrušen.

Poraz od Hrvatske 12:11, bio je prvi naš poraz od komšija još od polufinala Evropskog prvenstva u Zagrebu 2009. godine, kada su "Barakude" savladale Srbiju rezultatom 10:9.

Ipak, taj poraz nikako ne baca loš utisak na jednu od najuspešnijih generacija našeg timskog sporta ikada, generaciju koja je u jednom trenutku bila aktuelni osvajač svih takmičenja koji su u tom sportu bitni oduvek.

U borbi za treće mesto lako je pobeđena Grčka 11:8.

Pored toga Srbija je osvojila zlatnu medalju u Svetskoj ligi igranoj u ruskom gradu Rizi, a u finalu su "Delfini" bili bolji od Italije 10:9. To je bila peta uzastopna titula Srbije u ovom takmičenju, a jedanaesta ukupno.

Odbojka – Zlatne odbojkašiće i bronzani odbojkaši

Fantastičnu sportsku 2017. godinu u ekipnim sportovima zaokružili su odbojkaši i odbojkašice Srbije koji su uzeli dve medalje na Evropskim prvenstvima, odbojkaši su bili treći u Poljskoj, dok su odbojkašice osvojile zlato u Azerbejdžanu i Gruziji.

Odbojkaši su sjajno startovali u A grupi i domaćina Poljsku pred 60.000 gledalaca praktično ponizili, sa ubedljvih 3:0 u setovima. Usledile su pobede nad veoma neugodnim Fincima i Estoncima, a onda je u četvrtfinalu "razmontirana" Bugarska – 3:0. U polufinalu Grbićevi igrači i nisu imali sreće, izgubili su 3:2 od Nemačke koju je predvodio nezaustavljivi Đerđ Grozer. Mučio nas je u napadu, u bloku, na servisu i za njega jednostavno nisu imali rešenja srpski odbojkaši. Iako su naši momci vodili sa 2:0 u setovima, preokrenuli su uporni Nemci rezultat na 3:2 i zasluženo otišli u finale u kome su kasnije "na jednu loptu" izgubili od Rusije (3:2 u setovima takođe).

Srbija je posle drame savladala Belgiju 3:2 u setovima u borbi za bronzu i tako se sa medaljom oko vrata vratila u Beograd.

Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Odbojkašiće Srbije stigle su do zlata na EP u Azerbejdžanu i Gruziji pobedivši u svim utakmicama u kojem su igrale! U četvrtfinalu su izbacile Belorusiju iz takmičenja, u polufinalu bile bolje od Turske 3:0 u setovima, da bi u finalu savladale reprezentaciju Holandije sa 3:1. Uz sve to korektorka naše reprezentacije, Tijana Bošković, proglašena je za MVP, odnosno najkorisniju igračicu čitavog turnira.

Izabranice Zorana Terzića su na taj način u jednom dominantnom stilu "pokorile" Evropu i stavile svima jasno do znanja da će i na narednim takmičenjima biti glavne kandidatkinje za najsjajnija odličja.

Tekvondo – Novi "zlatni" srpski sport

Vanja Stanković osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u tekvondou u kategoriji do 49 kilograma, održanom u Južnoj Koreji.

Na taj način je nastavila "žetvu" medalja Srbije u ovom sportu koja je počela osvajanjem zlatne olimpijske medalje Milice Mandić na OI u Londonu 2012. godine.

Vanja Stanković je u polufinalu bila bolja od Hrvatice Kristine Tomić 12:6, a u finalu od Vong Patanakit sa Tajlanda, rezultatom 10:5.

Na istom takmičenju trijumfovala je i Milica Mandić, ali u konkurenciji do 73 kilograma, gde je u finalu bila bolja od domaće takmičarke Hje-ri Oh rezultatom 17:13.

Srbija je tako, zahvaljujući Stankovićevoj i Mandićevoj, i ove godine osvojila dve zlatne medalje u tekvondou, pa je to i definitivno postao jedan od najuspešnijih sportova u našoj zemlji u ovoj deceniji.

Pored toga Mandićeva je ove godine osvojila i drugo mesto na evropskom šampionatu i Gran Pri turnir u Maroku.

Džudo – Sport koji Srbija tek "otkriva"

Srpski džudista Aleksandar Kukolj osvojio je prvu zlatnu medalju na evropskim prvenstvima za Srbiju, od osamostaljenja. On je do nje došao na EP u Varšavi, pobedivši u finalu Francuza Aksela Kležara u konkurenciji do 90 kilograma.

Osim toga, Kukolj je ove sezone osvojio i srebro na Gran Priju u Kini.

Pored Kukolja, Srbiji je zlatnu medalju ove godine doneo i Nemanja Majdov i to sa Svetskog prvenstva održanom u Budimpešti. On je bio najbolji u kategoriji do 90 kilograma, a u finalu je savladao Slovenca Mihaela Žganka pošto je njegov protivnik zaradio drugi žuti karton.

Veslanje - Sport u kome smo oduvek bili uspešni

Veslači Milenko Zorić i Marko Tomićević osvojili su zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u veslanju u Češkoj, čime su nastavili sa osvajanjem medalja pošto su pre toga bili srebrni na Evropskom prvenstvu u Bugarskoj.

Rvanje - Sport od koga tek medalje očekujemo

Srbija je ove godine bila uspešna i u rvanju, a zlatnu medalju doneo nam je Viktor Nemeš i to sa Svetskog prvenstva održanom u Parizu. On je u konkurenciji do 75 kilograma bio bolji od Rusa Aleksandra Čekirkina, koga je u finalu pobedio rezultatom 4:1.

Pored Nemeša, zlatom se u ovoj godini "okitio" i Kristijan Fris. On je najsjajnije odličje osvojio na Evropskom prvenstvu u kategoriji do 59 kilograma, a u finalu je bio bolji od Bugarina Iva Serafimova Angelova rezultatom 3:1.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.