Ovogodišnja Međunarodna tribina kompozitora, naslovljena „Odjeci prostora“ (umetnički direktor Ivana Trišić, selektor programa Ivan Brkljačić) i samim tim u specijalnom odnosu prema znamenitim autorima poniklim s ovog tla - Ljubici Marić i Vasiliju Mokranjcu, ukrštajući u nazivu imena njihovih čuvenih kompozicija - svoje punoletstvo objavila je startnim koncertom u Holu Narodne banke Srbije, koji je u sebi spojio glamuroznost izvođača i ponajpre soliste (Gudači Svetog Đorđa, dirigent Bojan Suđić, violinista Stefan Milenković) s kreativnim glasovima na potezu od klasike savremenog zvuka pa do gotovo potpuno neiskušanih oblasti u uobičajenoj „živoj“ sezonskoj praksi.

Delo „Sedam pogleda u nebo“ za gudački sekstet Zorana Erića (nagrada „Mokranjac“ za 2008.) tako je od prve ovaj koncert otvaranja smestilo u red najdecentnijih zvučnih događaja od klase svojom virtuoznom niskom umetničkog imaginiranja osećanja nedostajanja, odsutnosti, odlaženja zauvek i svih onih čuvstava koji iz toga proizilaze, da je prisustvovanje samom tom činu bilo veoma potresno i unikatno slušalačko-metafizičko iskustvo.

Zato je nenadmašni Stefan Milenković samim sobom na jedinstven način obojio narednu „Asimptotu“ Ljubice Marić za violinu i kamerni gudački orkestar, s njenim zakučastim naučničkim raspoloženjem koje od matematike i odgovarajuće čiste filozofije primamljuje u raskoš van granica telesnog, jednako uzbudljivu, atraktivnu i senzualnu ako se u nju upustite.

Ekstrakti stvaranja još nekoliko ovde izvedenih kompozitora (Ilja Ziblat-Šaj „Noć na vrhu sa g. Abdelom Vahabom“, Miloš Zatkalik „Četiri vizije odsutnosti“, Kasja Glovicka „Večnost“ za gudače i elektroniku) podstiču onu radljivost razuma i artističke kontemplacije u ateljeu vaše sopstvene glave, što je valjda vrhunac prianjanja uz autorske ideje na sceni od strane publike, gradeći tako povest vlastitosti zajedno, da bi se veče okončalo zapaljivim „Srpskim kolom“ za violinu i gudače Aleksandra Vujića, u kojem je - uz Sv. Đorđa i izvrsnog maestra Suđića - Stefan Milenković ponovo glavna zvezda, mešajući u interpretaciji nekakvog Paganinija-koji-sreće-Lajka-Feliksa, ali sa dodirom sebe samog. Jedan jedini u vrsti.