43BITEF09

Kafka za ličnu upotrebu

Autor: Dragana Bošković

Ležeći u krevetu, pokriven do brade, u prijatnom polumraku, blizu ponoći, gledalac sluša šuštave glasove aktera predstave, koji govore o nekome ko neće doći, jer je u bolnici. Plaču, smeju se, žubore, pale šibicu, sveću, neko ispaljuje sentence, lopta negde udara... Možda se to i ne događa. Omamljen teškim danom za sobom, kasnim satima, kada se biološki sat polako spušta, gledalac misli da čuje glasove, oko sebe, ili, možda, u svojoj glavi...

 Posle dođe S(j)enka, stavi vam slušalice na uši i euforičan ženski glas priča šta se događa kad je ona mrtva. Kako svi okolo funkcionišu i kako ona sama postupa?

Katarina Pejović i Boris Bakal su osmislili trilogiju Proces_Grad, i ovo je njen treći deo. Unutrašnja, rekli bismo, dramska nit je „Proces“ Franca Kafke, koji se čini dobrim predloškom za ovu igru asocijacija i psihološkog poniranja u koje, kao u Roršahove mrlje, svako učitava sopstveno iskustvo.

Dok se čula uspavljuju, gledalac, koji neosporno prisustvuje, u kolektivnoj spavaonici, izvesnom događaju koji remeti njegov tok misli i sećanja, dok tone u san nema priliku da reaguje spolja. Ovoga puta, Bacači Sjenki ga ništa ne pitaju, oni ne slušaju gledaočevu ispovest. Pasivnost kojoj je izložen čini od njega unutrašnje platno na koje projektuje sopstvene slike, bez mogućnosti da ih i drugima prikaže.

Možda je ova činjenica najslabija tačka predstave „Odmor od povijesti“. Umoran od istorije, gledalac tone u sopstvenu unutrašnjost, ali, pritom, njegov kolektiv su samo spavači koji, valjda, čine isto to. Dok sedi u konvencionalnoj sali i posmatra (doživljava) predstavu na sceni kutiji, gledalac se, takođe, ne ispoljava glasno. I tada doživljava empatijski predstavu, preuzimajući od kolektiva ostalih gledalaca emociju i energiju doživljaja. Toga ovde, u ovoj predstavi nema. U procesu kojem je izložen, gledalac nema nikakva prava, kao ni Kafkin Jozef K. Može da zatvori oči, da ih drži otvorenim, može da projektuje sopstvenu asocijativnu predstavu, ne mora. Senke u mraku, na ostalim posteljama, čine isto, u tišini.

O predstavi „Odmor od povijesti“ svako ima sopstveni doživljaj. Pitanje je, da li je on podstaknut intervencijama aktera predstave, Bacačima Sjenki, ili bi bio isti takav, kao kad bi neko, kao u Beketovoj drami „Čekajući Godoa“, kada jedan lik kaže svom podčinjenom „Misli!“, samo izdao naredbu. Gledalac, dobronameran (koji je platio kartu, revoltirana, ustajući iz kreveta i demonstrativno odlazeći usred predstave, kako reče jedna naša poznata glumica), željan doživljaja i otkrivanja novih limita modernog teatra, kopa po sebi i traži opravdanje, zašto, onako izmožden, nije u sopstvenom krevetu. U sopstvenom pozorištu.

Izostanak kolektivne emocije, ako se ona ne podrazumeva na samom kraju, u holu, uz čašu šampanjca, kojom se, kao kockom šećera, nagrađuju učesnici, čini da se nemušt i nekako zaključan vraćaš kroz noć. Bez estetskog doživljaja i prijatelja s kojim si podelio sećanje.

Moderno pozorište zaboravlja čoveka na sceni. Dve daske i jedna strast, kako reče Lope de Vega, više ne čine pozorišni čin. Nema više ničega, putuj po sebi, ako si u stanju. Ništa se ne događa, rekao bi Beket. Ostalo je ćutanje (spavati, možda sanjati), odmarajući se, valjda, od Povijesti, reče Šekspirov Hamlet.

Okvir tela na Bitef Polifoniji

U okviru Bitef Polifonije, publici će se danas u 17 sati predstaviti rezultati rada radionice savremenog plesa i projekta „Okvir tela“ u organizaciji grupe Hajde da... i Dah Teatra. Ovaj projekat s profesionalnim igračima i osobama s invaliditetom traganje je za načinom razumevanja drugačijeg životnog konteksta od našeg. Istovremeno, to je i pokušaj da se uspostavi dijalog između delova društva koji obično nisu povezani u svom delovanju - osoba sa invaliditetom i profesionalaca na polju savremenog plesa. Ideja je bila da se kroz zajednički rad kreira nešto što će imati novi kvalitet. Do sada je pod okriljem Okvira tela organizovano više ciklusa radionica u Beogradu i Paraćinu, a u njima su, osim igrača i koreografa, učestvovale i osobe s različitim vrstama invaliditeta. T. Đ.