Pošto je Nemačka nagovestila da će klimatske promene, slobodna trgovina i upravljanje prisilnom masovnom globalnom migracijom biti ključne teme samita G-20, koji će biti održan sledeće nedelje u Hamburgu, sukob između nemačke kancelarke Angele Merkel i američkog predsednika Donalda Trampa je, izgleda, neizbežan, ocenjuje Gardijan.
Merkelova će „po svemu sudeći“ dosta prostora posvetiti izolaciji Amerike, dok će minimizirati razjedinjenost između ostalih država, tvrdi britanski list.
Okupljanje u Hamburgu će biti i povod za masovne ulične proteste, a samit će obeležiti i prvi susret Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Gardijan podseća da se Tramp već sukobio sa Evropom zbog klimatskih promena i pitanja izbeglica na samitu G-7 u Italiji, a sada će se to izgleda ponoviti u Hamburgu, samo na većoj pozornici.
SAD su se u međuvremenu povukle iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Prema pisanju Gardijana, Merkelova pažljivo priprema teren za pitanje klimatskih promena, budući da je u Berlinu nedavno ugostila dva saveznika koja su joj najviše potrebna – indijske i kineske premijere Narendu Modija i Lija Kećijanga. Obe zemlje su saopštile da od Pariskog sporazuma neće odustati, te da će imati i bolji učinak nego što se to u sporazumu traži.
Nemačka je naglasila da ne želi sukob na samitu. Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je ukazao da će u Hamburgu biti predstavnika Vlada, koje su mnogo više desničarski orijentisane nego što je Trampova, a na njihov račun će biti mnogo manje kritika od, kako se očekuje, desetina hiljada demonstranata. On je naglasio da njegova zemlja ne želi da se postavi kao rival Amerike jer, kako je naveo, Nemačka već ima dovoljno veliku odgovornost.
Merkelova nije rada da se stavi u ulogu lidera zajednice zapadnih liberalnih zemalja, mada su prošlonedeljne ankete Pju riserča pokazale da nemačkoj kancelarki raste popularnost, naročito u redovima levice, budući da je čak 52 odsto anketiranih Evropljana reklo da veruje da će ona „uraditi pravu stvar kada je reč o međunarodnim odnosima“.
Kada je reč o protekcionizmu, Merkelova je bila nedvosmislena kada je nedavno govorila o svom poverenju u otvoreno tržište. „Učinićemo sve što je u našoj moći da u Hamburgu o tome dobijemo što obuhvatniji sporazum. S obzirom na američku administraciju, to neće biti lako, ali mi svakako treba da pokušamo“, rekla je Merkelova.
Svoj odnos sa SAD ne preispituju samo evropski lideri. Kanadska šefica diplomatije Kristija Frilend je prošle nedelje u parlamentu rekla da SAD sa svojom novom administracijom „dovode u pitanje samu suštinu svog kredibiliteta globalnog rukovodstva“, što znači da Kanada, kao druge zemlje, mora da odredi „svoj precizan i suvereni kurs“.
Gardijan ocenjuje da će, gledano iz najšire perspektive, samit G-20 biti prvi test da li drugi lideri mogu i da li zapravo žele da izađu iz senke Amerike.
Međutim, Merkelovu najviše zanima dogovor koji se tiče Afrike, jer kancelarka strahuje da dugoročni demografski trendovi ukazuju da u Evropu zbog klimatskih promena i siromaštva može da pohrli sto miliona Afrikanaca, za šta Evropa apsolutno nije spremna. Zato je borba protiv siromaštva u Africi kao način da se spreči masovni priliv migranata u Evropu jedan od njenih prioriteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
