Foto: Fonet/APBritanija za sada neće uputiti formalan zahtev za izlazak iz okvira Evropske unije, izjavio je britanski premijer Dejvid Kameron u svom prvom obraćanju u Parlamentu od referenduma, na kojem se većina odlučila za Bregzit.
On je dodao da u rezultate glasanja ne može da se sumnja, ali je ponovio svoj raniji stav da oni nisu dobri za zemlju. Kako je naglasio, odluku o povlačenju s premijerske funkcije je doneo jer smatra da je to u nacionalnom interesu.
S druge strane, Nemačka vlada je saopštila da pregovora o Bregzitu neće biti dok god Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično ne započne proces napuštanja okvira Evropske unije. Kako je izjavio portparol Vlade u Berlinu, Ujedinjenom Kraljevstvu će „biti dato dovoljno vremena“, ali ne sme da dođe do zastoja. „Tek kada Britanija uputi zahtev u skladu s članom 50 Lisabonskog ugovora, Evropski savet će postići konsenzus i izraditi nacrt sporazuma o izlasku (iz EU). Jedna stvar je jasna – dok Britanija ne pošalje ovaj zahtev, neće biti neformalnih preliminarnih razgovora o načinima napuštanja EU“, rekao je Stifen Sajbert i dodao da „Britanija treba za to da ima razumno dovoljno vremena, što poštujemo“, ali neizvesnost ne može da traje večno.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland potpuno su saglasni o tome kako se nositi sa ishodom britanske odluke. Oland je upozorio kako bi razjedinjenost u ovom trenutku „podstakla rizik od podela, razdora i svađa“. Dve zemlje sastavile su dokument u kojem predlažu uspostavljanje zajedničke evropske sigurnosti i jačanje ekonomskog ujedinjavanja.
Američki državni sekretar DŽon Keri, lideri Evropske unije (EU) i drugi visoki evropski zvaničnici održali su odvojene sastanke, kako bi razmotrili situaciju posle referenduma na kojem su Britanci glasali za izlazak iz Unije. Keri je otputovao prvo u Brisel, a onda u London u neplaniranu posetu, dok je u belgijskoj prijestonici razgovarao sa šefom diplomatije EU Federikom Mogerini.
On uputio apel da druge države ne slede britanski primer i izazovu dalje slabljenje EU. Keri se posle Brisela u Londonu sastao s britanskim šefom diplomatije Filipom Hamondom na prvom sastanku na visokom nivou zvaničnika dve zemlje nakon britanskog referenduma.
Keri je u nedelju u Rimu apelovao na Britaniju i EU da rade zajedno kako bi se smirio pad na tržištima, pošto je britanski referendum izazvao nervozu među investitorima širom sveta. Keri je ponovio da SAD ostaju pri “posebnim odnosima” s Velikom Britanijom i naglasio koliko su odnosi sa EU važni za Sjedinjenje Države. “Najvažnija stvar je da svi mi, kao lideri, radimo zajedno da osiguramo kako kontinuitet, tako i stabilnost, koliko god je moguće”, rekao je Keri.
Britanski premijer Dejvid Kameron okupio je kabinet, prvi put posle referenduma i obratio se Parlamentu. On je, posle referenduma, najavio da će napustiti funkciju na jesen i ostaviti svom nasledniku pregovore sa Briselom o izlasku iz EU.
Lider opozicionih laburista DŽeremi Kobirn suočava se, takođe, s pritiskom da odstupi, posle ostavki u njegovom timu zastupnika, nezadovoljnih njegovom vođstvom oko referenduma. Britanski ministar finansija DŽordž Ozborn je danas nastojao da umiri investitore, dok je kriza i danas potresala finansijska tržišta, dok je britanska funta i dalje beležila pad.
Strahove u vezi sa ekonomskom budućnošću zemlje pokušava da umiri i vodeći zagovornik izlaska iz EU i mogući novi premijer Boris DŽonson. On je u kolumni u listu Dejli Telegraf, preneo je FoNet, naveo da će Britanija „stvoriti bolje odnose sa EU, zasnovane na slobodnoj trgovini i partnerstvu, što je bolje nego federalni sistem“. On je, takođe, rekao da “nema velike žurbe” da se Britanci što pre izdvoje iz EU.
Međutim, evropski lideri pojačali su pritisak na Britaniju da hitno počne izlazak iz zajednice 28 država Unije, koji je kompleksan. Šef Evropskog parlamenta Martin Šulc upozorio je da „period čekanja vodi ka još više nesigurnosti, čime se ugrožavaju radna mesta”. On je dodao da je samit lidera EU ove sedmice pravo vreme za početak procedura izlaska Britanaca.
Na sastanku u Berlinu u subotu ministri spoljnih poslova šest zemalja osnivača Unije već su apelovali na Britance da počnu sa procesom izlaska što je pre moguće. Škotska prva ministarka Nikola Sturdžon rekla je da će učiniti sve što je potrebno da zadrži proevropsku Škotsku u bloku, uključujući mogući veto na zakonodavstvo oko izlaska Britanije.
Međutim, francuski predsednik Oland jasno je poučio da nema povratka nakon bregzita, navodeći: „Što je bilo nezamislivo, postalo je nepovratno“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
