Site name

Stručnjaci upozoravaju da je nova vrsta zavisnosti sve prisutnija i u Srbiji

Internet kao droga, alkohol ili kocka

Iako internet zavisnost još nije zvanično svrstana među patološke poremećaje, stručnjaci upozoravaju da je nova bolest savremenog čoveka poslednjih godina prisutna i u Srbiji.

Piše: Jasmina Tomašević

Beograd 15. april 2009. 19:02

Terapija se ne razlikuje od tretmana drugih vrsta zavisnosti: Neophodno otkriti zavisnički obrazac

Problem dugo ostaje neprepoznat. Obično ni sama osoba ni njena okolina nisu svesni zavisnosti.

Smatra se da je čovek „prekoračio“ liniju zavisnosti kada više nije u stanju da kontroliše sopstvenu upotrebu globalne mreže i kada takvo ponašanje proizvodi posledice. Dužina vremena provedenog na „netu“ nije presudan kriterijum.

Specijalni pedagog Milan Radovanović, koji je sa timom stručnjaka otvorio prvo savetovalište u Beogradu za lečenje inernet zavisnika „Entera“, kaže za Danas da su internet zavisnici kod nas najčešće mlađi muškarci, ali i da to može biti bilo ko. On navodi slučaj vremešne udovice koja je nedeljama četovala s prijateljima na netu.

Radovanovićukazuje da postoje brojne zablude - od toga da se ljudi koji intenzivno koriste internet, a nisu zavisnici, osećaju prozvanim kada se o tome govori ili piše, dok mlade osobe gotovo po pravilu negiraju postojanje problema i „težište“ prebacuju na roditelje. Često i sami roditelji preteruju i, ukoliko dete ima neki problem, pripisuju ga Fesjbuku, ali se u gotovo polovini slučajeva ispostavi da je u pitanju „obična adolescentska kriza“.

- Patološka upotreba nije isto što i zavisnost od interneta. Zavisnik provodi sve slobodno vreme ispred računara, potpuno nekontrolisano, zanemarujući svoje obaveze, prijatelje, ranija interesovanja. U nekim slu?ajevima zapostavlja i svoj fizi?ki izgled - kaže Radovanovi?.

Prema nekim procenama, maksimum slobodnog vremena u Srbiji je četiri sata dnevno, a ukoliko neko provodi toliko ili više vremena (nauštrb spavanja ili obaveza), to može ukazivati na zavisnost. S druge strane, i duže vreme provedeno na internetu tokom vikenda ili raspusta, to, samo po sebi, nije problem. Za zavisnost je bitno i koliko se često takvo ponašanje ponavlja, kao i da li postoji „porast tolerancije“ na upotrebu internet sati.

Važno je, kaže naš sagovornik, da se otkrije da li postoji zavisnički obrazac ponašanja (u ovom ili drugom obliku), a „putokaz“ terapeutu jeste i način korišćenja interneta, kao i postojanje posledica (socijalnih, fizičkih, zdravstvenih, psiholoških).

Kao i kod kockanja, u ovoj vrsti zavisnosti postoji poremećaj kontrole impulsa, neobuzdana, kompulsivna upotreba interneta. Javljaju se depresija, anksioznost, nesanica, razdražljivost, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, apstinencijalna kriza.

Terapija se, kaže Radovanović, ne razlikuje mnogo od tretmana drugih vrsta zavisnosti. Rečje o klasičnoj psihosocijalnoj terapiji, a specifično je da dok traje lečenje pristup internetu ne mora biti zabranjen. Pritom, pacijenti jedino ne mogu da koriste ono od čega se leče, a to je u ogromnom broju slučajeva Fejsbuk - objašnjava Radovanović.

Sveobuhvatan i individualan tretman traje godinu dana, sprovodi se u četiri faze, a glavni cilj jeste promena patološkog obrasca ponašanja i usmeravanje pacijenata na zdrave oblike života.

Piramida

Milan Radovanovićupoređuje korišćenje interneta, od normalnog do zavisnog, sa piramidom. U početku, internet je jedna od mnoštva aktivnosti, njihov broj se vremenom smanjuje, a na vrhu ostaje samo - internet. On navodi primer mladića koji su nekoliko meseci, čak i godina, vreme provodili za računarom i u spavanju. Donedavno je čak 90 odsto zavisnika „regrutovano“ među muškarcima, a takvu statistiku promenio je Fejsbuk.

(Zlo)upotreba

Autori srpske internet prezentacije o ovom poremećaju, Aleksandar i Milan Urošević, upozoravaju i na činjenicu da je na više od 90 odsto računara u bilo kojoj ustanovi otvoren - pasijans. Između ostalog, oni navode četiri specifična tipa zavisnosti od interneta i to: opsednutost sajberseksom, virtuelna prijateljstva (čet-rum zavisnost), igranje na mreži i opsednutost informacijama (intenzivno surfovanje mrežom i pretraga on-lajn baza podataka). Dok na zapadu najveći procenat internet zavisnika čine sredovečne žene, kod nas su to osobe muškog pola u trećoj deceniji života.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.