Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 0.00
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..

09/05/2008

AVE SRBIJO

Četiri dana na putu imperatora

Verovali ili ne, ali za četiri dana kao turista možete da obiđete rimske gradove, pijete rimsko vino i jedete dardanski sir, rimskim se dvokolicama ili galijom provozate, nosite rimske toge i tražite izlaz iz rimskog lavirinta. Vremeplov za ovu specifičnu turističku priču nije neophodan, pošto je sve to u Srbiji.

Četiri dana na putu imperatora

Pogleda samo sa Dunava: Trajanova tabla

Verovali ili ne, ali za četiri dana kao turista možete da obiđete rimske gradove, pijete rimsko vino i jedete dardanski sir, rimskim se dvokolicama ili galijom provozate, nosite rimske toge i tražite izlaz iz rimskog lavirinta. Vremeplov za ovu specifičnu turističku priču nije neophodan, pošto je sve to u Srbiji.
Na teritoriji današnje Srbije rođeno je 17 rimskih imperatora, što je petina ukupnog broja svih rimskih imperatora. Iza njih su ostali Sirmijum (Sremska Mitrovica), Singidunum (Beograd), Viminacijum (Kostolac), Trajanova tabla i Trajanov most (Đerdap), Dijana (Kladovo), Feliks Romulijana (Zaječar), Medijana (Niš) i Justinijana Prima (Lebane). Ove činjenice ne govore samo o značaju ovog prostora u antičkom Rimskom carstvu, već predstavljaju potencijal za stvaranje jedinstvenog turističkog srpskog brenda i pokazuju da arheologija može i treba da bude profitabilna. No, za to je potrebno istražena arheološka nalazišta zaštititi, konzervirati, pokriti i predstaviti. To je i osnov priče "Puta rimskih careva", koji će biti ključna kulturno-istorijska ruta jer je međunarodno prepoznatljiva i zanimljiva. A i ko bi odoleo izazovu da malo uživa kao Rimljanin birajući hoće li startovati od Beograda i videti Sirmijum i Vimanacijum. Ili će se uputiti nizvodno Dunavom prema Kladovu da vidi Trajanovu tablu, Trajanov most i Dijanu. Moguća varijanta je i sletanje na niški aerodrom pa otud u Medijanu, Nais, Caričin grad, Gamzigrad... Tlom današnje Srbije prolazili su imperatori, uživali u luksuzu, kupali se u bazenima sa veličanstvenim mozaicima, gradili kamene mostove, išli u lov, zidali letnjikovce, preusmeravali Dunav, kovali novac, organizovali i zavere i pompezne proslave, pravili velelepne grobnice i careve uzdizali u bogove. Teško da neko može da odoli, a da makar na trenutak bude u njihovoj koži?

"Naši" carevi

Trajan Decije (Trajn Decius),Klaudije II Gotski (Claudius II Gothicus), Aurelijan (Aurelian), Prob (Probus), Maksimilijan (Maximianus Herculius),Konstancije Hlor (Constantius Chlorus),Galerije (Galerius), Maksimin Daja (Maximinus Daia), Flavije Sever (Flavius Severus), Konstantin Veliki (Constantinus Magnus), Licinije (Licinius), Konstantin (Konstantinus II), Vetranion (Vetranio), Jovijan (Iovianus), Gracijan (Gratianus), Konstantin III (Constatntinus III). Pored ovih 16 imperatora u Viminacijumu je "carovao" i umro Hostilijan (Hostilianus).


Stoga su i osmišljeni "Putevi rimskih careva", a master planom sa istim imenom definisane su ključne tačke i problemi razvoja turističke rute, kao i postavljeni reperi - šta, gde, kako i u kom roku treba uraditi. Onda sledi izgradnja prilaza i parkinga pored ostataka rimskih gradova i utvrđenja, postavljanje Pogleda samo sa Dunava: Trajanova tabla putokaza i obuka specijalnih vodiča. U planu je i izrada specijalnog lifta do Trajanove table koju je sada moguće videti jedino sa vode, "izgradnja" laserskog Trajanovog mosta, priprema specijalnog menija i izrada suvenira. Svaki će lokalitet biti opremljen parkingom, toaletima, zanimljivim postavkama, a osim kompletnog brendiranja rute koja će imati poseban žig, u program će biti uključeni i restorani koji moraju da pripreme "rimski meni", a u vinskim podrumima točiće se, šta drugo do "rimsko vino". Izrađivaće se suveniri sa specijalnim žigom, a sav novac od prodaje i upotrebe žiga biće korišćen za dalje razvijanje " Puta rimskih imperatora".
Kako je to na jednoj od prezentacija ocenio dr Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture, sve je zamišljeno kao moderna, edukativna turistička tura koja će privući ne samo ljubitelje istorije iz inostranstva već i mlade iz naše zemlje koji bi na ovakvom putovanju mogli mnogo da nauče. Dr Korać smatra da je ovo jedan od najvažnijih projekata naše države s obzirom na to šta sve može da se dobije. Ceo projekat sa 100 pansiona košta oko 25 miliona evra. Sve te gradove, postojbine rimskih imperatora, povezali bi u jednu turističku rutu dugačku 600 kilometara. Iz dva razloga - prvi je stvaranje jedne kulturne rute, a drugi je ekonomski. Povezivanjem u rute dobija se zbir svih posetilaca na tim lokalitetima, što znatno uvećava prihode. Ideja je da se duž tih ruta napravi 100 rimskih pansiona, malih hotela sa desetak soba, smeštenih u potpuno prirodnom ambijentu. Prelaženje rute omogućilo bi se turistima na razne načine (automobilom, biciklom, pešice...), a u celokupan projekat bilo bi uključeno i zaposleno lokalno stanovništvo. Na ruti bi se spremala i lokalna jela, što spada u nematerijalnu baštinu, a danas je takva vrsta turizma jako moderna u svetu.
Većina ovih lokaliteta se nalazi na Dunavu, kojim godišnje prođe šest stotina lađa i dvesta hiljada turista, a za pokretanje dobrog biznisa najvažnije je biti na ruti. Cilj je da se od objekata rimske kulturne baštine naprave ekonomski održivi projekti, a taj model nije ništa novo. Sve ovo je jako ostvarivo, jer predstavlja prepisan obrazac kako to sve već funkcioniše, na primer u Francuskoj, Italiji ili Belgiji. S druge strane, prepisan je obrazac još iz rimskog doba, jer su u Rimskom carstvu postojali ovakvi pansioni koji su se zvali "mutacio" i "mancio". Nekadašnja slava rimskih gradova na tlu Srbije može na ovaj način biti vraćena, a putem rimskih careva kulturnom rutom biće povezana sva mesta bogatog antičkog nasleđa i korišćena kao resurs za razvoj kulturnog turizma, stoga ovaj projekat ima sve uslove da bude izuzetno dobro primljen u Evropi.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)