Sada sam siguran da te gadžete što pre treba konstruisati. I sam sam, pre nekog vremena, imao pomalo komično iskustvo preplitanja optoelektronskih slika sa zbiljskim događajima. Elem, vraćao sam se odnekud, pa se zaustavim na benzinskoj pumpi da sipam gorivo i da popijem pivo. (Valjda Dačić neće narediti da mi oduzmu dozvolu; zastarelo je to.) U trenutku kada sam zakoračio u prazan restoran, na povelikom plazma televizoru ugledam - mene. (Bila je to repriza emisije Dvougao.) Konobarica koja je vreme prekraćivala gledajući TV, čuvši da neko ulazi, pogledala je ka vratima i - bogami - nekoliko sekundi joj ništa nije bilo jasno.

Nisu, međutim, sva preplitanja medijske i klasične realnosti bezopasna i šaljiva kao ovo u kome sam učestvovao. Niti sva završavaju hepiendom, kao u slučaju profesionalnog učesnika Velikog brata, Mikija, koji je napravio zavidnu karijeru. Naoko neobavezne igrarije sa gotovo potpuno neistraženom elektronskom „teritorijom“ umeju da završe i tragično, kao u slučaju one devojke i onih momaka, učesnika Velikog brata, koji su nastradali u kolima. Ne zovu se uzalud te opasne igre - Reality Show. Jer, ti se programi , u stvari, ne poigravaju toliko sa ljudima, njihovim emocijama i željama, koliko sa stvarnošću samom. Ako hoću da idem do kraja: Njihova - verovatno nesvesna namera - jeste potiskivanje realnosti, njena zamena beskonačnošću ispraznih igrokaza. Modernom formom prastare ljudske zablude - idolopoklonstva.

Stvar je otišla poprilično daleko. Već u ovom momentu virtualna realnost (svudaprisutna interaktivna mreža televizije, interneta, mobilne telefonije, video igara, itd.), ima veći uticaj na naše živote od klasične stvarnosti. Može biti da je sve to skupa zabavno i profitabilno, ali ne treba smetnuti s uma da VR sve opasnije menja i preusmerava prirodni tok stvari. Uzmimo paradigmatičnog Mikija. Veliki brat je od drvoseče i pčelara napravio medijsku zvezdu! Ništa strašno. Endi Vorhol je to davno predvideo. Ali šta ćemo ako jednoga dana glad za uzbuđenjima (a ona je nezasita) dovede do toga da Veliki brat od nekog ekonomiste načini monstruma. Brzo će se cenjeni publikum zasititi seksualnih manevara u polumraku, gledanja u guzice i sise starleta, pa čitava ujdurma može poprimiti oblike ludila gladijatorskih priredbi u Rimu iz doba opadanja. Možda kritična tačka, posle koje ćemo u kućama Velikog brata gledati scene brutalnog nasilja, uopšte nije daleko. Šta da se radi! Potpisali su da učestvuju na sopstvenu odgovornost. A piplmetri su neumoljivi. I opet Virilo za kraj.

„Poslednja katastrofa“, veli, „biće katastrofa realnosti.“

Da prevedemo na srpski: sve će otići u 3LPM!