Kako se Tramp okrenuo protiv zabranjivanja oružja

Nakon najmasovnijeg javnog streljanja u istoriji SAD koje je u nedelju izvršio penzioner Stiven Pedok (64), pucajući s 32. sprata hotela na desetine hiljada okupljenih na muzičkom festivalu „Rut 91 harvest“, Bi-Bi-Si ukazuje da prilikom tumačenja Trampovih stavova o američkom zakonu o kontroli naoružanja, kao i kako oni mogu da utiču na reakciju Bele kuće na incident u Las Vegasu, posebno treba obratiti pažnju na to kada ih je predstavio.

Aktuelni predsednik SAD je, podseća britanski servis, 1990-ih i početkom 2000-ih dao podršku zabrani takozvanog vojnog oružja, odnosno dugačkih puški s vojnim karakteristikama, koje omogućavaju lakše ispaljivanje višestrukih rafala. „Generalno se protivim zabrani oružja, ali podržavam zabranu vojnog oružja i podržavam da se malo duže čeka na kupovinu oružja“, napisao je u svojoj knjizi iz 2000. „Amerika koju zaslužujemo“. Nakon pucnjave u školi u Njutaunu u Konektikatu, kada je ubijeno 26 ljudi, od čega 20 dece, Tramp je 2012. podržao apel tadašnjeg predsednika Baraka Obame na veću kontrolu oružja.

Međutim, kada je počeo ozbiljnije da razmišlja o predsedničkoj nominaciji Republikanske stranke, njegovi stavovi o kontroli oružja su se promenili, ukazuje Bi-Bi-Si. Do objave predsedničke kandidature 2015. Tramp je već uveliko bio u redovima republikanaca, koji većinu oblika dodatne kontrole naoružanja ocenjuju kao kršenje Drugog amandmana Ustava SAD, koji štiti pravo građana na nošenje oružja. Bi-Bi-Si ocenjuje da je to bio Trampov način za uspostavljanje konzervativnog kulturološkog kredibiliteta, dokazujući da nije liberal iz velikog grada kakvim se s vremena na vreme činio.

Tako na primer, na debati republikanaca u oktobru 2015. se hvalisao da „dosta“ nosi oružje, dodajući da su područja u kojima vlasti zabranjuju nošenje oružja, kao što su škole, crkve i vojne baze „katastrofa“ i stvorena su za „vežbu gađanja za bolesnike“.

Tramp je često govorio, ukazuje Bi-Bi-Si, da odgovor na masovnu pucnjavu jeste veći broj građana sa oružjem, tvrdeći da bi broj stradalih u napadima u Parizu i San Bernandinu bio mnogo manji da su se meci kretali u „oba smera“ – ka žrtvama i ka napadačima.

Na iznenađenje mnogih Tramp je u maju 2016. obezbedio podršku Nacionalnog udruženja za oružje (NRA) u vreme kada je deo republikanaca još uvek problem da ga prihvati za svog potencijalnog predsedničkog kandidata. „Sada je vreme da se ujedinimo. Ako vam se više dopadao kandidat koji je ispao iz trke, vreme je da to prevaziđete“, rekao je tada izvršni direktor NRA Kris Koks. Tramp je od tada u izjavama i u kampanji uglavnom odražavao stav NRA kada je reč o pitanjima u vezi sa oružjem. Udruženje će na kraju potrošiti više od 30 miliona dolara na podršku Trampovoj kandidaturi, podseća Bi-Bi-Si.

Tramp je tokom izbora napadao kandidatkinju Demokratske stranke Hilari Klinton da je za strogu kontrolu oružja, te je rekao da je on kandidat koji će štititi prava, kako se procenjuje, 55 miliona Amerikanaca koji poseduju oružje. Britanska agencija ukazuje da je Tramp samo u jednom trenutku odstupio od stavova NRA – nakon pucnjave u noćnom klubu u Orlandu u junu ispostavilo se da on podržava ograničenje kupovine oružja zarad nacionalne bezbednosti. „Imaću sastanak sa NRA koja me je podržala na kojem ćemo razgovarati o tome da se ljudima koji su na listi terorista ili na listi kojima je zabranjeno da lete avionom u, iz i u okviru SAD zabrani da kupuju oružje“, napisao je Tramp na Tviteru. Međutim, do sastanka nije došlo i ispostavlja se da Tramp kao predsednik čini jako malo napora u vezi s tim pitanjem. Jedini značajan korak koji je Tramp kao lider SAD preduzeo u vezi sa oružjem jeste to što je potpisao zakon kojim se ukidaju ograničenja kupovine oružja uvedena tokom Obaminog mandata za one koji se leče od mentalnih bolesti.

Na nedavnom mitingu u Alabami Tramp je čak podsetio na svoje stare napade na Klintonovu, upozoravajući „predali biste oružje“ da je ona bila izabrana. Kongres trenutno razmatra usvajanje zakona koji bi olakšao Amerikancima da kupuju prigušivače za svoje oružje, što je predlog koji je Klintonova kritikovala na Tviteru nakon napada u Las Vegasu. Američki predsednik do sada javno nije komentarisao predlog zakona, za koji se očekuje da bude usvojen u Predstavničkom domu, ali ne i u Senatu.

Trampova konkretna reakcija na napad je za sada izostala iako je broj ubijenih porastao na 59, dok se broj ranjenih procenjuje na više od 500 ljudi. Nakon što je izrazio saučešće na Tviteru, uhvatio se govornice u Beloj kući za kojom nije jasno izložio šta će biti u budućnosti, već je govorio o molitvama, žaljenju i apelima na jedinstvo – komentariše britanski servis. On je, međutim, rekao da u potrazi za „smislom u haosu“ odgovori ne dolaze lako.