Ako si oponent Putinu, po definiciji nisi bezbedan

Trenutno sam pod istragom u dva fabrikovana krivična slučaja i postoje brojni propagandni filmovi o meni. Većina njih uključuje tajno snimanje od ruskih tajnih službi. Pod zabranom sam putovanja i ne mogu da napustim Moskvu. Do koje mere je opasno biti oponent Kremlju svi smo uvideli kada je izvršen atentat na Borisa Njemcova, pre dve godine baš pored zidina Kremlja. Ako si oponent Putinovom režimu, po definiciji si nebezbedan”, ocenjuje u razgovoru za Danas Natalija Peljevina, ruska književnica, pozorišna rediteljka i opoziciona aktivistkinja.

Peljevina je autorka pozorišne predstave „U tvojim rukama“ inspirisane talačkom krizom iz 2002. godine u moskovskom pozorištu „Dubrovka“ tokom koje su čečenski teroristi zarobili preko 700 ljudi, dok je oko 170 civila stradalo prilikom akcije spasavanja. Predstava je posle prvog izvođenja zabranjena u Rusiji. Ova ruska opozicionarka je učestvovala u pokretanju krivične prijave protiv tadašnjeg ruskog zamenika premijera koji je bio optužen za primanje mita od 120 miliona dolara. Bila je jedna od najistaknutijih zagovornica donošenja takozvanog zakona „Magnicki“, koji je usvojio američki Kongres u cilju kažnjavanja ruskih zvaničnika umešanih u ubistvo ruskog advokata Sergeja Magnickog. Učestvovala je u osnivanju Ruskog demokratskog komiteta i angažovana je u organizaciji protesta protiv Putinove vlasti u okviru „Strategije 31“, serije građanskih protesta koji se od 2009. redovno održavaju u Rusiji na osnovu člana 31. ustava koji garantuje pravo na slobodno okupljanje građana.

– Mediji u Rusiji su pod kontrolom Kremlja. U Rusiji praktično nema slobodnih medija. Čak su i pojedini opozicioni internet sajtovi zabranjeni. LJudska prava se redovno krše i pravosudni sistem je odavno pod kontrolom vlade. Sudije su korumpirane i kontrolisane, dok većina Rusa odlazak na sud vidi kao besmislen čin. Sloboda izražavanja je takođe često pod udarom, pri čemu mnoge umetničke izložbe bivaju zatvarane i pojedini umetnici čak progonjeni – kaže Natalija Peljevina u razgovoru za naš list.

Govoreći u kontekstu ruske spoljne politike, ona napominje da ruski predsednik sanja da proširi granice Rusije što je više moguće, i vaskrsne Sovjetski Savez.

– U velikoj meri to je nemoguće ili teško izvodivo, i zbog toga je Putinov cilj da stekne što više uticaja u istočnoj Evropi. Za Putina svi načini da ovo postigne dovoljno su dobri, uključujući „gasnu ucenu“. Rezultati do sada – aneksija Krima i sankcije koje su usledile, kao i neizbežni nedostatak poverenja prema Rusiji. Putin je oštetio imidž Rusije, a ipak većina Rusa to ne shvata. Većina Rusa veruje da se Rusija podigla sa kolena i ponovo uspostavila svoj položaj u svetu. Na žalost oni su ponosni na svako globalno mešanje Rusije i i veoma ih raduje aneksija Krima – smatra Natalija Peljevina.

Na pitanje kako tumači ruski uticaj na Balkanu, ona kaže da Putin i dalje ima interes da utiče na situaciju na Balkanu i da je uverena da ovo pitanje ostaje otvoreno.

– Opšte je poznato da, dok u Rusiji vlada teška ekonomska situacija, ona ulaže novac na međunarodnom planu tamo gde postoji Putinov politički interes. Putin podržava one koji su protiv iskrenog učešća u Evropi ili su protiv samog koncepta EU. Delom zbog toga imamo rat sa Ukrajinom i dogodila se aneksija Krima. Putin ima interes da poseduje džepove uticaja širom Evrope i podržava one koji rade na dezintegraciji i suprotstavljeni su jedinstvu Evrope. Mislim da je pretnja po sever Kosova ozbiljna – smatra sagovornica našeg lista.

Upitana o realnosti navoda da je Rusija umešana u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, Peljevina kaže da ruske tajne službe kriju i poriču svoje aktivnosti u evropskim zemljama.

– Ipak, ja verujem da su te aktivnosti i umešanost, kao ovo u Crnoj Gori, veoma realni. Istinu o tome mi nećemo skoro saznati – ističe ona.

U kontekstu navoda da je na delu stvaranje „novog svetskog poretka“ nakon izbora Donalda Trampa za novog američkog predsednika, Natalija Peljevina izražava sumnju.

– Ne verujem da će nade onih u Kremlju koji misle da bi odnosi između SAD i Rusije mogli dramatično da se promene, sada kada imamo Trampa u Beloj kući, da se ostvare. Mnogi od ljudi koje je Tramp postavio na ključne pozicije otvoreno su antiruski. Već smo videli da nijedan ozbiljan napor nije učinjen ka ublažavanju ekonomskih sankcija i čuli smo ambasadora SAD pri UN Niki Hejli, kako otvoreno govori o ruskoj umešanosti u rat u istočnoj Ukrajini i nedavnoj eskalaciji nasilja. Hejli je osudila ruske akcije i govorila o aneksiji Krima, izjavljujući da će sankcije ostati na snazi sve dok poluostrvo ne bude vraćeno Ukrajini. Zato mislim da bi odnose trebalo ceniti na osnovu onoga što govore i rade ljudi kao što su ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama, a ne prema Trampovim rečima. Ne vidim da stiže novi svetski poredak – kaže Peljevina.

Na pitanje da li je realna bojazan od toga da će Putin krenuti u osvajanje baltičkih zemalja, Peljevina ocenjuje da će se Putin u tom smislu „ipak suzdržati“.

– Mislim da u ovom trenutku Putin testira granice u Ukrajini pokretanjem eskalacije vojnih aktivnosti i ja mislim da bi, ako bi mu svet do dopustio, on nastavio orkestraciju tog konflikta i dalje slabljenje Ukrajine. Kompletiraće svoju osvetu zbog udaljavanja od Rusije i okretanja Evropi. Ali ja mislim, s obzirom na to koliko je Putin ambiciozan u tome da postane što je moguće više globalno uticajan, što u njegovom militarizovanom umu znači ratove kao deo procesa, da će se on ipak uzdržavati od novih napada na neku zemlju u skorijoj budućnosti, iz ekonomskih razloga, kao i da bi video kako će se stvari odvijati na svetskoj sceni – zaključuje Peljevina.

Rusi odavno zaboravili da imaju prava

– Putin i dalje uživa podršku mnogih Rusa, pre svega zbog toga što on kontroliše medije, koji izvrću činjenice, lažu i navode ruski narod da pomisle da za njih nema druge opcije od Putina. Realnosti svakodnevice, međutim, čini ljude veoma ljutim. Puno je siromaštva, penzije su veoma, veoma niske, a kvalitet života nije kao što bi trebalo da bude. Tako da se ljudi žale, ali ne vide izlaz i veruju da promena nije moguća. Odavno su zaboravili na to da imaju prava. Glasovi opozicije se ne mogu čuti širom zemlje, zbog nedostupnosti medija. Tako da, na izborima, oni koji bi i hteli da se izjasne o tome da li podržavaju Putina zaokružuju „da“, jer nemaju alternativu. Ipak, to bi moglo brzo da se promeni, ali da bi došlo do takve promene, nešto veliko bi moralo najpre da se dogodi, kao na primer sveobuhvatni ekonomski kolaps. Finansijske rezerve se brzo tope, tako da pitanje o tome kako i kada bi promene u Rusiji mogle da se dogode, ostaje otvoreno. Sve je moguće – smatra Peljevina.