Site name

Sukob između medija i Donalda Trampa postaje sukob među medijima

Ko je fejk: CNN ili Volstrit džornal?

Nekad su nas učili: kad novinari nasrnu na novinare, došlo je zadnje vreme za novinarstvo.

1

Piše: Ruža Ćirković

Vašington, Njujork 17. februar 2017. 14:00

Foto: EPA / Justin Lane

To je pravilo palo pod teretom optužbe da vrana vrani oči ne vadi, pod kojom su neke profesije sačuvale svoju hermetičnost. Novinarstvo nije. Američki list Volstrit džornal (WSJ) pod velikim je pritiskom oštrih javnih optužbi nekih drugih američkih medija da ne zastupa dovoljno čvrstu liniju prema aktuelnom američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Kao što su neki drugi mediji, recimo CNN, na udaru samog Trampa i njegovih pristalica jer predsednika, navodno, podvrgavaju agresivnoj kritici, oslonjenoj i na lažne vesti, stavljajući se tako otvoreno na stranu njegovih političkih protivnika. Glavni i odgovorni urednik Volstrit džornala DŽerard Bejker već je postao poznat širom novinarskog sveta. On je priznao da ovakve optužbe nisu prijatne, ali je okupio svoje urednike i novinare i pozvao ih da u izveštavanju o američkom predsedniku ne napuštaju standarde objektivnog novinarstva, a ako se neko od njih sa time ne slaže posavetovao ga je da potraži posao na drugom mestu, recimo u NJujork tajmsu (NYT). U medijima su se pojavile vesti o pobuni u WSJ protiv novinarstva "neutralnog do apsurda". Međutim, rekao je Bejker, nije WSJ napustio principe fer izveštavanja i objektivnog novinarstva nego su to učinili mediji kao što je NJujork tajms. Bejkerovo objektivno novinarstvo neki su videli kao neutralno novinarstvo kad mu navodno vreme nije, a njegov poziv redakcijskim kritičarima kao pretnju.

Da celu operaciju Volstrit džornal ne bi diskvalifikovalo suvislo pitanje: što objektivnost ili neutralnost ili blagost WSJ prema predsedniku smeta ostalim medijima ako ne smeta čitaocima Volstrit džornala, Fajnenšel tajms (FT) je otkrio, a NJujork tajms dalje proširio moguće prave razloge i nedopuštene veze između vlasnika WSJ i američkog predsednika. Volstrit džornal pripada kompaniji News Corporation čiji je vlasnik medijski mogul Rupert Mardok. Mardok je vlasnik i "21 Century Fox", a Fox news je bio jedini među većim američkim televizijskim kanalima koji je tokom predizborne kampanje držao stranu Trampu. Elem, FT je otkrio da je Mardok za svoje dvoje dece iz trećeg propalog braka osnovao fondaciju sa imovinom od oko 300 miliona dolara na čijem je čelu niko drugi do Ivanka Tramp. Prema FT i NJujork tajmsu, Ivanka Tramp nije samo kćer nego osoba od najvećeg poverenja predsednika, a njen muž DŽared Kušner je Trampov ključni savetnik. Eto ga sukob interesa, jasan kao dan, tvrdi u svojoj kolumni u NYT DŽim Rutenberg inače neumoran u dokazivanju trenutka koji opravdava angažovano novinarstvo.

Dugim dokaznim postupkom Rutenberg minimizira dosadašnje dokaze o Mardoku kao najgorljivijem zagovorniku slobodnog tržišta i globalizacije i projektuje biznis-koristi koje Mardok želi da izvuče iz podrške protivniku slobodnog tržišta i globalizacije Trampu. Ta će korist biti realizovana tako da kazni CNN jer o predsedniku izveštava na način koji se Trampu nikako ne dopada. Naime, piše Rutenberg, Mardok je 2014. godine neuspešno pokušao da se domogne kompanije Time Warner čiji je CNN jedan deo. Da bi učinio i Mardoku i sebi, Tramp bi mogao da blokira namere kompanije AT&T da preuzme Time Warner i tako otvori put staroj Mardokovoj ambiciji. Dakle, zato je Volstrit džornal u izveštavanju o američkom predsedniku blag odnosno neutralan.

Svakako u saznanju da je sa stanovišta čisto profesionalnog novinarstva proaktivna pozicija NJujork tajmsa možda diskutabilnija nego distancirana pozicija Volstrit džornala, pomenuti DŽim Rutenberg tvrdi da postoji situacija kad novinari moraju izveštavati sa stavom pa makar se taj stav potpuno poklapao s stavom političke opozicije i išao joj na ruku: kad situaciju ocene potencijalno opasnom kakvom je on ocenjuje sada. Ipak ni on ne spori da se novinarstvo tada kreće neistraženim prostorom visokog rizika.

Svojevremeno je na stranicama lista Handelsblat rizike kretanja po ovom prostoru ocenjivao bivši glavni urednik listova Cicero i Fokus Volfram Vajmer. NJegov je zaključak da novinari mogu da podržavaju neku politiku, ali ni po koju cenu ne smeju da se identifikuju ni sa jednom. Da li su mediji koji kritikuju držanje WSJ uspeli u ovom žongliranju, znaće se tek post faktum.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Samo vas gledam, i ne verujem

18. februar 2017.

Niti sam na strani Trampa niti na strani njegovih kritičara. Ali je evidentno da već odavno formirana "neformalna koalicija" sa stožerima u najvećim američkim kompanijama (njih oko 130 najvećih se javno već izjasnilo protiv Trampove politike, a te kompanije su u stvari pravi upravljač Amerikom, a i svetom) ne može da podnese "nepredvidivog" predsednika koji može da im omete genijalne poslovne planove o proizvodnji u nerazvijenim zemljama budzažto i prodajom u razvijenim zemljama po astronomskim cenama. Profit ide u džep nekolicine, naravno, a predstavlja se kao nacionalni interes. Kritikuju ga najviše za ljudska prava, i to svi, od pomenutih kompanija pa do glumaca, pevačica, javnih ličnosti... ko god stigne. Iste te kompanije i sve te sad sve glasnije javne ličnosti, nisu ni glasa pustile kad je Amerika pod prethodnim (podobnim) predsednicima i administracijom harala po Srednjem i Bliskom Istoku, posvadjala sve, i situaciju koja nije bila inače sjajna napravila mnogo gorom (hiljade ubijenih, milioni izbeglica, proizvedeni terorizam, svi u strahu... stanje koje će vrlo verovatno odrediti budućnost sveta kao haos i nesigurnost). Niko od tih nije reč rekao onda, a sad ne zaklapaju usta. Da su ti isti javno istupali i protestvovali u prošlosti kad je “podobna vlada” uništavala budućnost dobrog dela sveta, ja bih to video kao izuzetno principijelan stav dostojan poštovanja i ne bih reč rekao za nastavak kritike sada protiv Trampa. Ovako, bljutava je ta odjednom otkrivena humanost.