Site name

Zašto Rusija vaskrsava Ivana Groznog?

Dok je veliki deo sveta zauzet uklanjanjem spomenika ličnostima koje su sprovodile represiju, Rusi se kreću u suprotnom pravcu, podižući statue srednjovekovnim vojskovođama koje su bile poznate po svom despotizmu. Razumevanje ove obnove može baciti svetlo na politiku Rusije.

1

Piše: Dina Kapaeva

30. decembar 2017. 15:00

Zašto Rusija vaskrsava Ivana Groznog?

Oktobra 2016. godine, uz podršku ruskog ministra kulture Vladimira Medinskog, u gradu Orelju podignut je prvi spomenik u Rusiji Ivanu Groznom. Mesec dana kasnije, Vladimir Žirinovski, lider ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije, zatražio je da se Lenjinova avenija u Moskvi preimenuje u autoput Ivana Groznog. A jula 2017. godine predsednik Vladimir Putin odao je počast tiraninu u ime same vlasti, objavljujući da "najverovatnije Ivan Grozni nikada nikoga nije ubio, pa čak ni svog sina" - što nije istina.

Većina istoričara se slaže da je Ivan zaslužio još jedno ime koje mu je pridodato: ne samo što je ubio svog sina i druge bliske srodnike, već je takođe naredio opričninu, državne čistke koje su terorisale Rusiju od 1565. do 1572. godine. Ivan Grozni je takođe glavni krivac za poraz Rusije u Livonijskom ratu, a njegova rđava vladavina doprinela je Smutnom vremenu i razarajućoj depopulaciji države.

Josif Staljin je pokrenuo moderni kult Ivana Groznog. Međutim, od sredine prve decenije XXI stoleća, Ruska evroazijska partija - politički pokret predvođen profašističkim mistikom Aleksandrom Duginom - okrenuo se gledištu da je Ivan najbolje oličenje "autentične" ruske tradicije: autoritarne monarhije.

Duginov brend "evroazijstva" predstavlja zalaganje za "novi Srednji vek", gde bi se ono malo što je preostalo od ruske demokratije zamenilo apsolutnom autokratijom. U Duginovoj idealno zamišljenoj budućnosti, vratio bi se srednjovekovni društveni poredak, carstvo bi bilo obnovljeno, dok bi pravoslavna crkva preuzela kontrolu nad kulturom i obrazovanjem.

Evroazijstvo, koje je tokom devedesetih godina prošlog veka bilo na marginama, dostiglo je znatnu popularnost poslednjih godina doprinoseći stvaranju takozvanog Kluba Izborskij, koji ujedinjuje rusku krajnju desnicu. U više navrata, Putin se osvrnuo na evroazijstvo kao na važan deo ruske ideologije; čak ga je prizvao kao temeljni princip "Evroazijske ekonomske unije", rastućeg trgovinskog prostora nekadašnjih sovjetskih država.

Evroazijstvo je ultranacionalističkim grupama pružilo zajedničko tlo oko kojeg se mogu ujediniti. Takođe je simbolima totalitarizma, kao što su Ivan Grozni i Staljin, doneo nove legije pristalica.

Vodeći među njima su pripadnici Evroazijske partije, koji politički terorizam smatraju najefikasnijim oruđem za vladanje i pozivaju na "novu opričninu" - čvrstu antizapadnu evroazijsku konzervativnu revoluciju. Prema Mihailu Jurijevu, članu političkog saveta Evroazijske partije i piscu utopijskog romana Treće carstvo, opričnici bi trebalo da budu jedina politička klasa i trebalo bi da zavedu strahovladu.

Ivan Grozni nije jedini srednjovekovni duh koji je vaskrsao u Rusiji. Rečnik kulture takođe se vraća unazad. Na primer, reč holop, koja znači "kmet", vraća se u žargonski jezik, što je lingvistička devolucija koja ide uporedo sa problematičnim usponom modernog ropstva u Rusiji. Podaci iz Globalnog indeksa ropstva pokazuju da je više od milion Rusa trenutno porobljeno u građevinskoj industriji, vojsci, poljoprivredi i trgovini seksualnim robljem. Štaviše, "vlasnici" kmetova radosno se poistovećuju sa baronima savremenog doba.

Čak i ruski zvaničnici o modernom ropstvu govore s odobravanjem. Valerij Zorkin, predsednik Ustavnog suda, napisao je u Rosijskajoj gazeti, zvaničnim novinama vlade, da je kmetstvo dugo bilo "društveni lepak" za Rusiju. I još jedan srednjovekovni izraz - "ljudi gosudarevi", što se prevodi kao "sluge njegovog veličanstva" - ponovo postaje omiljen među visokorangiranim činovnicima.

Nostalgija za kmetstvom odražava želju za povratkom autokratiji. Istaknuti ruski intelektualci - uključujući režisera Nikitu Mihalkova, novinara Maksima Sokolova i Vsevoloda Čaplina, ruskog pravoslavnog sveštenika, traže da Putin bude krunisan, a potpisi podrške skupljaju se preko interneta. Značajno je da se demonstracije protiv Putinovog režima 2012. godine tumače ne kao protest protiv samog Putina, već protiv socijalnog poretka kojem evroazijstvo teži.

Putinova prećutna podrška evroazijskoj viziji novog srednjovekovlja Rusije priziva istorijska sećanja na staljinizam. Prema Duginu, "Staljin je stvorio Sovjetsko carstvo" i, poput Ivana Groznog, izražava "duh sovjetskog društva i sovjetskog naroda". Nije, otuda, čudno ni to što je u ruskim gradovima i sve više Staljinovih spomenika.

Novo srednjovekovlje ukorenjeno je u čežnji za socijalnim poretkom zasnovanim na nejednakosti, kastama i klanovima koji se sprovodi terorom. Glorifikacija despota iz prošlosti otkriva sadašnje prihvatanje takvih premodernih, radikalno antidemokratskih i nepravednih vrednosti. Za sadašnje Ivanove obožavaoce, prošlost predstavlja prolog.

Autorka je profesorka ruskog jezika na Školi modernih jezika na Tehnološkom institutu DŽordžije. NJena najnovija knjiga je "Proslavljanje smrti u savremenoj kulturi"

Copyright: Project Syndicate, 2017.

www.project-syndicate.org 

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Inimicus Capitalis

30. decembar 2017.

Jednostavno, nema boljeg.