Žan Lik Melanšon: Pobeda Marin Le Pen podelila bi državu 

 Okupljamo žene i muškarce koji žele da ostanu slobodni dok daju doprinos našoj kampanji. Istorija se ubrzava, svet se pokreće, mnogi žele da deluju. Sprovodimo naš program na osnovu 3.500 građanskih doprinosa. Naš program je proglašen najbojim od strane preko 20 nevladinih organizacija, kaže u eksluzivnom razgovoru za internet izdanje Danasa Žan Lik Melanšon, predsednički kandidat levičarskog pokreta Nepokorna Francuska na sutrašnjim izborima u toj državi.

*Koji su najvažniji elementi Vašeg predsedničkog programa?

– Želimo da se pomerimo do „šeste republike“ usvajanjem novog ustava. Danas u Francuskoj postoji predsednička monarhija u kojoj predsednik samostalno može da proglasi ratno stanje, bez debate u parlamentu i niko ne može da ga opozove zbog toga. Novi ustav označio bi pravo opoziva izabranih zvaničnika. Kada izabrani zvaničnik ne poštuje svoja obećanja, vara ili je osuđen, mora da bude omogućeno ljudima da ga opozovu. Za nas Francuze Ustav je od Francuske revolucije najviši zakon koji slobodni ljudi daju sebi. Naš Ustav je menjan 28 puta od 1958. godine, bez mišljenja građana. Naš predlog daje osnovu za odnose između građana i suštinska prava, to je jedini način da se vrati moć građanima i obnovi poverenje u francusku politiku, jedini način da se mirno i razumno odgovori na političku krizu kroz koju prolazimo. Naš program se takođe fokusira na zelenu upravu, što znači da ne uzimamo iz prirode više nego što ona može da podnese ili više nego što može da bude obnovljeno. Suočavamo se sa ogromnim izazovom. Francuska, kao i druge države, od opšteg je ljudskog interesa. Potrebno je da revitalizujemo našu ekonomiju. Sjedinjene Države su se zbog oslanjale na industriju naoružanja, a Evropa na automobilsku. Mi ćemo izabrati zelenu upravu i čistu ekonomiju. Danas će pokretanje projekata koji se odnose na „ekonomiju mora“ (zamenu plastike algama, stvaranje turbina na vetro pogon) imati uticaj na ekonomiju, kao i duboka geotermalna energija, solarna energija i pokretanje radnih mesta. Takođe, biće uveden veliki broj digitalnih i svemirskih sektora, a pokretanje 100 odsto obnovljivih izvora energije takođe će garantovati energetsku nezavisnost Francuskoj. Danas smo zavisni od uranijuma za naše nove nuklearke, ali će nam toga ponestati. Francuska će, takođe, garantovati svojim građanima dostojanstvo kada je reč o socijalnim pitanjima, podizanjem plata i zabranom dispariteta 1:20, između najslabije i najviše plaćenih, dok će troškovi lečenja biti 100 odsto refundirani. Danas trećina Francuza nema pristup zdravstvenoj nezi, zbog finansijskih razloga, što je nečuveno. Sve to je zapisano u našem programu, koji podržava više od 160 uvaženih ekonomista u Francuskoj.  

* U četvrtak se dogodio teroristički napad u Francuskoj, ubijen je policajac u Parizu. Šta bi eventualna pobeda Marin Le Pen značila za Francusku i za Evropu u celosti?

– Terorizam je samo jedan od oblika rata i destabilizacije koje određene sile primenjuju jedne protiv drugih. Govore nam o ratu religija, ali sve to je laž. Postoje dublji razlozi za ovaj fenomen. Glavni razlog je energetika, gas i nafta. Svi konflikti danas naprosto idu tragom naftovoda – Avganistan, Irak, Libija, Sirija… Mojom državom vladali su licemeri. Francuska je za vreme Sarkozija ostvarila veze sa Katarom. Fransoa Oland je sarađivao sa Saudijskom Arabijom, čak je i ponudio odlikovanje njihovom kralju i pozvao ga je na vojnu paradu 14. jula, povodom godišnjice Francuske revolucije. Dakle, mi pozivamo kralja, ultrareligioznog i diktatora na proslavu Francuske revolucije. Katar i Saudijska Arabija imaju negativnu ulogu kada je reč o terorizmu, kao i front Al- Nusra ili Islamska država. Mi se možemo izboriti sa ovim grupama samo ako imamo koherentnu međunarodnu politiku. Što se Marin Le Pen tiče, to je francuska krajnja desnica, koja neće povećati plate Francuzima i koja želi da onemogući strancima obrazovanje, ili da ih natera da plaćaju sticanje znanja. Sa Marin Le Pen, Francuska će biti podeljena i suočena sa nevoljama. Marin Le Pen je posetila Ujedinjene Arapske Emirate i ona samo želi da Francuska izađe iz komande NATO, odnosno da se vrati na situaciju iz vremena Nikole Sarkozija, 2007. godine. Njene pozicije su nejasne, a njena politika nedosledna. Nacionalni front je podržao otcepljenje Hrvatske i Slovenije iz SFRJ, a zatim je tobože branio Srbe kada je reč o Kosovu. Ja sam uvek bio dosledan i protivio sam se rasparčavanju SFRJ i Srbije, smatrao sam da je taj stav i u interesu Francuske. Mi dakle gledamo na svet na krajnje različit način. Sa mnom kao predsednikom Francuska će biti nezavisna, izaći će iz NATO-a, braniće i štitiće svoje građane u skladu sa sopstvenim interesima, a ne tuđim, i u tome se veoma razlikujem od Le Penove. 

* Zalažete se za to da Francuska istupi iz evropskih ugovora. Zašto? 

– Da, želimo da Francuska istupi iz evropskih ugovora. Evropa ne može da nastavi ovim putem. Nismo antievropljani kao što je to Marin Le Pen. Ne govorimo o Nemcima kao o neprijateljima već kao partnerima. Ali EU, kakva je sada, uništiće naše građane i naše demokratije. Francuska je 2005. glasala protiv evropskog ustava, ali zatim nam je Nikola Sarkozi podmetnuo Lisabonski ugovor i francuski narod je prevaren. U Irskoj je narod glasao protiv Lisabonskog ugovora, ali EU je to odbacila dok odgovor nije postao „da“.  Evropa se, dakle, udaljila od svojih građana i svojih odluka. Ljudima ne možete nametnuti projekat koji im je totalno stran. Gospodin Junker, predsednik Evropske komisije, otišao je tako daleko da je rekao da nema demokratske alternative evropskim ugovorima. Ukoliko se nastavi ovako, Evropa i mir će biti u opasnosti.

Ovi ugovori sprečavaju poresku i socijalnu hamornizaciju. Dakle, imate velike kompanije koje ostvaruju profit u Francuskoj, na grbači Francuza, ali neće da razgovaraju o tome da plaćaju porez ovde, već idu u poreski raj Luksemburg. Ja to ne prihvatam. EU je usvojila i štetne propise o radnicima, a ja sam glasao protiv, ne gospođa Le Pen. Tim propisima radnici se eksploatišu u Francuskoj,  mogu da budu slabije plaćeni i da plaćaju veće namete nego ostali kojima ovo nije matična država. Dakle, nijedna francuska kompanija ne može da se nadmeće sa onima koje zapošljavaju Rumune ili Poljake. Mi se samouništavamo. EU je divna ideja, divan projekat, ali ona danas deli ljude, a ne radi na njihovu dobrobit, već na korist velikih kompanija i poreskih rajeva. Ako se to ne promeni, stvari će otići po zlu. 

*Ima li, prema Vašem mišljenju, EU budućnost posle bregzita?

– Ako se ovako nastavi, nema. Stoga, predložiću mojim partnerima najpre „plan A“, koji znači izmenu pravila Evropske centralne banke, ponovno razmatranje svih ugovora o kojima sam govorio. Od ovako snažnog evra korist ima samo Nemačka, niko drugi, ni naša spoljna trgovina. Postaraću se da Evropska centralna banka daje pozajmice državama po veoma niskim kamatnim stopama kako bi se oživele naše ekonomije. Uzmimo za primer Grčku. ECB daje pozajmice privatnim bankama po kamatnoj stopi između nula i jedan odsto, koje zatim odobravaju kredite Grčkoj po stopi od čak 15 odsto. ECB mora biti omogućeno da daje direktne pozajmice državama.

Ukoliko naši partneri odbiju taj predlog, u šta sumnjam, organizovaćemo referendum u Francuskoj o napuštanju EU. Greška Ciprasa je što nije imao nikakav plan B i popustio je pred „frontom“ koji je predvodila Angela Merkel. Na nesreću po naše grčke prijatelje, njihova država predstavlja samo tri odsto bruto domaćeg proizvoda Evrope, dok odnos snaga ne bi bio isti kao u slučaju Francuske, jednog od osnivača EU i druge po snazi ekonomije u Uniji. Bez Francuske nema Evropske unije. Francuska ostaje velika država, prisutna na pet svetskih kontinenata, druga po veličini pomorska teritorija na planeti. Posle bregzita, bićemo jedina država EU članica Saveta bezbednosti UN koja ima i nuklearnu moć. Francuska mora ponovo preuzeti ulogu koju je nekada imala u svetu. Frankofonija je takođe važan argument za promosanje saradnje, a ne socijalne i ekološke propasti. Francuska mora biti doživljena kao plamen nade, zemlja revolucija i srećnih dana. Sloboda, jednakost i bratstvo naš je moto, to niko ne sme da zaboravi. 

*Kako gledate na situaciju na Balkanu, uključujući Srbiju?

– Stiče se utisak da je situacija stabilna, ali može da se pogorša u bilo koje vreme zbog granica. Danas EU nema nikakvu drugu ideju osim evropske odbrane. Odbrane protiv koga i zašto? Vidim to u Evropskom parlamentu, to je krstaški rat protiv Rusije i ova situacija će imati uticaja na Rusiju. Potpuno se protivim  projektu pod liderstvom NATO, koji je značio raspoređivanje protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj, a na koji su Rusi odgovorili. To ništa ne znači. Protivim se takvom odbrambenom projektu i Francuska pod mojom upravom  neće deliti protivraketni štit sa, recimo, Litvanijom. Naši građani dobro znaju da su takvi savezi vodili u totalne ratove, kao što je bilo 1914. Francuska će sa mnom kao predsednikom imati politiku nesvrstanosti. Nije pitanje da li ste za ili protiv Trampa ili Putina, već da radite u interesu države. De Gol je dobro pregovarao sa Staljinom, a nije bio komunista. Naš kontinent i naše države veoma dobro znaju da je Evropa započela dva svetska rata, sve okrutniji od okrutnijeg. Predložiću konferenciju za mir i stabilnost u Evropi, od Altantika do Urala. To je jedini način da se reše problemi, pod okriljem OEBS-a. Svaka država će objasniti i sačiniti listu garancija kako bi vladao mir na njenim granicama. Upotreba sile ne vodi nigde. Ja biram diplomatiju i međunarodno pravo.

Mnogi me kritikuju, ali snevesele se kada im kažem: „Vi ste izabrali prekrajanje granica u bivšoj Jugoslaviji, ne samo rasparčavanjem SFRJ već i stvaranjem veštačke države Kosova, koja po mom mišljenju ne postoji“. Kao poslanik nikada nisam glasao ni za jedan predlog koji se tiče Kosova. Ja ne priznajem Kosovo zato što sam privržen granicama Srbije, našeg istorijskog partnera. Na jednoj konferenciji je zvaničnik KFOR-a ponosno objašnjavao da je kosovski ustav „osmislio NATO u saradnji sa EU“. Ali, za nas, Francuze, i to od Revolucije 1789, Ustav je najviši standard koji slobodni ljudi daju sebi. Kakvu održivost ima Kosovo, kakvu slobodu narod na Kosovu pod ovim okolnostima? Svi su gubitnici u ovom slučaju i ta država je veštačka. Ja sam se protivio cepanju Jugoslavije. Nijedan narod ništa nije time dobio. Nestala je moćna jugoslovenska industrija, nezaposlenost je masovna pojava, a prolivena krv ničemu nije poslužila. Jugoslavija je bila Evropa pre Evrope,čak je to bio slučaj i 1999. Bio sam među dva ili tri poslanika koji su glasali protiv NATO bombardovanja 1999. Ova kampanja bila je protiv međunarodnog prava i nije imala svrhu, osim osiromašenja vašeg naroda. U tom kontekstu, poštujem stav Srbije koja smatra sebe naslednicom Jugoslavije. Srbija se sastoji od građana, ateista i vernika, sa neuporedivim bogatstvom – od  mađarskih katolika do Goranaca na Kosovu. Čuvajte ovo bogatstvo koje mnoge države nemaju. Okružen sam Andrijom Kotarcem i Đorđem Kuzmanovićem, koji rade sa mnom. Obojica su srpskog porekla. Oni me često obogaćuju vestima o dešavanjima na Balkanu i imam poštovanje prema svim ljudima na Balkanu, prema istorijskom bogatstvu ovog regiona i vaše države. 

„Sagledati uzroke migrantske krize“

*Kako gledate na aktuelnu migrantsku krizu?

– Nije dovoljno samo pričati o masovnoj imigraciji. Moramo se pozabaviti uzrocima, sve druge biće beskorisno. Zašto ljudi napuštaju svoj dom? Mnogi misle da je zadovoljstvo napustiti svoju državu. Ne, to je bol. Na Mediteranu 30.000 ljudi je umrlo tokom prethodnih nekoliko godina. Za Siriju, rešenje je obnova mira. Mir i diplomatija se definišu tako što treba da se sastanu ljudi različitigh stavova. U slučaju Sirije, mnoge države su okrvavile ruke. Da je postojala želja, rat bi bio izbegnut. A terorizam je sredstvo koje koriste sile da bi se međusobno destabilizovale. Takozvani rat religija samo je prazna priča. Sve se odnosi na gas i naftu, naftovode i gasovode. Uzmimo za primer libijske izbeglice u Italiji. Vlada Sarkozi-Fijon, Obama i vlada Britanije uništile su čitavu jednu državu i omogućile inflatraciju terorista i priliv imigranata. U drugim slučajevima uzrok imigracije je ekonomske prirode. Evropske države preplavljuju Afriku svojom robom, pa je pile koje se proizvodi na lokalnom nivou skuplje od pileta koje dolazi iz Brisela. To nema nikakvog smisla i komercijalni transport uništava planetu. Saradnja mora biti razvijena i farmeri u ovim državama moraju biti u mogućnosti da samostalno razvijaju svoju ekonomiju. Evropske države takođe trpe diktaturu  trgovinskih sporazuma, naročito TAFTA-e (sa SAD) i CETA-e, sa Kanadom. To će uništiti našu poljoprivredu i naš biznis. Francuska će unilateralno istupiti iz ovih sporazuma ukoliko budem izabran za predsednika. Potrebno je da razvijamo našu lokalnu sredinu i lokalnu privredu, unapređujemo naš biznis i naše veštine.