Site name

Zakon o obrazovanju i korišćenje jezika u školama

Manjine u Ukrajini se žale na diskriminaciju

* Zakonodavci tvrde da će manjine i dalje imati pravo da se obrazuju na svojim jezicima - u vrtićima i u prvim razredima osnovne škole, ali će morati da savladaju i jezik zemlje u kojoj žive

Češke Lidove novine bave se dosta opširno novim zakonom o obrazovanju, izglasanim u ukrajinskom parlamentu početkom ove školske godine, koji je izazvao burni revolt kod nacionalnih manjina u toj zemlji.

2

Piše: R. Lazarov

Prag 25. septembar 2017. 20:25

Foto: EPA

Posmatrači situaciju upoređuju sa prolećem 2014, kada su vesti o zabrani ruskog jezika - koje su bile lažne - izazvale konflikt u Donbasu.

Ovog puta protesti ne dolaze iz Moskve, već iz Budimpešte, Varšave i Bukurešta. Činjenica da će deca morati da u ukrajinskim školama uče samo na ukrajinskom jeziku, ne dopada se, najpre, domaćoj, proruskoj opoziciji. Šef jedne proruske organizacije Oleg Rostovčev izjavio je da se radi o zakonu usmerenom protiv upotrebe ruskog jezika.

Od ukupno 15.000 škola, u Ukrajini danas radi 581 ruska škola, 75 su rumunske, 71 je mađarska a pet je poljskih. Od sledeće školske godine njihov broj će se smanjivati, a od 2020. sve škole će držati nastavu samo na ukrajinskom. To je u saglasnosti sa ukrajinskim ustavom koji kaže "da je državni jezik ukrajinski, ali da država podržava razvoj ruskog i drugih manjinskih jezika".

Promena 2020. će, kako se procenjuje, uticati na stotine hiljada dece. Trenutno više od 90 odsto manjinskih đaka uči na ruskom jeziku.

Ukrajinski političari odbacuju optužbe o diskriminaciji nacionalnih manjina. Kažu da je reč o legitimnom pokušaju da ukrajinski jezik znaju svi građani zemlje. Ministarka za obrazovanje i nauku Ukrajine Lilijan Grinevičova izjavila je da "Zakon o obrazovanju proširuje upotrebu ukrajinskog jezika u obrazovanju, što je sasvim prirodno i normalno". Ona kaže da je čudno da dete koje ide u osnovnu ili srednju školu u Ukrajini ne može da govori ukrajinski i da studira na ukrajinskim univerzitetima. Kao primer navodi region Karpata, gde deca imaju najslabije rezultate u poznavanju ukrajinskog jezika. U Zakarpatju živi oko 150.000 Mađara i 20.000 Slovaka i Rumuna.

Zakonodavci tvrde da će manjine i dalje imati pravo da se obrazuju na svojim jezicima - u vrtićima i u prvim razredima osnovne škole, ali će morati da savladaju i jezik zemlje u kojoj žive. Izuzetak su krimsko-tatarske škole, gde će se dvojezičnost zadržati. Pripadnicima manjina biće omogućeno da neke predmete uče na nekom od zvaničnih jezika EU, među kojima su, opet, mađarski i slovački, kao i engleski. Novi zakon u potpunosti "izbacuje" Ruse.

Situacija je, kako se procenjuje, krajnje neugodna za Kijev, jer sadašnja vlada ne uživa veliku popularnost u oblastima gde žive manjine. Sada su se i iz inostranstva čule ozbiljne kritike Ukrajini zbog nacionalizma. "Mi smo na rubu ozbiljne krize, ovog puta sa našim evropskim partnerima", predviđa direktor Ukrajinskog instituta za strateška istraživanja Andrej Jermolajev, jer "centralnoevropske zemlje neće popustiti da pojačaju njihov uticaj na njihove manjine koje žive na ukrajinskoj teritoriji". Mađarska je već podnela tužbu protiv ovog zakona u EU, OEBS i UN. Ukrajinsko-mađarski odnosi, povrh toga, nisu idilični i zbog onih koji se zalažu za autonomiju teritorije koja je nekada pripadala austrougarskoj imperiji, kao i zbog dobrih veza Budimpešte i Moskve.

 

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Дуле

26. septembar 2017.

Зашто сте ставили "Manjine u Ukrajini se žale na diskriminaciju" а не "Украјина дискриминише мањине"? По вашем наслову би се рекло да подржавате украјински фашистички режим.

rodoljub

26. septembar 2017.

Imaju ista prava kao i Rusi . Ako hoce vise prava od Rusa, neka idu u svoje maticne drzave, tamo Rusi nemaju ni 50% prava koja oni imaju u Rusiji, ali o tome niko ne govori .