Fotografije Sandre Vojnović, Aleksandra Kamasija i Vladimira Jovanovića dokumentuju događaj kojim su građani Novog Sada pre dve godine nedvosmisleno rekli „ne“ svim klerofašističkim, fašističkim i neonacističkim organizacijama.

- Kada čovek pogleda ove fotografije treba da se zapita: Šta još nije jasno? U Novom Sadu je pre dve godine morao da se radi posao koji država nije uradila - naglasio je Čanak. On ističe da se ne sme zaboraviti da su isti ovi neonacisti pre skupa u Novom Sadu, u Beogradu uspeli - održali su svoju paradu marširajući ulicama slobodarskog Beograda i niko im nije stao na put.

- Moje pitanje nije zašto su Novosađani izašli na ulice već zašto Beograđani nisu, rekao je Čanak. On je konstatovao da Maja Gojković, tadašnja gradonačelnica Novog Sada, nije bila na protestu, jer se bavila postavljanjem spomenika antisemiti i ubici Jaši Tomiću.

- Ono što je u Novom Sadu zaustavljeno pre dve godine, nije zaustavljeno svugde, pa se tako i moglo desiti ubistvo Brisa Tatona u Beogradu. Dok se ne skloni spomenik Jaši Tomiću u Novom Sadu i dok se u sekundarne sirovine kradu i odnose spomenici 666 žrtava racije u Žablju, dotle u ovoj zemlji očigledno neće biti jasno o čemu se ovde radi - istakao je Čanak.

Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava, koji je pre dve godine bio povređen kada su neonacisti bacali kamenje na kolonu građana, rekao je da je ova izložba dobar povod da se zapitamo koliko je napredovala demokratija i sloboda u Srbiji za poslednje dve godine.