Feljton
Piše: Mitja Velikonja
Da već u uvodu ne bude zabune – prisustvo sadašnjeg titoističkog diskursa naravno ni približno ne dostiže ono iz socijalističkog vremena.. Pojavili su se novi protagonisti, novi politički mitovi, simboli i obredi, novi „žargoni autentičnosti“ koji se beskonačno reprodukuju kao što su se i prošli. Tito - i jugonostalgija po pravilu su uvrede i uvek spremne diskvalifikacije. Kult ličnosti starog maršala je gotovo nestao iz dominantnih diskurzivnih konstrukcija. Tačnije, premestio se negde drugde.
Pročitaj
03/03/2010 | Ranko Munitić | ADIO JUGO-FILM
Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem
Piše: Ranko Munitić
Nadovezuje se na srodne misli Dušana Makavejeva iz oktobra 1959. i „Foto-kino revije“:
„U filmu me najviše privlači to što je sličan snu. Zakoni zbivanja u njemu rukovođeni su nužnošću unutarnjih, ljudskih istina. San je slikoviti izraz stanja u kome se nalazi onaj koji sanja, san je objektiviziranje, vizualizovanje htenja i situacija njegovih...“
5.00
18/01/2010 | VILIJAM L. MEKBRAJD |
Srbokomunistički četnici
Piše: VILIJAM L. MEKBRAJD
Sve napetosti i oružane čarke između Hrvata i Srba u Hrvatskoj do Borova Sela bile su dečja igra prema onome šta se od 2. maja 1991. događalo. Tada sam prestao da razmišljam mirnodopski i počeo da mislim ratnički. Od tog dana u svojoj dvadesetoj godini počeo sam da starim.
1
10/01/2010 | Dragan Štavljanin | HLADNI MIR: Kavkaz i Kosovo
Mirovno rešenje se ne nazire
Piše: Dragan Štavljanin
Paradokslano, rat u Gruziji bi mogao da pomogne u rešavanju preostalih sukoba u regionu, jer sazreva uverenje o zajedničkim interesima i nužnosti pronalaženja rešenja diplomatskim putem.
26/11/2009 | Ivan Čolović | Mitja Velikonja: Povratak otpisanih
Izgubljeni „Yu-niverzum“
Piše: Ivan Čolović
Voleli smo je, piše na bedžu koji se može kupiti na uličnim štandovima, a ispod teksta je silueta SFRJ u boji njene zastave. Na internetu kruži power point prezentacija namenjena Extra generacijama 1950...1960...1970, koja slavi vremena - idemo opet redom - crvendaća (starih novčanica od 100 dinara), Vegete, očevih uspomena iz JNA, Cockte, pionirske uniforme, Zagora, fiće, Dugmića, omladinskih brigada, partizanskih filmova, štafete..., a muzički sottofondo je iz nekad popularnog crtaća Pink Panter.
11/10/2009 | Dan Graf | „GODIŠNJAK REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U SRBIJI“
Instrumenti nadzora se nedovoljno koriste
Piše: Dan Graf
Pod demokratskom civilnom kontrolom sektora bezbednosti podrazumevamo civilnu premoć demokratski izabranih vlasti prilikom odlučivanja o primeni nasilja u ime države. Drugim rečima, državne institucije koje imaju monopol nad primenom sile, a osnovne su vojska, policija i bezbednosno-obaveštajne službe, taj monopol poseduju samo kao instrument države čiji su aparat i silu koriste u ime i za potrebe države.
20/09/2009 | Li Heris | Samoubistvo razuma
Prosvećeni tribalizam ili kritički liberalizam
Piše: Li Heris
Prosvećeni tribalizam je pokušaj da se ostvari intelektualna povezanost i jasnoća unutrašnjih osećanja onih Amerikanaca koji žele oštru kontrolu useljavanja, povratak na politiku Amerika pre svega, manji autsorsing američkih poslova, tvrd i realističan prilaz spoljnoj politici koji američke interese beskompromisno stavlja iznad svih drugih stvari i odbacuje svaki stav da je zadatak Amerike da ukine zakon džungle koji čak i danas još tragično deluje u prevelikom delu sveta.
20/07/2009 | Vladimir Maljavin | Kina - istorija, kultura, religija
Modernizovani tip Kineza
Piše: Vladimir Maljavin
Modernizacija je, bez sumnje, nešto što je dijametralno suprotno principima kineske tradicije. Ona nosi specijalističko znanje i svima dostupno obrazovanje, orijentaciju na tehničku efikasnost, sredstva i mogućnosti masovne komunikacije, svetsku kulturu i sl. A, opet, fenomen modernizacije i kineska tradicija imaju nešto zajedničko: i jedno i drugo su na svoj način oslobođeni robovanja, ideologiji u direktnom smislu te reči. Potpuna sloboda komunikacije (planetarna civilizacija postindustrijske epohe) i graničnost komunikacije (zatvoreni socium tradicije) jednako su neprijateljski nastrojeni prema svim pristrasnim mišljenjima, svim ideološkim predrasudama.
18/06/2009 | Esad Hećimović | Garibi: Mudžahedini u BiH 1992 - 1999
Najava širih sukoba
Piše: Esad Hećimović
Istrage i suđenja nisu suočile ni bosansku, ni hercegovačku javnost s problemom porijekla terorizma u vjerskim i nacionalnim ideologijama, u strukturama i organizacijama nastalim tokom i nakon rata pod stranim uticajima. Većina posmatrača i istraživača slučaja, u neslužbenim razgovorima vjeruje da su žrtve u srednjoj Bosni od februara 1997. do marta 1999. birane slučajno, a njihovo ubistvo je bilo ”poruka”. To je uvijek bila poruka koja je zastrašivala okrutnošću i preciznošću ubica, koje su ostajale nepoznate. Da li je takvo zastrašivanje jedne zajednice terorizam?
07/05/2009 | DR DŽEJMS KANTON | Ekstremna budućnost
Ples sa kineskim zmajem
Piše: DR DŽEJMS KANTON
Tokom proteklih četvrt veka kineska privreda, šesta po veličini u svetu, petostruko je uvećana. Kina je većsada najveći potrošačžitarica, mesa, uglja i čelika u svetu. Smanjivanje siromaštva, očekivani duži životni vek i šira pismenost omogućuju milionima Kineza da poboljšavaju kvalitet života. Inovacije većigraju značajnu ulogu u obezbeđivanju posla, pomagala, kapitala i mogućnosti za lično usavršavanje. Ta tendencija će se u budućnosti nastaviti, ali će biti i novih izazova.
14/04/2009 | Živan Berisavljević | „Jogurt revolucija“ - početak kraja avnojevske Jugoslavije
Završna faza razbijanja druge Jugoslavije
Piše: Živan Berisavljević
Zagovornici suprotstavljanja silini toga požara silom poretka - a mnogi i u Vojvodini i van Vojvodine i danas misle da je rukovodstvo Pokrajine tome moralo pribeći - previđaju da bi to cenu naše bezizgledne odbrane autonomije učinilo još i krvavom, a ne samo visokom, s obzirom na očevidnu nemoći nespremnost saveznog političkog i državnog vrha da se, u skladu sa svojim političkim pravima i ustavnim dužnostima koje autonomne pokrajine nisu imale, suprotstave udaru na ustavni poredak SFRJ, započet prisilnim „anšlusom“ SAP Vojvodine od strane SR Srbije.
29/03/2009 | Dr Neven Cvetićanin | Epoha s one strane levice i desnice
Traganje za modelom globalne ravnoteže
Piše: Dr Neven Cvetićanin
Organizovani kriminal će u svom globalnom povezivanju otkrivati nove kohezivne faktore, te će biti svestan da mora, ukoliko želi da zadrži efikasnost, uticaj i moć, da i dalje sopstvene članove vezuje u jedan pseudomoralni sustav i pseudopolitički „komandni“ poredak, a ne samo u proste operativne grupe bez bilo kakve „dublje“ povezanosti.
22/03/2009 | Dr Momčilo Pavlović | Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji
Fijasko kongresa u Torontu
Piše: Dr Momčilo Pavlović
Avramov je u SAD i Kanadi poznat makedonskoj emigraciji, jer je bio sekretar organizacija u periodu 1928. do 1930. godine. Odmah po dolasku Avramov je razvio živu delatnost i za 9. novembar zakazao u Vindsoru (Kanada) konferenciju CK i delegata svih postojećih organizacija MPO u SAD i Kanadi. Na toj konferenciji Avramov je raščistio zbrku oko kongresa iz avgusta meseca i dao nove smernice za rad. Konstatovao je slabljenje VMRO-a i neispunjavanje kvota u fondu „makedonska kauza“, iz kojeg se izdržavaju on i Vanča Mihajlov.
05/03/2009 | Žak Segela | Izborna vrtoglavica
Stvaranje drugačije potrošnje i drugačijih izbora
Piše: Žak Segela
Želeo bih da ovo delo završim onako kako sam ga i počeo, jednom od brojnih lekcija majstora koji me je, u oblasti političkog simbolizma, uputio u ono malo koliko znam. Izvinite na mojoj miteranolatriji, ali šta bih ja bio bez njega?
25/02/2009 | Nenad Daković | Laslo Vegel: Drugi svet
U centru pobedio duh provincije
Piše: Nenad Daković
Konstantinovićevi romani su predstavili apsurdnog, usamljenog čoveka, a eseji, pre svih Filosofija palanke, predočili su onu „stvarnost“ u kojoj su junaci njegovih romana prinuđeni da žive, osuđeni na samoću. Ispostavilo se, dakle, da je u ovom svetu egzistencija umrljana krvlju. Možda je samo Gombrovič umeo ovako nemilosrdno da razotkrije vlastitu stvarnost, međutim, on je iz te stvarnosti pobegao. Radomir Konstantinović se, međutim, silom prilika našao u egzilu.
29/01/2009 | Predrag Matvejević | Povodi za razmišljanje o kruhu
Hleb od mešavine krompira, graška i piljevine
Piše: Predrag Matvejević
Šalamov je zapisao u „Četvrtoj Vologdi“ svoju priču o tuđem kruhu: „Bio je to tuđi kruh, kruh moga druga. Trebovanje od tri stotine grama, hladno kao komad drveta. Stavio sam ga pod nos, i nozdrve su potajno ulovile jedva primjetan okus Kruha... Prevrnuo sam košaricu i nasuo na dlan nekoliko mrvica. Liznuo sam ih jezikom, usta su se odmah napunila pljuvačkom i mrvice su se istopile... Odlomio sam tri mala komadića veličine nokta na malom prstu, vratio kruh u kovčežići legao. Drobio sam i sisao te sitne mrve. I tako zaspah, ponosan na to što nisam ukrao kruh svoga druga.“ Susreo sam u emigraciji Aleksandra Solženicina. Povjerio mi je kako je, godinama nakon gulaga, stavljao noću pod jastuk štrucu kruha.
27/01/2009 | David Albahari | Dijaspora i druge stvari
Sudbina prve generacije između starog i novog sveta
Piše: David Albahari
Sve u svemu, stvari se tamo, kod nas, kvare istom brzinom kao ovde, u Kanadi, s tim što je ovde zapravo lakše vršiti opravke, jer su sve instalacije lako dostupne. To što se nama ono tamo pokazuje u idealnom svetlu - to je druga priča.
11/01/2009 | DRAGAN D. LAKIĆEVIĆ | KARL POPER
Japanska pankerka i njena baka iz unutrašnjosti
Piše: DRAGAN D. LAKIĆEVIĆ
Rano izjutra, krećemo ka aerodromu Narita i moram se oprostiti od Japana. Izlazak Sunca ću nanovo morati dugo čekati, a desetak dana sam proveo na licu mesta. Za slušanje u avionu pripremio sam sjajni bend prigodnog naziva: Oružjem protivu otmičara. Njihov nepravedno zapostavljeni prvi album oduvek sam smatrao remek-delom postjugoslovenskog rokenrola. I, poput tinejdžerke prepoznajem sebe i sopstveno japansko iskustvo u svakom stihu. „Hodamo na rukama“, na primer: „na rukama sam, stojim i gledam, držim ceo svet i nikome ga ne dam“.
08/01/2009 | Aleksej Kišjuhas | Japan na prvi pogled
Praznici u čast običnih ljudi i prirode
Piše: Aleksej Kišjuhas
Kakav je, onda, šintoistički obred u hramu, šta se ima raditi kada obični vernik dođe u šintoistički hram (ili, preciznije, svetilište)? Vrlo je jednostavno. Prvo, baci se novčićod pet jena (par evro centi) u za to predviđenu drvenu kutiju. Drugo, zazvoni se zvonom koje je pored. Treće, dvaput se pokloni glavom. Četvrto, dvaput se zatapše rukama. Peto, pokloni se još jednom. I to bi bilo to. Hramovi se posećuju relativno retko, ne postoji zapovest za posetom jednom nedeljno. Ovo se čini kada je Nova godina, kad se rodi dete i prilikom nekih praznika.
02/02/2010 | Dejan A. Milić: | NOĆ DUGA GODINU DANA
Mrak lepljiv kao smola
Piše: Dejan A. Milić:
Doktor Bakir je zvao doktora Janka, ovaj opet moje roditelje. Zajednička preporuka njih dvojice mojima bila je da me što pre vode kući, da se ne bih ozbiljno razboleo. Sve se događalo mimo mene. Zato sam i bio ne malo iznenađen kad se petnaestog septembra ujutro na vratima moje „hotelske“ sobe pojavio Arsen. Kako je ušao, tako je počeo da plače...
- Broz još i danas „živi“ (TITOSTALGIJA, 436)
- Josip Broz dobar skroz (TITOSTALGIJA, 360)
- Lepe uspomene na ona vremena (TITOSTALGIJA, 129)
- Novi žargoni autentičnosti (TITOSTALGIJA, 30)
