Završen sabor na Kritu

Ističući da jedinstvo nije romantičarska i sentimentalna pojava, Porfirije je objasnio da o njemu treba obavezno trezveno i saborski promišljati.

„Zato, duboko osećajući da je dijalog ne samo potreban, smatramo da ga treba unapređivati i pokušavati u duhu Jevanđelja, a u skladu sa kanonima i predanjem Crkve, koračati ka tom jedinstvu“, naglasio je Porfirije.

Prema njegovim rečima, „u isto vreme, treba odrediti načine, granice i svaki konkretan korak kako to realizovati, jer jedinstvo treba da bude i u istini i u ljubavi“.

Radni deo Sabora zatvorio je Vaseljenski patrijarh u prisustvu predstavnika gostiju, koji su bili i na početku i na završetku Sabora, iz redova Rimokatoličke crkve i protestantskih crkava.

Sabor je uputio cirkularno pismo svim pomesnim crkvama na „uvid i na recepciju, zato što sve saborske odluke koje su donošene kroz vekove nikada nisu same po sebi bivale konačne, pa je bilo je neophodno da se provere prihvatanjem vernog naroda i punoće Crkve“.

„To opširnije cirkularno pismo sadrži, pored jednog bogoslovskog uvoda o tome šta je Crkva, i najvažnije zaključke i teze po svakoj temi kojom se Sabor bavio“, objasnio je Porfirije.

Sabor je, prema rečima Porfirija, „uputio kraću poruku vernom narodu u kojoj se naglašava da je jedinstvo Crkve najveća vrednost za nas hrišćane“.

„Takođe je naglašeno da, kao hrišćani, ne možemo biti samozaljubljeni i čuvati istinu Jevanđelja samo za sebe, kao svoje vlasništvo, nego je moramo svedočiti pred svetom, moramo pružati ruku nade, ruku spasenja, ruku ljubavi i onima koji su blizu i onima koji su daleko“, istakao je Porfirije.

Na kraju Sabora odslužena je svečana liturgija koju je vodio patrijarh vaseljenski, a sasluživali svi prisutni poglavari crkava.