Tajvan i SZO

Kako virusi gripa konstantno evoluiraju i cirkulišu u ljudskim bićima, kao i kod brojnih životinjskih vrsta, sablast potencijalne pandemije gripa nas stalno progoni. Epidemije ptičijeg i novih vrsta gripa su učestalo ugrožavale globalnu zdravstvenu sigurnost poslednjih godina. Svetska zdravstvena organizacija je neprekidno podsticala države da ulažu više u razvoj i primenu raznovrsnih farmakoloških i nefarmakoloških intervencija protiv pandemije gripa.

Tajvan je 2003. devastiran epidemijom SARS-a. Mnogi od naših najboljih radnika su bili zaraženi dok su brinuli o pacijentima i, nažalost, neki su preminuli, uključujući i medicinsku sestru koja je bila u trećem trimestru trudnoće. Nekoliko bolnica je zatvoreno, više od 151.000 ljudi je bilo u karantinu, izdato je upozorenje o putovanju i škole su zatvorene. Platili smo visoku cenu da bismo naučili da zaraza ne poštuje granice i da bismo shvatili važnost saradnje. U to vreme, Tajvan nije bio član SZO, nismo imali pravovremene informacije o SARS virusu i, samim tim, ni o kontroli bolesti. Zavisili smo od stručnosti koju su sa nama velikodušno delili američki centri za kontrolu i prevenciju zaraze kako bismo kontrolisali epidemiju. Tek kada se epidemija SARS-a proširila na Heping bolnicu, SZO je konačno poslala stručnjake na Tajvan. To je bila prva takva pomoć koju nam je ova organizacija pružila za 31 godinu.

Posle epidemije SARS-a, naši zdravstveni zvaničnici i stručnjaci su dobili pozive da učestvuju na konferencijama o SARS-u koje je organizovala SZO. Nakon što je SZO izdala dokument o spremnosti i odbrani od globalne pandemije gripa, Tajvan je 2003. uspostavio zalihe antivirusnih lekova.

Od 2005. pozivani smo ne neke od tehničkih sastanaka o gripu koje je organizovala SZO, gde smo bili u mogućnosti da razmenimo iskustva sa stručnjacima iz celog sveta. Tajvan je 2009. uključen u okvir međunarodnih zdravstvenih propisa koji je SZO ustanovila 2005, čime je uspostavljena neposredna povezanost sa sedištem SZO, tako da odmah možemo da direktno prijavimo najveće događaje u okviru javnog zdravstva. Zahvaljujući ovim direktnim kanalima komunikacije, Tajvan je bio u mogućnosti da efikasno primeni različite mere predostrožnosti tokom pandemije virusa H1N1 gripa 2009. Praktikovali smo nadzor u realnom vremenu, blagovremeno obaveštavajući SZO, i delili smo informacije o genetici H1N1 virusa gripa sa međunarodnom zajednicom. Osim toga, bili smo u stanju da pribavimo soj za vakcinu i sami proizvedemo vakcinu i tako postignemo nacionalnu stopu vakcinacije od preko 70 odsto, čime smo efikasno smanjili broj smrtnosti i sprečili dalje širenje virusa.

Tajvan je potvrdio prvi slučaj ljudske zaraze virusom H6N1 ptičijeg gripa 2013. i odmah podelio informacije o genetici virusa. Ranije ove godine identifikovali smo slučaj ljudske zaraze virusom H7N9 koji je došao iz Kine. Genetski podaci su pokazali da ovaj virus nosi visoki patogeni rizik za živinu i da je mutirao u skladu sa razvijenom otpornošću na često upotrebljavane antivirotike. Tajvan je rado podelio ova svoja iskustva, pružio preporuke za načine kliničkog lečenja virusa H7N9 i ponudio sve informacije.

Pored učestale pojave epidemije H5N2 ptičijeg gripa na Tajvanu, visoko patogeni virus H5N6, koji uzrokuje smrtnost u 70 odsto slučajeva, i kojim zaraženo 17 ljudi u Kini, ranije ove godine je nađen i među živinom na Tajvanu. Iako nije zabeležen slučaj zaraze ljudi virusom H5N6 na Tajvanu, zbog naše blizine Kini i važnih ruta migracije ptica, nastavićemo pomno da pratimo aktivnost virusa ptičijeg gripa kako bi sprečili da se virus sa živine prenese na ljude.

Za žaljenje je što je politička opstrukcija dovela do toga da je Tajvanu često uskraćeno prisustvo tehničkim sastancima SZO. Ovakva situacija je stvorila velike teškoće u naporima Tajvana da sarađuje sa međunarodnom zajednicom u sprečavanju zaraze. Mi smo duboko razočarani što se SZO ne pridržava svog ustava i što ignoriše široko rasprostranjenu podršku međunarodne zajednice za učešće Tajvana na Skupštini SZO, umesto što se priklonila političkom pritisku određenog svog člana da isključi Tajvan iz tog tela. SZO je profesionalna, međunarodna zdravstvena organizacija. Ona je obavezna da se vodi principima koje zagovara u svom ustavu, a naročito da pruži najviše moguće zdravstvene standarde za sve ljude, bez obzira na rasu, veru, politička uverenja, ili ekonomske i društvene prilike.

Apelujemo na SZO i ostale povezane organizacije da priznaju višegodišnje doprinose Tajvana međunarodnoj zajednici u područjima javnog zdravlja, prevencije zaraze, i humanog prava na zdravstvo, kao i u partnerstvima u oblasti zdravstva koja je Tajvan postigao sa zemljama članicama SZO. Tajvan je i sposoban i voljan da ispuni svoje dužnosti i da sarađuje sa SZO kako bi se zajedno izborili sa izazovima kontrole zaraze. Svetska zdravstvena organizacija bi trebalo da prepozna legitimitet i važnost učešća Tajvana u SZO i njenoj Skupštini. Kako bi se premostila praznina u globalnoj mreži za prevenciju zaraze, Tajvanu je potrebna SZO, ali i SZO je takođe potreban Tajvan.

Autor je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Kine (Tajvan)