RSSNo longer and not yet

Utorak

Ranije

Komentari: 6
Ostavite komentar
Ocena: 3.67
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..

05/01/2010 18:12

General žive vojske i čitavog Varaždina

Na inicijativu advokata Vladimira Đerića i njegovih kolega, Vrhovni sud Srbije prihvatio je zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinuo presudu kojom su Vladimir Trifunović, general, i dvojica oficira JNA, Sreten Raduski i Berislav Popov, na montiranom procesu oglašeni krivim što nisu dozvolili da bude ubijeno preko dve stotine regruta 1991. i što nisu od Varaždina napravili Vukovar.

RSSPovezane vesti

Ove nedelje

Prošle nedelje

Ranije

Iz istih razloga osudili su ih i u Hrvatskoj. Osuđeni su i u Srbiji i u Hrvatskoj, a u Hagu sude onima koji su njih sudili.

Sudije koje su ih osudili niko ne goni, iako su gori od onih po čijem su ih nalogu sudili, ako se od toga gorim može biti.

Ali, nisu ni sve sudije iste. Đorđe Dozet je oslobodio Trifunovića i dvojicu oficira.

Ali sudija koji oslobodi nevine više nije sudija, postao je advokat.

Uzalud su advokati Stanić i Buturović, kojih više nema, dokazali da Trifunović nije kriv, uzalud ga je sudija Dozet oslobodio, trebalo je da protekne petnaest godina, i da se novi branioci poduhvate posla. U ovom novom vremenu, i ne samo vremenu, već novom poretku i među „novim ljudima“ koji nastoji da zaboravi sve.

Petnaest godina života generala Trifunovića i njegovog boravka u famoznom hotelu „Bristol“ koji je bio i ostao svojevrsno mesto tragedije vojnika koji su bili časni.

Suditi se neće, verovatno, četvrti put. Tužilac može da odustane od optužnice.

Bilo je u istoriji trenutaka kada jedna tragedija, ili jedna sudbina, jedan primer, preokreće njen tok.

Da li smo u stanju da posle dvadeset godina promenimo stavove, politike, da herojima priznamo herojstvo, a da zločince osudimo.

Gledajući u lik, fotografiju generala Trifunovića, suočavajući se sa tim pogledom ozbiljne tuge, mislim o toj golemoj nepravdi koja steže grlo.

Čovek sedi iza dotrajalih zavesa, jedne od najlepših dotrajalih zgrada grada Beograda, u hotelu „Bristol“, svetla škilje iznutra, unutra su užasi Hočevara i majke koja puca u sina, raspamećena.

Svi prolazimo pored „Bristola“ i pored generala Trifunovića.

A tamo je Varaždin, jedan od najlepših gradova.

Tamo sam gledala predstavu Ac Janosa „Mara Sad“ Petera Vajsa iz Kaposvara, pobratimskog grada Varaždina, neverovatnu predstavu o pobuni u Mađarskoj, finalna scena je bila suprotstavljanje tenkovima 1956, sa kamenom u ruci.

Aplauz ovaj predstavi na Bitefu, na kome je pobedila, nije imao kraja.

Njen reditelj Ac Janos bio je jedan od mađarskih studenata koji su redovno dolazili na Bitef i u vrećama spavali gde su stigli, i u Ateljeu 212, ne bi li gledali predstave, i učili.

Varaždinsko pozorište je jedno od najlepših, barokno, malo i savršeno.

Hvala, generale Trifunoviću.

Hvala za žive vojnike i za živi grad.

Za tako konsekventno izvedenu sudbinu, uprkos svemu.

Za veličinu i dostojanstvo.

Sigurna sam da će se neki mladi čovek, jednom, opredeliti da bude vojnik zbog generala Trifunovića, kao i hiljade dezertera koji su odbili da pucaju u „njihove“. Zbog heroja.

Kako bi bilo da se ova država oduži svojim herojima.

Kako bi bilo da se oda pošta, svako priznanje i namire generalu Trifunoviću.

Da mu se obezbedi dostojanstven život, da izađe iz hotela „Bristol“.

Njemu treba gledati u oči.

Suočenje sa njegovim pogledom suočenje je sa strahotnim, nepravednim i katastrofalnim ratom. Sa smrću i razaranjem. Sa uništavanjem. Sa porazom ljudskosti.

On zna koja je cena časti i pravde.

Da li mi to znamo, da li ljudska zajednica u kojoj živimo, to zna.

Da li se može i dalje govoriti o vrednosnom sistemu, o gubitku vrednosnog sistema, o nužnosti uspostavljanja vrednosne vertikale, i gledati Trifunoviću u oči.

Nevinom i zaslužnom čoveku osuđenom sa svih strana.

Ima sudbina i istorijske uloge pojedinih ljudi, kao što je Trifunovićeva, pred kojima jedno društvo i jedna država izvuku ono bolje iz sebe, nanovo se konstituišu i mobilišu, suoče i reše da uspostavljaju ljudskije i dalekosežnije, dalekovidije, odnose kako u samima sebi tako i u međusobnoj politici.

Prikaži svePrikaži sveOstavite komentarOstavite komentar

Komentari (6)

Dragomir Olujic OlujaDragomir Olujic Oluja | 06/01/2010 16:21

Broj preporuka: 4 Preporuči Predloži za brisanje

G-dine Lalo ns, rubrika Dijalozi i sluzi da se odredjena, svima poznata informacija: protiv generala Trifunovica ukinuta presuda stavi, pa i "pesnicki", u kontekst, komentarise i ukaze na njen smisao! Informacija o 'Slucaju Trifunovic' bilo je u ovih 19 godina "vise nego sto je to normalno", , protestnih akcija i manifestacija takodje, cak i jedan odlican dokumentarni film... Vlado Trifunovic je u Hrvatskoj dobio 20 godina )jos vazece) robije, ali su u Varazdinu gradjani za Vladu Trifunovica trazili spomenik i proglasenje pocasnim gradjaninom Varazdina, inicijativa je jos u toku...

RadivojeRadivoje | 07/01/2010 00:41

Broj preporuka: 4 Preporuči Predloži za brisanje

Hvala, generale Trifunovicu! Hvala, advokate Djericu! Hvala, velika Borka! A sada da vidimo potez drzave i njenu spremnost da ceni cast, hrabrost, pravednost pa da generalu Trifunovicu ispravi krivo pocinjeno, i obezbedi pristojan zivot kakav zasluzuje. Kakva bi ova drzava i njena vojska bila, da su i ostali generali bili velicine generala Trifunovica!

Aleksandra ŠćepanovićAleksandra Šćepanović | 08/01/2010 11:30

Broj preporuka: 3 Preporuči Predloži za brisanje

General Trifunović je jedan od retkih ličnosti iz perioda poslednjih ratova na prostorima ex YU, koji je zaista pravi heroj i kao takav treba da uđe u istoriju.

Tragično je što mi naše najvrednije ličnosti uništavamo!

G-đi Borki Pavićević svaka čast za još jedan od sjajnih članaka.

Tanja PetovarTanja Petovar | 09/01/2010 23:07

Broj preporuka: 0 Preporuči Predloži za brisanje

U tekstu U ime naroda i preživelih autora Bojana Tončića možete saznati ....“da je general Trifunović iz opsednutog Varaždina izvukao 220 vojnika i 37 oficira. Umesto priznanja osuđen je na višegodišnju kaznu zatvora (i pomilovan pod pritiskom javnosti) zajedno s najbližim saradnicima Sretenu Raduškom, Berislavu Popovu, Vladimiru Davidoviću i Milošu Lukiću. Prema presudi je sam Trifunović skrivio opsadu, napade višestruko nadmoćnih snaga Hrvatske vojske u trenucima kada je Varaždinski korpus bio odsečen i lišen bilo kakve vojne pomoći Vrhovne komande – generala Adžića, Panića, Avramovića i bratije iz Kneza Miloša. Nije bilo vode, struje, telefonskih veza, zauzeti su kasarna „Jakovačke žrtve“ i krcato skladište „Varaždin breg“. Regruti u jedinicama nisu pouzdano razlikovali tenk od traktora. Uzalud su veštaci vojne struke na suđenjima generalu i njegovim saradnicima pozivali na razum, konstatujući da bi se jedinice u Varaždinu “mogle održati uz krajnje napore još četiri do pet dana ... pri čemu iznureno ljudstvo nije imalo šansu da preživi“. 'Zlo koje je pretilo je zarobljavanje i pogibija vojnika i starešina, borbene tehnike, oružja i municije. Jer, da su svi izginuli, objekti, naoružanje i borbena tehnika bi pali u ruke neprijatelja, ako ne 22.9. 1991, onda svakako nakon četiri do pet dana borbe i to neoštećeni“...potražite tekst istog autora General žive vojsk u www.e-novine.com .

Djole ATTDjole ATT | 07/01/2010 10:00

Broj preporuka: -4 Preporuči Predloži za brisanje

Ovo je jedno od pitanja na koje definitivno treba staviti tacku. U par pretraga na google-u sam naisao i na sledeci podatak: " In the Croatian War of Independence, 1991, Varaždin suffered directly for only for a few days, because the huge Yugoslav People's Army base quickly surrendered, resulting in a minimal number of casualties, and providing weapons (worth $600m) for the Croatian army."

Namece mi se pitanje u kojoj meri je oruzje vredno 600. miliona tadasnjih dolara doprinelo potonjoj patnji nasih sunarodnika u Hrvatskoj? Da li bi zrtvovanje 250. vojnika umanjilo zrtvovanja ko zna koliko hiljada civila i vojnika na ostalim frontovima bivse Jugoslavije? ....

Postavljajuci ovakva pitanja ne mogu a da ne osetim mucninu jer su mi osecanja krajnje podeljena, te mislim da ma kakvu god odluku sud da donese, drzava je ta koja treba da osnuje komisiju koja bi trebalo jednom zauvek da zatvori pitanje postupka generala Trifunovica.