Do titula, trofeja i natprosečnih rezultata ne dolazi se bez igrača sa strane. Da je to istina pokazalo se na brojnim primerima u svetu sporta.
Ulaskom novopazarskih klubova u elitne lige Srbije ili u njihova predvorja gradski sport zauzeo je na domaćoj pozornici takvo mesto da skoro da je postalo poželjno iskorak u karijeri krčiti i prolaskom kroz Novi Pazar. Kad klubovi u pojedinim sportovima ne mogu da raspodele najznačajnije domaće trofeje bez aktivnog učešća novopazarskih klubova u tom kolaču, što je slučaj u muškoj odbojci i futsalu, to, između ostalog, znači i da su ti klubovi pogodili prilikom odabira igrača sa strane. Još kada taj trend nastavlja da se razvija iz godine u godinu dolazi se do jednostavnog zaključka da je nadogradnja takvih timova bila planska, sa osećajem za pomake, naravno i s ciljem da se izađe iz sivila prosečnosti.
Jedni će sportiste koji nastupaju za Novi Pazar prozvati igračima sa strane, drugi privremenim Pazarcima, biće i onih koji će ih oslovljavati sa – sportista u tranzitu, dođoš… Suština je u udelu koji oni imaju u rezultatima klubova, a mnogo je onih koji će i po odlasku iz Pazara ostati deo sportskog Pazara. Ni u jednom gradu sportisti sa strane ne ulaze u konkurenciju za sportistu godine, ali to ne znači da ne zaslužuju da ih se na kraju svake kalendarske godine setimo, što da ne, i da ih darujemo nekim znakom pažnje, možda trofejčićem namenjenim najboljem sportisti Pazara, kome Novi Pazar nije mesto rođenja i stalno prebivalište.
Ova godina na površinu je izbacila mnoga imena, od odbojkaša Srećka Ristića, Dušana Lopara, Luke Šormaza, Marka Vukašinovića, Andrije Vilimanovića, Alekse Polomca, rukometaša Armina Kaltaka, preko igrača Kluba malog fudbala Jovana Cvetanovića, Veroljuba Vukadinovića i Milana Mutavdžića… Neka ne zamere oni čije se ime nije našlo u ovom društvu, a možda je trebalo.
Jedan se izdigao iznad svih, igrom i rezultatima njegovog tima. Samo deluje, donekle, hladno i introvertno na prvom upoznavanju, zato što se takav utisak stiče na osnovu njegovog largo govora. Međutim, kako ništa nije jednostavno i onako kako na prvi pogled izgleda, tako ni opis ličnosti jednog od sportskih junaka Novog Pazara u ovoj godini nije takav. U njegovim rečima posle svake pobede ili poraza dominira stroga kontrolisanost, ali ne lažna. Utiske iznosi bez imalo euforičnosti, toliko temeljno da odmah postaje jasno da on svaku utakmicu doživljava drugačije od većine sportista. Izraz lica je već nešto drugo, ono uvek odaje prisustvo osećanja radosti i tuge. Ostaće upamćene reči koje je izgovorio samo nekoliko minuta po završetku meča za sva vremena, u polufinalu Kupa protiv Crvene zvezde, kada će iako iscrpljen i vidno srećan, reći – I, da su oni pobedili ne bi bilo nezasluženo. Džentlmen, Marko Radosavljević (22), odbojkaš i najbolji sportista Novog Pazara, sa strane, za 2017. godinu – po našem skromnom mišljenju.
Ko mnogo ne mari za sport reći će da nema ništa logičnije nego da najbolji sportista Novog Pazara, sa strane, za 2017. godinu dođe iz Nove Pazove, naravno, zbog velike sličnosti u nazivima dva grada. Radosavljević je do Pazara stigao preko Spartaka iz LJiga leta 2016. godine i to sa oreolom najboljeg mladog igrača Srbije u izboru OSS za 2015. Biće da su Crvena zvezda i Vojvodina u to vreme imali ili mislili da imaju takvih primača isuviše. Jedino se tako može objasniti Markov dolazak u Novi Pazar. Da su razmišljali da je to sličica koja nedostaje u njihovom šampionskom albumu, sigurno bi, na nekom delu Ibarske magistrale postavili rampu i vozilo u kojem se nalazio Radosavljević zaustavili i vratili natrag. Srećom, drugačije su vagali. Pripada onoj grupi igrača koji ne dođu u jedan klub da bi iz njega što pre otišli, a da iza sebe ne ostave ništa. Svaki dinar ili evro uložen u njega je zarađen i odrađen. Navijači su ga po dobru zapamtili, a to je ponekad važnije od svega. Rezultati koji su ga popeli, istina po mišljenju „Sandžak Danasa“, na mesto predviđeno za najboljeg sportistu Pazara, čije glavno prebivalište nije Novi Pazar, su poznati, ali nije zgoreg neke od njih pomenuti i ovom prilikom.
Sa Novim Pazarom ušao je u istoriju osvajanjem prvih trofeja najvišeg nivoa jednog gradskog kluba, Kupa i Superkupa Srbije. „Plavi“ su i jesenju ligašku trku završili kao prvi, pobedivši u svim mečevima. Kalendarsku godinu Radosavljević i drugovi počeli su kao prvi klub iz Pazara koji je prošao jedno kolo evropskih kupova (Kup CEV – eliminacija Omonije i poraz od Paoka). Mnogo puta se kroz ove redove provlači redni broj – PRVI, što je najbolji pokazatelj nečega što je vredno. Za njega Crvena zvezda nije imala rešenje, reklo bi se da mu crveno – beli baš leže. Nezaboravan je njegov nastup u prvoj pobedi u jednom zvaničnom meču protiv Beograđana, februara ove godine, kada je u tom trijumfu učestvovao sa 18 poena, da ne čeprkamo dalje i više po za odbojku i drugim, vrlo često i važnijim parametrima i procentima. Njegov učinak u antologijskom meču protiv istog rivala u polufinalu Kupa, sličan, uz Hamzagića i Ristića bio je noseći stub velikog trijumfa. Kakav je igrač, Radosavljević je pokazao i pre deset dana. U porazu od ACH Voleja u Ljubljani, iako jako prehlađen, bio je najraspoloženiji u plavom timu.
Od Nove Pazove preko Ljiga do Pazara
Marko Radosavljević rođen je 30. septembra 1995. godine u Novoj Pazovi. U tamošnjoj Mladosti prošao je sve pionirske i kadetske selekcije kluba. Kao 16-godišnjak prelazi u superligaški sastav Spartaka iz Ljiga. Sa ovim klubom 2014. godine osvaja šesto mesto u šampionatu i igra fajnal-for Kupa Srbije u Kraljevu. Radosavljević sa istim klubom osvaja Balkanski kup 2015, a 2016. godine sa Ljižanima dospeva do osmine finala Čelendž kupa. Igrao je za kadetsku i juniorsku reprezentaciju Srbije, s kojom na Evropskom prvenstvu u Slovačkoj (Brno-Nitra) 2014. godine zauzima osmo mesto. Za sada kruna njegove karijere su rezultati koje je postigao sa Novim Pazarom, s kojim ima ugovor do završetka ove sezone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
