RAZGOVOR - Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji

Tražićemo izbalansirane i verodostojne mere

Autor: M. A.

Beograd - U poređenju sa drugim zemljama u regionu, proizvodnja se bolje držala u Srbiji, ali to ne bi trebalo da bude jak razlog za opuštanje.

Kao prvo, pad proizvodnje u Srbiji je i dalje veoma dubok. Kao drugo, podaci za prvi kvartal odražavaju relativno visok rast u dva sektora - transportu i komunikacijama, kao i finansijskom posredovanju. Nije verovatno da će ovaj rast biti održiv. Kao treće, relativno mala zavisnost Srbije od izvoza je možda pomogla da pad proizvodnje bude komparativno ograničen tokom globalnog pada, ali iz istog razloga Srbija možda neće imati onoliko koristi od budućeg globalnog oporavka kao neke druge zemlje - kaže u intervjuu za Danas stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik komentarišući trenutnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji.

l Kako ocenjujete mere koje je preduzela srpska vlada poput subvencionisanih kredita, oporezivanja mobilne telefonije, izdavanja trezorskih zapisa i povlačenja kredita za podršku budžetu?

- To su samo neke od mera (i ne uvek najbitnije) koje su srpske vlasti preduzele. Neke od njih imaju „ekspanzivne“, a druge „restriktivne“ efekte na ekonomsku aktivnost. Takva mešavina može biti neophodna, pošto postoji potreba ne samo da se podrži proizvodnja, već i da se na pravilan način pomogne ispravljanju ekonomskih neravnoteža koje su se nagomilale tokom godina rasta. Kako mi to vidimo, srpske vlasti su bile odgovarajuće proaktivne u traženju rešenja za krizu i mislimo da bi dobro osmišljeni paketi kreditne podrške privatnom sektoru mogli da igraju potencijalno korisnu ulogu u bavljenju krizom. Što se tiče tačne procene efekata donetih mera, možda je suviše rano, budući da je njihova implementacija i dalje u toku i da rezultati tek treba da se u potpunosti materijalizuju.

l Mislite li da će dosadašnje mere biti dovoljne da se finansira budžetski deficit i da se zauzda pad BDP? Da li je realno očekivati da MMF odobri Srbiji deficit od 4,5 odsto, bez dodatnih mera od strane Vlade (smanjenja javne potrošnje i povećanja PDV-a)?

- Ne bih komentarisao konkretna pitanja, s obzirom na osetljivost zbog predstojećih pregovora. Mogu samo da kažem da ćemo tražiti izbalansirane i verodostojne mere koje uzimaju u obzir skorašnji razvoj situacije i koje su usmerene ka obezbeđivanju fiskalne održivosti.

l Da li MMF i dalje stoji iza svojih ranijih prognoza ekonomskih parametra za Srbiju za ovu godinu, kao što su pad BDP-a od dva odsto i budžetski deficit od tri procenta?

- Trenutno pravimo nove makroekonomske i fiskalne projekcije i nismo u poziciji da damo precizne brojke. Ali, uprkos nekim skorašnjim znacima poboljšanja u globalnoj ekonomiji, naše projekcije za Srbiju su u konačnom zbiru lošije od osnovnog scenarija programa.

l MMF je odobrio dodatnih 500 miliona dolara Srbiji za podršku deviznim rezervama. Guverner Jelašić veruje da naša zemlja sigurno neće morati da iskoristi sva sredstva iz stend-baj aranžmana. Da li se slažete? Da li je moguće da sredstva MMF budu iskorišćena za podršku budžetu i koji bi uslovi morali da budu ispunjeni da bi to bilo odobreno?

- Koliko mogu da vidim kontekst tih opaski, tu ne može biti mnogo kontroverzi. Jasno je da je situacija sa balansom plaćanja bila bolja nego što je očekivano u proteklim mesecima i to je ohrabrujuće, ali rizici i dalje ostaju. U svakom slučaju, mi bismo se u potpunosti složili sa mnogim guvernerovim izjavama da su redukcija potrošnje i reforme koje podstiču rast ključne za održivi izlaz iz krize. Finansijska podrška je takođe važna, ali je u izvesnom smislu sekundarna u odnosu na sposobnost ekonomije da se reformiše i prilagodi. Što se tiče mogućnosti da se novac MMF-a iskoristi za podršku budžetu, to ne ide automatski i bile bi potrebne određene izuzetne okolnosti i dogovoreni okvir. O tome tek treba da se razgovara.