Site name

INTERVJU - Antoni Sole, producent iz Španije, nastavlja karijeru u Srbiji

Država mora da podrži komercijalni film

Već 12 godina Španac Antoni Sole bavi se aktivno filmskom produkcijom, koja ga je profilisala u značajnim evropskim filmskim krugovima kao jednog od najinteresantnijih mladih producenata osobenog stila i ukusa. Njegov dosadašnji opus, između ostalih, čine i filmovi Pitera Grinaveja iz serijala „The Tulse Luper Suitcases“.

Piše: Dragan Jovićević

02. decembar 2008. 21:10

Tržište naklonjeno hororu: Antoni Sol

Ta osobenost dovela ga je i do naše zemlje, gde je proletos producirao „Zonu mrtvih“, zombi horor film, čija se post-produkcija privodi kraju. Uspešna saradnja sa dvojicom reditelja, Milanom Konjevićem i Milanom Todorovićem, kao i kompletnom ekipom filma, navela ga je na, za nas, vrlo neobičan poduhvat - Antoni Sole se trajno nastanio u Beogradu, gde će nastaviti svoju karijeru, koja dosad broji više od 20 produkcija. Snimao je filmove u Južnoj Americi i Evropi, a sem produkcijskog posla, latio se i režije, te privodi kraju dugometražni dokumentarni film „Legenda“, kao i post apokaliptični triler „Pandora“. Njegov opus činili su uglavnom autorski i „art house“ filmovi, a nakon „Zone mrtvih“, planovi za budućnost se znatno šire.

Prvi put ste radili u Srbiji i to zombi film „Zona mrtvih“. Kako je izgledalo to iskustvo?

- Tačno, bio je to moj prvi film ovde i veliko otkriće za mene. Toliko značajno iskustvo da sam odlučio da par filmova, koje sam planirao iduće godine da snimam u Argentini, ipak snimim ovde, u Srbiji. Snimanje „Zone mrtvih“ bilo je veliko i značajno iskustvo. Bio sam zadivljen kvalitetom ekipe i motivacijom za rad. Shvatio sam da je u Srbiji moguće snimiti bilo kakav film, što je ipak značajan standard. Veoma sam zadovoljan rezultatom i radom dvojice reditelja, koji su bili pravo otkriće za mene. Trenutno radimo na postprodukciji filma i predstoji nam da ga prodamo stranom, pre svega američkom tržištu. Trenutno, tržište u svetu je vrlo pogodno za horor žanr i s te strane verujem da ćemo dobro proći, i to svuda u svetu, jer je film dobar, pun je akcije, sa autorskim pečatom što je uvek bitno i neophodno.

Dosta je neobična odluka da se preselite u Beograd i da ovde snimate filmove. Kako vidite budućnost srpske kinematografije i kakva su vaša iskustva koja ćete preneti ovde?

- Za dobrobit bilo koje filmske industrije u svetu, potrebno je da država podrži ono što ti filmovi predstavljaju o nama - da filmovi prikažu ko smo mi zapravo. Neophodno je da filmovi podrže nacionalni identitet, ali takođe i da budu gledljivi, kako bi mogli da budu prodati. Ako nemate u filmu neku od ovih stvari, onda imate ozbiljan problem sa sopstvenom kinematografijom. Mislim da je u tom smislu najznačajnija trenutno kinematografija, pored američke naravno, francuska. Oni su u tom smislu najbolji. Njihovi filmovi imaju taj nacionalni pečat i takođe su izuzetno komercijalni i zbog toga im ostatak Evrope i zavidi, ali ne uspevaju da ih dostignu. Francuzi su svesni koji to filmovi privlače pažnju domaće publike i koje su teme dobre da bi se kasnije lakše prodale nacionalnim televizijama, ali oni takođe podržavaju i žanrovski film, koji je moguće prodati i u drugim zemljama. Mislim da je za ostale kinematografije pogodno da kopiraju taj model rada. Tako ćemo moći da dođemo do jake industrije, koja će biti u stanju da zapošljava mnogo ljudi, što će ujedno biti i najbolja promocija same zemlje. Iako Srbija nije mnogo velika zemlja, pokazalo se da je ovde zaista moguće proizvesti 25 filmova godišnje, što nije zanemarljivo. Ako bi se napravilo više koprodukcija i postavila jaka industrija, ovde bi moglo da se snimi i do 50, 60 filmova godišnje. To bi, samim tim, poboljšalo još mnogo toga, turizam na primer i naravno imidž zemlje. Ne možete imati dobru i kvalitetnu filmsku industriju, ukoliko država podržava samo filmove sa lokalnom tematikom. To nije dobra politika. Moramo da snimamo filmove koje je moguće prodati i u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, i u Španiji. Kroz komercijalni film svetu se prodaju mnoge domaće teme, ali ti filmovi ne moraju i ne mogu da budu okrenuti isključivo ka lokalnom tržištu.

Radili ste sa Piterom Grinavejem, producirali ste njegov serijal „Tulse Luper“. Kako je to izgledalo?

- Reč je o veoma posebnim filmovima. Nije bilo lako producirati ih, jer je to bio veliki projekat, koji je uključivao nekoliko filmova i TV seriju i još mnogo toga, što je na kraju koštalo oko 20 miliona evra. Naravno bilo je teško naći finansije. Ali, isplatilo se jer je to jedan osoben projekat koji je imao svoju publiku. Prodali smo ga širom sveta i dobro smo prošli. kao producenti, bili smo svi zadovoljni rezultatom, kao i radom sa Grinavejem! On je jedna vrlo zanimljiva osoba.

Sada živite u Beogradu. Kakvi su vam dalji planovi?

- Plan mi je da radim s lokalnim kompanijama i da iduće godine snimim tri filma, sa ukupnim budžetom od tri miliona evra, a takođe proizvešćemo i još nekoliko koprodukcija. Nastaviću rad sa „Talking Wolf“, „Viktorija filmom“ i Pinkom, kompanijama koje su proizvele „Zonu mrtvih“, što će reći da je moguće da ćemo raditi još mnogo toga. Takođe, ponovo radim na jednoj koprodukciji između Srbije, Italije i Španije, kao i u slučaju „Zone mrtvih“, samo što smo taj novi film snimali u Italiji, a postprodukciju ćemo raditi ovde. U tom filmu igra ikona horor filmova Robert Englud, kojeg je proslavila uloga Fredija Krugera i koji ovog puta igra neku vrstu Plavobradog. Naravno, i reditelji „Zone mrtvih“ već pripremaju novi film - vampirski slešer-horor „Noćni lov“.

 

Prva „filmska ulica“ u Parizu

Pariz dobija prvu „filmsku ulicu“ u svetu - na jednom kraju veliki bioskop, u sredini filmoteka, a na drugom kraju renovirana kinoteka sa inovativnim načinom predstavljanja filmova gledaocima. „Fourm des Images“, kako će se kinoteka zvati, kada bude otvorena nakon tri godine renoviranja, nalaziće se u „Rue du Cinema“, pošto će u petak gradonačelnik Pariza, Bertran Delano preimenovati ulicu - jednu u mnoštvu uličica koje čine veliki podzemni šoping mol u samom centru francuske prestonice. „Forum“ koji je poznat po prvom festivalu filmova snimljenih na mobilnih telefonima, ima, između ostalog, kolekciju od 5.500 filmova koji su nedavno prebačeni u digitalni format, po ceni od pet miliona evra, ali i pet projekcionih platana gde će od 30 do 450 ljudi moći da gledaju filmove - umesto da svaki zasebno sedi u boksu, ovde su uvedene crvene i ružičaste sofe na kojima može da se sedi i gleda film u društvu, na malom ekranu, uz slušalice kako ton ne bi smetao ostalima. Očekuje se da će novi „Forum“ imati oko 300.000 posetilaca godišnje. V. T.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.