Milion ljudi u Iranu godišnje čeka zaposlenje

Privreda je prevashodna tema za vladu, uveravao nas je Mohamad Taki Roghaniha, generalni direktor Iranskog instituta za kulturu i medije (ICPI).

„Imali smo veoma duge sankcije protiv Irana koje su nam stvorile probleme. U poslednje četiri godine, za mandata predsednika (Hasana) Rohanija, vlada je preduzimala dobre korake. No, mislim da je potreban još duži period za stabilizovanje prilika“, govorio je Roghaniha, koji je i glavni urednik „Iranskog dnevnika“ koji izdaje državna novinska agencija IRNA.

Ne čekajući, prošlog četvrtka, posle meseci pojedinačnih protesta po Iranu povodom neisplaćenih plata ili izgubljenih depozita usred bankrota nelicenciranih kreditnih i finansijskih institucija, u petomilionskom gradu Maršadu na severoistoku zemlje izbile su demonstracije, ponajviše zbog „visokih cena“. Narednih dana se slično zbilo u drugim gradovima u zemlji, ponegde i sa sukobima demonstranata i policije.

Prema nezvaničnim informacijama, poginula je 21 osoba, među njima i slučajni prolaznici i pripadnici snaga bezbednosti. Iranski vladini mediji objavljuju da u nekim incidentima sa tragičnim ishodom snage bezbednosti nisu otvarale vatru već su pogibije počinili „subverzivni elementi“.

Prema vlastima, protesti su organizovani putem popularne smartfon aplikacije Telegram i za to okrivljuju „kontrarevolucionare“. Iz Irana su slike demonstranata, za koje su strane medijske kuće ponekad tvrdile da ne garantuju autentičnost, zapaljenih kontejnera, demoliranih modernih autobuskih stajališta, obilazile svet u svečarskim novogodišnjim danima.

U sredu je zapovednik Korpusa Islamske revolucionarne garde (IRGC) general Mohamad Ali Džafari ocenio da je „pobuna“ okončana. Komandant IRGC, paralelne bezbednosne formacije, uz armiju, kazao je da je na najvećem skupu bilo oko 1.500 „izgrednika“, a da je širom zemlje maksimalno 15.000 ljudi protestovalo. „Veliki broj podrivača iz središta pobune, koje su obučavali kontrarevolucionari, uhapšen je i protiv njih će biti preduzete stroge mere“, naveo je Džafari na internet strani IRGC.

Protesti demonstranata su se kretali od kritika „visokih cena“ do otvorenih zahteva za ukidanje Islamske Republike. Čulo se i negodovanje zbog pomoći koju Iran pruža vladama u Iraku i Siriji u borbi protiv tzv. Islamske države, te Huti Ansarulah pokretu u Jemenu u suprotstavljanju vojnoj intervenciji Saudijske Arabije i nekih drugih zemalja Zaliva. Analitičari iz regiona kažu da takvi slogani nisu novi i da nisu u skladu sa istraživanjima (pored ostalog i poznate američke agencije Pju) koja pokazuju da iransko javno mnjenje snažno podržava slanje vojnih savetnika u pomoć, pre svega, režimu sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Posmatračima nije promaklo da su na početnim protestima uzvikivane retke parole, kao što je „Smrt Rohaniju“. Mašhad je sedište konzervativnog imama Ebrahima Raisija, najvećeg Rohanijevog rivala na predsedničkim izborima iz maja 2017. te Raisijevog tasta, radikalnog imama Ahmada Alamolhoda, koji je prozivao vladu zbog pitanja poput dopuštanja održavanja muzičkih koncerata. Prema ovom mišljenju, protesti su eskalirali dan pošto je šef policije Teherana objavio, u velikoj promeni politike, da žene više neće biti hapšene zbog „neprikladnog prekrivanja“ već biti slate na obrazovne časove.

Opet, general Džafari je pomenuo kako je „bivši vladin funkcioner“ možda bio umešan u početne proteste koji su potom izmakli kontroli. Neki analitičari nagađaju da je reč o Rohanijevom prethodniku na mestu predsednika Mahmudu Ahmedinežadu, koji je u neprestanoj javnoj borbi sa sudskim vlastima zbog slučajeva korupcije nekih članova njegovog nekadašnjeg kabineta.

Još uvek javnosti nije poznato ni koja je grupa ili osoba predvodila proteste. To onemogućava vlasti da upere prst, kao u slučaju prethodnih dugotrajnih i krvavijih demonstracija posle predsedničkih izbora 2009.

Kritika zvaničnog Teherana je usmerena prema pokretu Mudžahedin el Halk (MKO, Narodni mudžahedini Irana) koji iz inostranstva vodi oružanu borbu protiv Islamske Republike. Slede naslednici dinastije Pahlavi koja je oborena u Islamskoj revoluciji 1979. i izgnana. Najveće optužbe su na račun stranih obaveštajnih službi i neprijateljskih država. Materijale za to daju i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sa bliskim saradnicima koji su požurili da pruže glasnu podršku antivladinim demonstrantima u Iranu.

Važno je i pitanje ko demonstrira. Iranska demografija se menja – na izborima 2013. prosečna starost glasača bila je 38 godina, tri više nego 2009. Starenje iranskog stanovništva menja i zahteve javnosti, izgleda u pravcu veće pragmatičnosti i ekonomskih pitanja.

„Iran ima veoma mlado stanovništvo (preko 50 odsto su mlađi od 35 godina, primedba BK). Mnogi traže posao pa ga je teško naći. Treba zaposliti preko milion ljudi godišnje. Nova administracija je naglasak stavila na rešavanje problema nezaposlenosti“, komentarisao je Roghaniha.

Roghaniha je ukazao da su za oporavak iranske privrede i smanjivanje stope nezaposlenosti, rasprostranjene i među ženama, veoma važne strane direktne investicije (SDI). Procenjuje se da bi Iranu trebalo 30 do 50 milijardi dolara SDI godišnje da bi problem nezaposlenosti bio rešavan.

„Nažalost, administracija predsednika Trampa sprečava priliv investicija uvođenjem novih sankcija Iranu. To nam stvara problem“, kazao je Roghanika.

Roghaniha je demantovao članke po zapadnim medijima kako postoji spor između reformističkih i konzervativnih političkih snaga u Iranu u pogledu otvaranja države prema svetu i prihvatljivosti SDI. „Ne žele samo reformisti strane investicije u Iranu. Mnogi nereformisti žele isto. Vrhovni vođa ajatola Hamnei podržava vladu u pogledu privlačenja FDI…“

Sada neki analitičari savetuju vladi reformskog i umereno konzervativnog predsednika Rohanija da se umesto bavljenja mogućim zaverama konzervativaca ili stranih sila, usredsredi na suštinu nezadovoljstva u javnosti – „visoke cene“. U krajnjoj liniji, na Rohanijevom timu je da na kreativan način ublaži teret koji pritiska ekonomski front.