Site name

TRAGOM - Nevladine organizacije i udruženja mogu osnivati radio-televizijske stanice civilnog sektora

Bez profita 26 medija

U Srbiji postoji ukupno 26 medija civilnog sektora, odnosno 20 radio stanica i šest televizija koje zadovoljavaju specifične interese pojedinih društvenih grupa, rečeno je Danasu u Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA). Prema Zakonu o radiodifuziji, osnivači ovakvih radio ili televizijskih stanica mogu biti neprofitne organizacije civilnog društva, kao što su nevladine organizacije i udruženja građana.

Piše: B. Cvejić

Beograd 01. februar 2010. 19:55

Zamena za lokalne medije: Miroljub Radojković

Stanice civilnog sektora, kako objašnjavaju u RRA, mogu da se osnivaju samo za lokalno područje, a dozvola im se izdaje nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa, ali bez obaveze plaćanja naknade za emitovanje programa.

- U obavezi su da plaćaju samo naknadu za dozvolu za radio stanicu, odnosno naknadu za korišćenje radio frekvencije Republičkoj agenciji za telekomunikacije. S obzirom na to da nije predviđeno plaćanje naknade za emitovanje programa zakonodavac je predvideo da ove RTV stanice ne mogu poslovati na profitnoj osnovi - navode u RRA.

U RRA ističu da sredstva za rad radio i televizijske stanice civilnog sektora mogu obezbeđivati „iz donacija, priloga građana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje osnivanje i delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija“.

- Uloga i značaj stanica civilnog sektora se ogleda u sadržaju programa koji emituju, a koji mora da bude u vezi sa oblašću delovanja nevladine organizacije ili udruženja građana, koje je osnivač stanice - kažu u RRA.

Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, ističe za Danas da bi civilni mediji mogli da zamene lokalne medije u informisanju u lokalnoj sredini, a u jednom svom radu istakao je i da bi mogli da predstavljaju i alternativu privatizaciji.

Prema njegovim rečima, ovi mediji trebalo bi da svedu reklame na najmanju moguću meru i da se umesto reklama ide na sponzorstva. Radojković kaže da su osnovni izvori profita civilnih medija konkursi Ministarstva kulture i donacije građana.

- Najvažniji izvor profita medija civilnog sektora su donacije građana, ali treba imati u vidu da su oni koji daju priloge u Evropi oslobođeni poreza na to. U Srbiji je to manje izraženo, jer je građanstvo siromašno - napominje Radojković.

On objašnjava da je u Srbiji broj civilnih medija mali, s obzirom na to da ih u drugim zemljama ima na stotine. Kako kaže, pojedine zemlje imaju veoma razvijene kablovske sisteme, pa ovakve stanice programe emituju povremeno, po nekoliko sati dnevno. Jedan od zadataka ovih medija, prema njegovim rečima, jeste i promovisanje lokalnih talenata.

- Ovi mediji ne moraju da „robuju kič formama“, kao što su rijaliti šou emisije, niti da emituju program 24 sata. Civilni mediji bi trebalo da budu što više okrenuti građanima, kako bi se stvorila jedinstvo lokalne sredine, medija i lokalne uprave - objašnjava Radojković.

 

Dve televizije i 11 crkvenih radija

Među radio stanicama civilnog sektora nalazi se 11 crkvenih programa. Reč je o stanicama Glas, Zlatousti, Logos, Mileševa, Tavor, Beseda, Blagovesnik, Slavoslovlje, Istočnik, Slovo ljubve i Iskon. Eparhije žička i bačka imaju i televizije Logos i Beseda, a među TV stanicama civilnog sektora nalaze se Nišava, Forum, Oksidžen i Viktoria.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.