Centralni paviljon mogla bi biti zgrada Akademije na uglu Rajićeve i Kneza Mihaila, gde su teorija, biblioteka slikarske klase i tehnologije, Đardini su na Topčiderskom brdu u Vojvode Putnika, gde su vajarski i slikarski odsek, a u Mila Milunovića su smešteni grafički i slikarski ateljei. U svim pobrojanim prostorima, studenti tokom školske godine žive i stvaraju, razvrstani po oblastima vizuelnog istraživanja, a ne prema nacionalnoj određenosti, a kruna toga su anali, odnosno, analiza života za taj vremenski period, baš kao što propoveda i koncept venecijanske umetničke smotre, rekao je u polušali Slobodan Roksandić, dekan FLU u Beogradu, najavljujući otvaranje godišnje izložbe studenata tog fakulteta, 13. juna odu 17 sati na Topčiderskom brdu, u Ulici vojvode Putnika.

Studenti FLU učestvuju i u oslikavanju javnih površina kao što je 1.500 kvadrata u okviru akcije „Karakterom protiv nasilja“. Murali, koji ostaju na zidovima škola, internata za nezbrinutu decu, domova zdravlja... njihov su svojevrsni prilog vizuelnoj situaciji grada, a ove godine desilo se da i Galerija FLU obeležava tri decenije svog postojanja. Ako bi se pravilo još paralela glede Venecije, mnoštvo profesora sa Akademije predstavljalo je Srbiju na ovoj smotri, među kojima su i trenutno zaposleni Mileta Prodanović, Mrđan Bajić i ovogodišnji delegat Zoran Todorović, podsetio je dekan. On se osvrnuo i na probleme sa kojima se susreću fakulteti, ali ne kroz kuknjavu što je postao u poslednje vreme manir maltene svih institucija kulture. Kandže birokratije i nedostatak novca su, recimo, neki od spomenutih problema, ali i hendikepiranost studenata koji ne mogu da uđu u muzeje. Roksandić podržava veliko spremanje, odnosno, prepakivanje fakulteta na bolonjski edukativni sistem, ali treba platiti i dva i po milona dinara akreditaciju i zadovoljiti sve standarde da bi se dobio potreban sertifikat, a nedostatak prostora je i dalje kamen spoticanja nekih fakulteta, rekao je on, dodavši da je FLU prešao na sistem tri godine osnovnih, plus dve diplomskih (master) studija, a planira se i prelaz na varijantu četiri plus jedan. Roksandić je rekao da bi imidžu Akademije doprinelo i kada bi na njoj gostovali strani predavači, ali i oni koji su u njoj sticali svoje obrazovanje, a danas su svetske umetničke zvezde. Dakle, poziv umetnici Marini Abramović je uvek otvoren u tom smislu, a Roksandić se zalaže da joj se dodeli i počasni doktorat Univerziteta umetnosti u Beogradu.