Pooštreni režim izdržavanja zatvorske kazne trajaće dve godine, nakon čega će biti preispitivan. On podrazumeva to da su osuđenici sami u ćeliji, nemaju kontakata sa drugim osuđenicima, dok se dodir sa spoljnim svetom obavlja pod strogom kontrolom zatvorske uprave i suda. Iz ovoga su izuzeti advokati.

Osuđenik ima pravo da se dopisuje da bračnim partnerom i roditeljima, dok sa drugim osobama može samo uz pisanu saglasnost suda, a u slučaju zloupotrebe i ovo pravo se može ograničiti ili uskratiti. Sadržaj pisama se nadzire, osim sa braniocem. O svim primljenim i otpremljenim pismima vodi se posebna evidencija. Pravo na telefonski razgovor osuđenik ima najviše dva puta mesečno samo sa bliskim srodnicima, dok sa ostalim osobama razgovori se obavljaju uz saglasnost predsednika suda, a i ta komunikacija se može ograničiti u slučaju zloupotrebe. Isto se odnosi i na posete bliskih srodnika - dva puta mesečno, posete se snimaju audio i vizuelno, osim posete branioca, zbog ustavnih ograničenja. Ako se osuđenik dobro vlada predsednik suda može odobriti prošireno pravo na broj telefonskih razgovora i poseta.

Ukoliko posle dve godine tog strogog režima osuđenici ne pokažu znake poboljšanja ponašanja, taj rok se produžava na još dve godine. Ovaj režim bi uskoro mogao da bude primenjen na sve osuđene pripadnike rasformirane Jedinice za specijalne operacije, zemunskog klana i mnoge druge organizovane kriminalne grupe, čiji su pripadnici osuđeni na zatvorske kazne od 10 godina, pa naviše. Pod udar ovog zakona doći će i osuđeni pripadnici jedinice Škorpioni.

Praktično, ovim aktom rešava se pitanje unošenja oružja i mobilnih telefona u zatvor i isključuju se sve mogućnosti bekstva, a bezbednost se podiže na najviši mogući nivo.

Ministarstvo pravde očekuje da će se ovaj zakon, u formi predloga koji će usvojiti Vlada, naći u proceduri Skupštine Srbije većpolovinom aprila.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za Danas da je prilikom donošenja Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za organizovani kriminal, pored nadležnih sudova i tužilaštava, formirana i posebna pritvorska jedinica koja je nadležna za meru pritvora dok je postupak u toku, ali da nije precizirano na koji način će se izvršavati pravosnažna kazna zatvora za one koji su osuđeni za organizovani kriminal.

- Zbog činjenice da su po društvo to veoma opasna lica koja su osuđena na dugogodišnje zatvorske kazne, jasno je da je potrebno primeniti poseban zatvorski režim kada stupe na izdržavanje kazne. Prilikom izrade zakona korišćena su uporedna iskustva Italije, ali i drugih država. U najrestriktivnijem zavodu, u zavodu sa posebnim obezbeđenjem, biće formirano posebno odeljenje u kojem će oni izdržavati kaznu. Predviđeno je da većpostojeći zaposleni rade s takvim osuđenicima, pri čemu će biti posebno obučavani i osposobljeni - ističe Homen. Kako objašnjava, kada osuđenici stupe na izdržavanje kazne, dosadašnji režim, koji važi za sve osuđenike, biće restriktivniji, odnosno pooštren u odnosu na njih.

Prema odredbama Zakona o izvršenju zavodskih sankcija, izdržavanje kazne u Srbiji je po pravilu i grupno. Međutim, navodi Homen, od sada će se u ćeiji nalaziti po jedna osoba. Na izdržavanje kazne u Posebno odeljenje pravosnažno osuđeni odlazi po oceni nadležnog suda, a ako nisu ispunjeni uslovi, osuđenik će biti upućen u opšti režim izdržavanja kazne. Prilikom donošenja rešenja o upućivanju na izdržavanje kazne u Posebno odeljenje osuđenici imaju pravo žalbe i svu sudsku zaštitu.

- Da bi se takvo lice uputilo u Posebno odeljenje potrebno je da postoje okolnosti koje ukazuju da će osuđeni, sam ili preko nekog drugog lica, nastaviti da usmerava delatnost kriminalne grupe, zatim da će uspostaviti saradnju sa drugom organizovanom kriminalnom grupom, zbog nastavka kriminalne delatnosti ili da će organizovati sukob sa drugom kriminalnom grupom - naglašava Homen.

Takođe, na oštriji režim služenja kazne mogu biti upućeni osuđeni za koje se proceni da bi mogli „preko drugog lica ugroziti sigurnost sudije, javnog tužioca ili drugog lica u krivičnom postupku koji je u toku ili je pravosnažno okončan, ili protiv drugog službenog lica koje je postupalo u pretkrivičnom postupku“. Homen dodaje da se to odnosi na policiju ili u postupku izvršenja kazne, kao i ako postoji opasnost da će osuđeni navoditi drugo lice na izvršenje krivičnog dela, a za upućivanje u oštriji režim je dovoljno da jedan od ovih uslova bude ispunjen.

Na izdržavanje kazne mogu da budu poslati i organizator i pripadnik organizovane kriminalne grupe. Državni sekretar Slobodan Homen navodi da se to utvrđuje na osnovu činjenica i dokaza sakupljenih tokom krivičnog postupka, iz izveštaja policije, službi bezbednosti i mišljenja nadležnog javnog tužioca, a ti državni organi su pre donošenja odluke dužni da sudu dostave svu dokumentaciju.

Da bi osuđeni za ratne zločine došli u ovaj režim potrebno je da budu pravosnažno osuđeni za krivično delo ratnih zločina na zatvorsku kaznu od najmanje 10 godina, kao i da postoje sumnje da će ugroziti sigurnost sudije i da će navoditi drugu osobu na izvršenje krivičnog dela.

Rok dve godine

Nacrtom zakona je predviđeno da kada se jednom osuđenik uputi na izdržavanje kazne, u tom režimu ostane dve godine, nakon čega sud preispituje da li postoje razlozi za njegovo zadržavanje u specijalnom režimu. Ukoliko se osuđenik nije dobro vladao, rok se produžava za još dve godine. U suprotnom, sud ga može prebaciti na izdržavanje kazne u isti zavod, ali u drugi režim iz kojeg takođe može da bude vraćen u poseban režim.

Uskoro pred Vladom

Zakon će do kraja ove nedelje biti upućen na mišljenje ministarstvima, koje u zakonskom roku od 10 dana treba da daju predloge za izmenu. Tako uobličen akt ide pred Vladu a potom u parlament. Ovaj nacrt zakona je usaglašen sa standardima Saveta Evrope, a rađen je sa stručnjacima OEBS.