Analiza trendova: 70 odsto ispitanika Srba na Kosovu kaže da se ne oseća slobodno da iznosi političke stavove

Ova organizacija već šest godina radi ovo istraživanje, koje ima za cilj da prati stavove srpske zajednice na Kosovu o raznim pitanjima iz različitih sfera života.

Izvrši direktor Aktiva, Miodrag Milićević, ocenjuje da je ubistvo Olivera Ivanovića uticalo na građane da javno iznose lične stavove.

On za Radio Sloobdna Evropa ukazuje da je i ovogodišnje istraživanje pokazalo da se veliki broj Srba sa Kosova i dalje plaši da javno iznosi lične političke stavove.

Kao jedan od razloga za to Milićević navodi različite vrste pritisaka na opozicione političare prethodnih godina.

„To se posebno odnosilo nam period izborne kampanje. Konkretno, kada su oni, koji su na neki način bili politički protivnici, bili su izloženi medijskom pritisku iz raznih razloga. Da li je to bio vid političke borbe, da li je to bio vid političkog pritiska ili tome slično? Ali, dešavale su se stvari koje, nažalost, nisu bile pohvalne, konkretno za taj jedan politički milje. To se onda jednostavno prenelo na obične građane, koji su to videli kao neku vrstu poteškoća ili prepreke, koje bi mogle da proizvedu neku vrstu autocenzure, što smo imali prilike da vidimo“, konstatuje Milićević.

Srpske opozicione partije na Kosovu gotovo da ne postoje od 2013. godine, kada je formirana Srpska lista uz podršku Beograda.

Ova partija, bliska Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića, inače i predsednika susedne Srbije, dobija više od 90 odsto glasova na gotovo svim lokalnim i parlamentarnim izborima na Kosovu.

Srpska zajednica ima deset zagarantovanih mesta u skupštini Kosova, sva ta mesta u poslednja dva parlamentarna izbora je osvojila Srpska lista, koja iako je u ovom mandatu u opoziciju učestvuje u radu vlade i drži svih deset opština sa srpskom većinom.

Direktor Radio televizije KIM, Isak Vorgučić, iz Čaglavice, u blizini Prištine smatra da Srbi sa Kosova nemaju mogućnost političkog izbora, odnosno da je tu samo Srpska lista.

Vorgučić dodaje da se upravo iz ovog razloga kosovski Srbi ne osećaju bezbedno da javno iznose svoja mišljenja.

„Ukoliko se izneli neki stav, on može da bude za ili protiv, što mnogo sužava izbor i sprečava one ljude koji imaju nešto protiv da kažu, jer na njih može da se vrši neki pritisak ili na članove porodice koji su zaposleni u institucijama koje drži Srpska lista. Trenutno su to praktično sve institucije, opštine po kosovskom sistemu i opštine po srpskom sistemu“, ocenjuje Vorgučić.

To što Srbi sa Kosova ne smeju javno da iznose lične političke stavove, loše utiče na samu zajednicu, ocenjuje Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv.

Milićević ističe da je politički pluralizam unutar srpske zajednice izgubljen i dodaje da Srpska lista gotovo da nema političke protivnike na lokalnim ili parlamentarnim izborima i da je zapravo postala Srpska napredna stranka, njen ogranak, ali se na Kosovu zove Srpska lista.