RAZGOVOR - Jane Šra, nezaboravna frontmenka holandske alternativne džez-pop atrakcije Room Eleven, ponovo u Beogradu sa solo projektom „Janne Janne“

Pevam uz svaku muziku koja mi dodiruje dušu

Jane Šra je 2008. godine ulepšala barem jedno veče Beograđanima, nastupom sa svojom tadašnjom Room Eleven postavom u Domu omladine, a o tome da su je ovde upamtili veoma dobro sa njenim šarmantnim predvodništvom ondašnje svoje matične alternativne džez-pop atrakcije, govori i njen ponovni dolazak u Beograd, ovaj put kao solo artistkinje sa bendom imena „Janne Janne“ na 11. Guitar art festivalu.

Šra je vesela, komunikativna i oduševljena muzikom, putovanjima, druženjem, kao što je to uostalom bilo i prilikom njenog prethodnog boravka ovde. Uz Žanin Jansen i već jesenas viđen senzacionalni Royal Concertgebouw orkestar, ona se upisuje kao najnovija u nizu izuzetnih holandskih muzičkih umetnika koji nas pohode i zaslužuju odista punu pažnju. Proverite sve ovo sutra u Areni na koncertu u uvodu za superzvezde AIR.

Vaše najnovije umetničko ime veoma je zanimljivo, gotovo da duplira vašu personalnost - stvarno, kako ste došli do tog naslova za svoj aktuelni bend, da li ste eventualno imali zvučno na umu Bouvijevu „The Jean Genie“ i kako se zapravo ovo vaše „Janne“ tačno izgovara?

- Baš „cool“ način da se tako gleda! Mislim da ste u pravu - to je duplikat moje ličnosti! Na bini ću uvek biti ta veća verzija sebe same nego kad, na primer, gledam televiziju! Prvi heroj u mom životu kojeg se mogu setiti bila je Lena Lena, veoma neobična, ali smešna devojka sklona avanturama, iz dečjih knjiga. Želela sam da budem kao ona... Sad to pokušavam kao Janne Janne! Pored toga, činjenica je da uvek moram da kažem svoje ime dva puta kad se predstavljam ljudima, jer nije lako za izgovor.

Kažite nam nešto više o svom muzičkom odrastanju - šta vas je navelo da izađete na binu i izaberete muziku kao profesiju? Koja muzika je bila vaša omiljena pre nego što ste počeli da nastupate kao izvođač, a koja vam je omiljena danas?

- Kao dete, naučila sam samu sebe da stvaram male melodije na klaviru i shvatila da dobijam komplimente kad god to uradim, pa sam nastavila sa tim. Moja omiljena muzika iz tinejdžerskog doba bila je ona koju su izvodili Boni Rajt, Nina Simon, Jamiroquai, Šeril Krou... ali nikad nisam volela komercijalnu radijsku muziku, sviđale su mi se pesme koje su bile jedva producirane - sirove i iskrene - zato sam zavolela džez pre svega. Ali, iskreno, previše sam ja za raznovrsnost da bih ostala verna samo džezu. Moram biti slobodna. Želim da pevam uz svaku muziku koja dodiruje moju dušu!

Kojem žanru Janne Janne po vašem mišljenju najtačnije pripada?

- To je miks, uvek će biti miks. Ne verujem u žanrove, jer pevajući samo u jednom žanru postaješ dobar samo u njemu, ali rutina preovladava i gubi se uzbuđenje. Znam mnogo grupa koje sviraju samo u jednom žanru i potom izgube entuzijazam, jer se stalno ponavljaju, iz večeri u veče. Želim da mi muzika svako veče donosi uzbuđenje! Room Eleven su takođe bile deo mene, ali je bend postao suviše podeljen i suviše tesan okvir za rad. Ja sam želela da napredujem, oslobodim se i sledim svoje srce.

Nastupate iste večeri kada i AIR na ovogodišnjem Guitar Art Festivalu - da li ovaj superstar ambijent i nastup u grandioznom prostoru beogradske Arene nameće specijalnu disciplinu vašoj grupi?

- Zaprepašćujuće! Mada sam više ljubitelj manjih sala, mislim da je veoma, veoma „cool“ svirati na tako velikom festivalu i verovatno ću se mesec dana oporavljati posle toga! Biti na istoj bini sa AIR je neverovatno! Upravo sam proveravala kada je izašao njihov album kojim su se probili „Moon Safari“ - pre 12 godina, kada sam ja imala 15, to je bio jedan on prvih CD-ova koje sam ikad kupila! Još uvek ga imam!

Najzad, kako biste opisali Janne Janne šou koji nas očekuje i pozvali goste Guitar Arta na svoj koncert?

- Sviramo nekoliko Room Eleven pesama, ali uglavnom će biti dosta novih numera... brzog tempa, otkačene, jazzy, rocky, slatke, čak i jedna pod balkanskim uticajem. Koncert treba da bude odraz života, ako je moguće avanturističkog života sa plesom, suzama, pevanjem i smehom!

Ljudi su ovde autentični

Moram da naglasim da sam se prošli put savršeno provela u Beogradu! Ljudi su autentični i ne toliko amerikanizovani kao ljudi u zapadnoj Evropi. Samo nastavite tako! Čuvajte svoje kulturno bogatstvo, pevajte pesme koje je vaša baka pevala! Konačno, spremam se da sa celim bendom odem na žurku na tom tajnovitom splavu o kojem sam čula sve najbolje, a nisam otišla prošli put!