Konferencija, čija je tema “Mostovi koje danas gradimo pripremaju lidere sutrašnjice”, okupiće buduće lidere iz 19 zemalja, koji predstavljaju omladinu sa pet kontinenata. Predsednica konferencije Tijana Arnautović kaže za FoNet da su ključni problemi mladih ljudi koji žive u dijaspori asimilacija, zaboravljanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma i prekid svih veza sa matičnom državom. Tijana, koja živi u Kanadi, kaže da su razlozi za to ekonomski slaba Srbija koja ima negativan imidž na Zapadu, loše organizovana dijaspora i slaba saradnja između Srbije i njene dijaspore. “Zato je važno da Srbija bude država na koju će se svi njeni građani biti ponosni, od koje i iz koje više nikada neće bežati i država koje se više nikada neće stideti i osećati neprijatno van njenih granica”, poručuje Tijana, koja  je 2004. izabrana za mis Kanade. Politikolog Anita Kočić smatra da je dijaspora dragocena veza Srbije sa svetom, ali i da bi predstavnici dijaspore iz svih zemalja trebalo da naprave most koji će ih međusobno povezivati. “Ova konferencija je pokušaj uspostavljanja takvog mosta i prilika za mlade da učvrste svoju individualnu vezu sa Srbijom”, poručuje Anita u izjavi FoNetu. Procena ministarstva dijaspore je da van granica Srbije živi oko 3,5 miliona ljudi koji se smatraju srpskom dijasporom. Ministarstvo pod ovim pojmom podrazumeva sve koji Srbiju doživljavaju kao maticu i koji se sa Srbijom identifikuju u kulturnom i jezičkom smislu, bez obzira na to da li imaju državljanstvo Srbije ili su pripadnici druge ili treće generacije iseljenika. Najviše pripadnika srpske dijaspore živi na severnoameričkom kontinentu, u SAD i Kanadi, zatim u zemljama zapadne Evrope, ali i na prostorima država nastalih raspadom SFRJ. Mirjana Milošević, koja živi u Beču, kaže za FoNet da dobro pamti reči svog pokojnog dede: “Nemoj nikad da zaboraviš odakle dolaziš i gde su tvoji koreni. Drvo bez korena ne može da opstane, a vi deca koja živite daleko učite bolje od njih, pokupite najbolje kvalitete obe kulture i sastavite u jedno da bi bili bolji ljudi”. Ona kaže da je važno znati srpski jezik, kulturu, istoriju i običaje, a dopunske škole na srpskom, koje se održavaju jednom nedeljno, odlične su da se takve stvari nauče. “Uporedo sa tim, veoma je bitno što pre savladati jezik, kulturu i običaje zemlje u kojoj živite i da budete otvoreni prema lokalnom stanovništvu”, ističe Mirjana. I Anita se slaže da je za uspešnu integraciju veoma važno govoriti savršeno jezik zemlje u kojoj se živi, a u istoj meri je neophodno govoriti srpski jezik i tako sačuvati identitet. “Za mene asimilacija predstavlja negativnu promenu i gubljenje tradicionalnih vrednosti i običaja. Ipak, podržavam kulturni pluralizam koji obogaćuje život”, naglašava Anita. Dijaspora je znatno povećana tokom ratova 90-ih i krvavog raspada bivše Jugoslavije kada je veliki broj ljudi kao izbeglice, ali i u potrazi za boljim životom, napustilo ove prostore. Jelena Kočić, vlasnica marketinške agencije u Nemačkoj, kaže za FoNet da je jedan od ključnih problema za povratak mladih u Srbiju nedostatak evropskih zakona i standarda u mnogim oblastima. Problemi su, prema njenim rečima, nepoverenje u državne institucije i njihova nemoć, zaustavljanje u ekonomskom razvoju, male plate i politička nestabilnost i neizvesnost. Tijana Arnautović naglašava da je Srbija napravljena po modelu elite koja ne želi da se u zemlji bilo šta promeni. “Za tu elitu su svi pametni i bogati ljudi iz dijaspore konkurencija, a srpska elita nije navikla na konkurenciju. Zato u ekonomiji vlada haos, država je korumpirana, ali jedan sloj građana na vlasti u celoj toj situaciji konstantno uvećava svoj kapital iz godine u godinu”, primećuje ona. Tijana ističe da niko ne želi da ulaže novac u državu u kojoj vlada nelojalna konkurencija i u kojoj nema vladavine prava.