NAŠA PRIČA - Kako je srpska porodica Miskin iz engleskog Darbija „preživela“ meksičku influencu

Uživancija sa svinjskim gripom

Odgledali smo celu seriju „Ranjeni orao“ sve sa kokicama, prijatelji su nas posećivali u želji da se i oni zaraze, a naš sin se na telefon javljao sa: „Grok, grok“

Autor: Dragoljub Petrović

Mi smo kao porodica prosto uživali tih dana dok smo sve četvoro imali svinjski grip. Možda to zvuči smešno, ali bili smo sve vreme sa decom, napravili mali kućni bioskop, sedeli na velikom krevetu i uspeli da odgledamo celu seriju „Ranjeni orao“ sve sa kokicama. Učinili smo da to što smo svi kod kuće bolesni ne bude tragedija, jer mi ovde radimo non-stop tako da je to ispao kao mali odmor. Tata Miša je kuvao srpske specijalitete, pošto za njih treba više vremena jer se krčkaju na tihoj vatri...

Ovako priča Branka Miskin, Beograđanka koja je zajedno sa celom porodicom - suprugom Miodragom, troipogodišnjim Dimitrijem i jednoipogodišnjom Teodorom preležala svinjski grip. Branka i Miodrag su pre pet godina iz ekonomskih razloga otišli iz Srbije u Veliku Britaniju, žive i rade u gradu Darbiju (Derby) koji se nalazi u samom centru Engleske, petnaestak minuta kolima od Notingema, i ima oko pola miliona stanovnika.

-Kada se pojavio svinjski grip u Meksiku sa onoliko žrtava, ovde je počela kampanja, ali ne tako haotično i panično kao u Srbiji. Krenulo je na TV, u novinama, svuda su deljene brošure, plakati, savetovano je pranje ruku i ako se kija da se kija u maramicu i da se ta maramica odmah baci u korpu. Inače, na javnim mestima i u ustanovama postoje dezinfekcioni gelovi. Objavljen je i poseban telefonski broj gde 24 sata možete da se obavestite o svemu, a NHS (to je englesko zdravstvo) ima poseban sajt o gripu i simptomima, roditeljima sa malom decom je strogo naglašavano da paze na temperaturu ako je visoka i da li da je uopšte skidaju sa paracetamolom ili brufenom, jer može da bude meningitis. Maske su stavljali ljudi na aerodromima, čak nisam videla nijednu u Londonu. Ja se lično nisam uplašila gripa - priča Branka Miskin za Danas.

Kada je primetila da ćerka Teodora ima temperaturu 39, crveno grlo i da neće da jede, odmah je, kaže, pomislila na svinjski grip.

-Teodora je dobila grip u obdaništu, ali meni nikada nije padalo na pamet da svoju decu ne vodim u obdanište zbog gripa, jer mislim da je ovo najbolji način da deca steknu imunitet. Naravno, to se odnosi samo na zdravu decu, jer za onu sa hroničnim bolestima on može biti fatalan i takva deca se ovde nalaze prva na spisku za vakcinaciju. Možda je Teodora imala i druge simptome kao što su glavobolja i kostobolja, ali pošto se radi o detetu od godinu dana ja sam mogla samo da primetim te spoljne faktore. Nazvala sam svoj dom zdravlja i rekla koje simptome ima moja ćerka, zatim je medicinska sestra odmah prebacila vezu kod doktorke koja mi je rekla da to ukazuje na svinjski grip, da treba da dođem do njh. Naglašeno je da kada stignem, sačekam ispred i da se javim mobilnim telefonom jer će za nas biti otvoren poseban ulaz. Tako je i bilo - ja sam se javila kada sam došla onda su nas uveli, svi su imali maske, doktorka je pregledala Teodoru i rekla da simptomi ukazuju na svinjski grip i prepisala joj deset tableta „tamiflua“. Da se to dogodilo Srbiji, onda bih ja morala sa bolesnim detetom pravo u dom zdravlja na šalter i verovatno bih usput zarazila još njih petoro...- kaže Branka.

Dobili su recept za „tamiflu“ sa posebnim jedinstvenim brojem.

- Kada sam stigla kući, zvali su me iz apoteke, morala sam da kažem taj broj i rekli su mi tačno u koje vreme da dođem po „tamiflu“ i gde. Otišla sam i podigla lek za ćerku. Tamo mi je naglašeno da joj lek dam sa nečim slatkim jer je jako gorak, što ću i sama kasnije osetiti. Inače, doktorka mi je rekla da ćerki dajem što više tečnosti, voćnih jogurta i da je ne utopljavam zbog visoke temperature (a samo kada se setim kada sam bila mala mene su utopljavali da se preznojim da spadne temperatura). Moj muž je otišao na posao u drugu smenu i vratio se ranije jer je i on počeo da oseća simptome - temperatura, glavobolja, bol u prsima ali i dijareja. Pošto smo znali o čemu se radi, nismo hteli da zovemo dežurnu službu nego smo rešili da sačekamo jutro. Ujutru je već i sin počeo da se žali da je vruć, mada on nije imao visoku temperaturu i imao je glavobolju. Nazvali smo dom zdravlja i oni nisu imali potrebe da idu tamo jer svi simptomi pokazuju šta je u pitanju. Dobili smo opet brojeve sa kojima da podignem „tamiflu“... U toku tog drugog dana i ja sam počela da pokazujem simptome. I to je trenutak kada smo sve četvoro zaraženi, naravno obaveštavamo obdanište kao i naše firme. Ovde se može biti odsutan sa posla čitavu nedelju dana a da nije potrebno zdravstveno uverenje. Grip nas je prošao za pet dana, jeli smo dosta tečnog, pili čajeve i limunadu, voće i jogurt. Ja sam u životu preležala i gore gripove od ovog- objašnjava Branka.

Osim „tamiflua“ pili su samo paracetamol i brufen i ništa više.

-Obavestili smo sve naše prijatelje u Engleskoj da imamo grip, neki su nas odmah i obišli sa željom da se i oni zaraze! Mnogi od njih su želeli da ga preleže. Naša prijateljica Liza je želela da dobije grip iz dva razloga – prvo, kaže, da joj deca, njih troje, steknu imunitet, a i zato što je za mesec dana išla na odmor, pa bolje sada, kaže, nego pred odmor da im sve pokvari. Svi su vest da imamo grip prihvatili normalno, a moj sin je bio svima simpatičan jer je govorio „grok, grok“ kad se javljao na telefon dok smo bili u karantinu. A našima u Srbiji smo javili kada je sve prošlo, stoga što znam da smo kao nacija veliki paničari i lakše mi je da se ne objašnjavam i dokazujem nešto što preko telefona ne mogu da dokažem, a samo ću da se nerviram. U Darbiju je masa ljudi imala svinjski grip, ali niko nije umro i mislim da je ovde prošao talas ovog gripa i da treba očekivati neki novi- objašnjava Branka, koju ova situacija podseća na pomračenje Sunca 2000. godine: „Mi u Srbiji smo se zatvarali u kuće, stavljali posebne zavese na prozore, da slučajno ne gledamo u Sunce, kao da u njega uopšte može da se gleda. I onda vesti u pola osam, planeta na ulici sa naočarima, želi da vidi taj momenat, jedino smo mi, po običaju, bili iza zavesa“.

Smoki i grisine

U Darbiju ima dosta naših ljudi koji su došli posle Drugog svetskog rata, uglavnom četnička emigracija, imamo Crkvu Sv. Petra i Pavla postoje čak i radnje sa našim proizvodima, tako da moja deca jedu smoki, grisine i čokoladne bananice, a kraj njih se i muž i ja šlepamo da se podsetimo detinjstva- kaže Branka Miskin.