INTERVJU - Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije

Sledeća godina neće biti ni lakša ni teža

Autor: Ivan Radak

- Očekujem da 2010. neće biti ništa lakša godina za privredu, ali ne očekujem ni da bude teža. Sledeću godinu mora da obeleži kvalitetniji socijalno-ekonomski dijalog, kvalitetniji odnos institucija vlasti prema privredi, kao i veći doprinos srpskog privrednog miljea u kreiranju ekonomske politike. Ključna reč koja će obeležiti 2010. jeste povećanje konkurentnosti - kaže u razgovoru za Danas predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Kako gledate na novi budžet iz ugla privrede?

- Drago mi je što je vlada prihvatila da smanji državnu administraciju, ali to je proces koji daje efekat tek na srednji rok. Ono što je moja osnovna zamerka jeste da su podsticaji za poljoprivredu veoma mali iako je to jedina grana koja pravi spoljnotrgovinski suficit. Bez ozbiljnih podsticaja kakvi postoje u regionu, taj sektor ne može da napravi bolji rezultat. Drugi deo privrede za koji smatram da je u velikoj depresijaciji je sektor građevine. U ovom momentu ta grana nema uposlenost veću od 50 odsto kapaciteta. Ta neuposlenost traje više od godinu dana i ako se nastavi imaćemo veliki problem. Raduje što su planirani veliki infrastrukturni projekti. To je svetla tačka u budžetu koja daje malo optimizma da će 2010. za tu privrednu granu biti nešto drugačija ili znatno bolja.

Građevinske firme su se žalile da su mere vlade za njihov sektor promašile cilj. Da li ste formulisali neki drugi predlog pomoći?

- Građevinski i metaloprerađivački sektor napravili su predlog vladi kako poboljšati uslove privređivanja, koji je poslat kabinetu premijera i očekujemo da uskoro imamo sastanak na tu temu. Zahtev je da poslovi koji se finansiraju iz budžeta dobiju srpske kompanije, a da u poslovima, koji se finansiraju iz evropskih fondova, naši građevinci budu zastupljeni u najmanje 45 odsto radova jer se dešava da poslove odnesu firme koje imaju jake reference u inostranstvu, a u Srbiji nemaju više od četvoro-petoro ljudi.

S obzirom na to da su i u novom budžetu predviđena sredstva za subvencionisanje kredita za likvidnost, smatrate li da je to dobra mera?

- Jeste dobra mera jer da nije bilo tih kredita sigurno bi zbir nelikvidnih firmi bio znatno veći. Međutim, to je selektivna mera koja je bila dostupna kompanijama koje su iskazivale pozitivne poslovne rezultate i mogle da ispune uslove banaka. Postoji veliki broj kompanija koje su imale lošije rezultate pa nisu mogle da dobiju te kredite, a za poslednjih godinu dana posebno brzo je porastao broj firmi u blokadi. Krajem oktobra bilo ih je gotovo 70.000 sa sumom u blokadi od 319 milijardi dinara. Tu ima firmi koje su u takvom statusu i do godinu dana, ali nisam siguran da bi trebalo da odu u stečaj. Neke od njih imaju mogućnost da se izvuku i moraju da prođu proces restrukturiranja. Zanimljiv je podatak da se 22.000 preduzeća u blokadi vode u kategoriji nerazvrstanih odnosno bez porekla o pravnom svojstvu, delatnosti i broju zaposlenih. Iznos blokade kod njih je gotovo 50 milijardi dinara, a među poveriocima je i država. Reč je o fantomskim firmama koje se bave prevarama. Nadam se da će to biti rešeno uvođenjem jedinstvenog poreskog registra. Preduzeća koja nemaju krizu poslovanja mogla bi da se izvuku iz nelikvidnosti i da razviju biznis, pod uslovom da dobiju povoljne kredite. Zahtev privrede je da u slučajevima gde je država dužnik, stane iza tih firmi i garantuje bankama vraćanje tih kredita.

Radi obezbeđivanja jeftinijih pozajmica predložili ste osnivanje razvojne banke. Ko bi obezbedio kapital za takvu banku, ako vidimo da i za Komercijalnu država obezbeđuje novac iz inostranstva?

- Razvojni krediti daju se na duži period, od 10 do 15 godina, sa grejs periodom od jedne do tri godine i sa kamatom koja ne bi trebalo da pređe više od tri odsto godišnje. Tako nešto dostupno je u Fondu za razvoj, ali taj fond nema kapacitet da odgovori na sve zahteve privrede. Neminovno je, ako hoćemo da imamo dinamičniji razvoj, da bude formirana razvojna banka i to najviše za godinu i po dana. To će, recimo, uraditi Vojvodina i potpuno bi bilo iracionalno da se kompanije iz cele Srbije preregistruju u Vojvodini kako bi aplicirale za te kredite. Za takvu banku se mora naći novac.

Zvuči neobično da prvi čovek PKS predlaže uvođenje evra ako znamo da je Srbija veoma daleko od ispunjavanja uslova za ulazak u evro zonu.

- Tu izjavu sam dao još 8. decembra iako je tek nedavno preneta. Izjava je bila pežorativnog karaktera, da ako nismo u stanju da imamo koliko-toliko predvidiv kurs, da je potrebno razmotriti mogućnost da se uvede evro. Više je bilo poređenja radi, a ne kao zahtev. U međuvremenu smo imali sastanak sa guvernerom, koji je organizovao premijer Cvetković, i dobili smo uveravanja da se neće ponoviti scenario sa kursom kao na kraju 2008. već da će Narodna banka blagovremeno intervenisati i da neće dozvoliti da dođe do ozbiljnije depresijacije naše valute. Nije mi bila namera da na tome insistiram jer znam da bi za uvođenje evra bilo potrebno ispuniti mnogo uslova.

Pojedini bankari i privrednici ipak računaju s kursom do 100 dinara za evro u 2010. Da li i vi očekujete dalje slabljenje valute?

- Teško je licitirati iznosima. Imamo visok nivo deviznih rezervi i postoje instrumenti da se na vreme i kvalitetno interveniše da bi se stabilnost dinara sačuvala na primerenom nivou. Nijednog momenta zahtev privrednika nije bio da se pređe na fiksni kurs već da imamo kurs čije su oscilacije prihvatljive, a to je plus-minus pet odsto. Sve ostalo dovodi do ozbiljnog stresa za firme.

Neopravdane kamate

- Sadašnje kamate poslovnih banaka nisu opravdane, ali zašto su takve. U toku 2009. država je emitovala trezorske zapise po vrlo visokim prinosima. Za banke su to sigurna sredstva i nose manji rizik nego kreditiranje privrede. Zbog popune budžetskog deficita ti zapisi su uticali na izloženost banaka prema privredi.