TRAGOM - Dolazak potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beograd može da označi početak jasne podrške Vašingtona evropskom putu Srbije

Samo Amerika u stanju da utiče na Holandiju

Zalaganje Vašingtona za deblokadu SSP-a i brže priključenje Uniji moglo bi da bude praćeno zahtevima poput toga da Beograd u praksi ne podriva nezavisnost Kosova i centralizaciju BiH, a važan je i odnos prema NATO

Autor: L. Valtner – S. Čongradin

Beograd - Američka administracija bi mogla da utiče na promenu stava Holandije u odnosu prema Srbiji i njenim evropskim integracijama, smatraju sagovornici Danasa.

Pored očekivanih tema kao što su Kosovo, Republika Srpska, saradnja s NATO i ekonomski odnosi, jedno od glavnih pitanja koja će biti pokrenuta na sastancima potpredsednika SAD Džozefa Bajdena sa srpskim zvaničnicima sutra u Beogradu jeste i američka podrška bržem putu Srbije ka EU. Interes Amerike da se Srbija zajedno sa svim zemljama regiona nađe što pre u EU, ali i u NATO, je nesumnjiv. Administracija predsednika Obame pojačava pritisak na Brisel da se taj proces ubrza, navode stručnjaci za srpsko-američke odnose i evropske poslove s kojima je razgovarao Danas.

Zalaganje kod Holanđana bio bi jasan signal nove etape u odnosima SAD prema Srbiji, ocenjuje Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije. Ljiljana Smajlović, novinarka i dobar poznavalac prilika u Vašingtonu, sigurna je da Amerika može da „utire put Srbiji ka EU i NATO“, ali upozorava da bi to imalo svoju cenu u popustljivosti Beograda prema Kosovu i Republici Srpskoj. „Amerika svakako ima veliki interes da se region Zapadnog Balkana što pre integriše u EU i zbog toga će pojačavati pritiske na sve članice, pa i Holandiju, da se to realizuje što pre“, kaže Vladimir Pavićević, predsednik Saveta za evropske poslove LDP-a.

- Jelena Milić u isto vreme očekuje da Džozef Bajden sutra u Beogradu jasno ukaže srpskim zvaničnicima u kojoj meri blokada SSP-a suštinski šteti evropskim integracijama i, u tom kontekstu, koliko je značajno završiti reformisanje bezbednosnih snaga, a obaveštajne službe staviti pod punu kontrolu demokratskih vlasti.

- Ne zaboravimo da je nehapšenje Ratka Mladića ipak osnovni razlog za blokadu SSP-a. Međutim, iako sam i sama bila zagovornik politike uslovljavanja koju je Bajden u prošlosti predstavljao, sada bi bilo dobro da SAD zauzmu drugačiji stav i da pomognu da Holandija promeni tvrdi stav prema Srbiji. Ako se to ne dogodi, onda priča o dobroj vojnoj saradnji sa Srbijom znači da Amerika ima u vidu samo svoj interes, bez obzira na to da li postoji kontrola nad bezbednosnim službama u Srbiji ili ne. Bez te kontrole ujedno nema regionalne stabilnosti na kojoj SAD izuzetno insistiraju - ističe Milićeva za Danas.

Ljiljana Smajlović očekuje da Bajden svojim beogradskim sagovornicima „na učtiv način saopšti da SAD od Srbije očekuju da se nezavisnosti Kosova ubuduće protivi rečima, ali ne i delima“, odnosno da tu nezavisnost ne podriva bilo kakvim praktičnim potezima.

- U zamenu za to, kao i za nešto kooperativnosti u vezi sa slamanjem Dodikovog otpora novom bosanskom ustavu koji bi BiH učinio centralizovanijom državom nego što je sada, Vašington će utirati Srbiji put u EU i NATO. Ipak, Amerika može da nagovori Holandiju da ublaži retoriku prema Srbiji, ali sumnjam da može da ukloni holandski otpor kad je reč o odmrzavanju trgovinskog sporazuma pre nego što Mladić bude u Hagu - navodi Smajlovićeva za Danas.

Na pitanje koliko je Brisel spreman da trpi uticaje Amerike i sluša njene savete, Smajlovićeva podseća da SAD trenutno nisu preterano popularne u EU, jer Evropljani veruju da je Amerika gurnula svet u privrednu katastrofu.

- Ipak, ne treba nikad potcenjivati uticaj Amerike na Zapadnu Evropu. Amerika uvek ima šansu da odlučujuće utiče na Evropu i uvek može nešto da joj ponudi zauzvrat na međunarodnom planu. Ne treba zaboraviti da su Amerikanci bili ti koji su 1992. vešto gurnuli Evropsku zajednicu u rano priznanje BiH (zauzvrat su ponudili da sami priznaju Sloveniju i Hrvatsku, koju je EZ priznala par meseci pre Amerike). S druge strane, Amerika želi da EU primi Tursku, ali se Evropa tome uporno i odlučno opire. Mislim da Amerikanci neće moći da utiču na tajming prijema preostalih balkanskih zemalja u EU, mada će moći da utiču na to da Evropa nastavi da obećava prijem, jednog dana - objašnjava Smajlovićeva.

Vladimir Pavićević, predsednik Saveta za evropske poslove LDP-a, kaže za Danas da Amerika svakako ima veliki interes da se region Zapadnog Balkana što pre integriše u zajednicu evropskih zemalja i da će pojačavati pritiske na sve članice, pa i Holandiju, da se to realizuje što pre.

Međutim, ono što je ključno za našeg sagovornika sastoji se u tome da Srbija predstavlja „srce nestabilnosti“ na Balkanu zbog poremećenih odnosa sa Kosovom i BiH, a posredno i sa Crnom Gorom i Makedonijom. Zbog toga, smatra Pavićević, Bajden dolazi u Beograd da prenese ovdašnjim zvaničnicima „da se ne igraju s evropskom perspektivom i da konačno urade šta je potrebno za takvu budućnost“.

- NATO predstavlja stub bezbednosti i zbog toga će Bajden sigurno vršiti pritisak da Srbija preispita odluku o vojnoj neutralnosti. Čini mi se da je ovo prilika za srpske političare da se vrate prioritetima iz 2001. kada su na prvom mestu bile evroatlantske, a ne samo evropske integracije, ali i kada su se realno sagledavale međunarodne prilike u vezi s Kosovom i na osnovu toga vodile racionalne politike - zaključuje Pavićević.

Agenda posete

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pratiće potpredsednika SAD Džozefa Bajdena samo u Sarajevu, ali neće doći u Beograd i Prištinu, potvrđeno je Danasu u Briselu. Za protokol Bajdenove posete Beogradu zaduženo je Predsedništvo Srbije.

* Bajdenova poseta počinje susretom s predsednikom Borisom Tadićem u Palati Srbija. Posle razgovora u četiri oka sledi plenarni sastanak delegacija Srbije i SAD i Tadićevo i Bajdenovo obraćanje novinarima

* Sastanak s ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i načelnikom Generalštaba Milojem Miletićem

* Sastanak s premijerom Mirko Cvetkovićem

* Susret sa osobljem Ambasade SAD u Srbiji

* Večera koju organizuje predsednik Tadić, na kojoj će biti prisutni članovi Vlade Srbije, predstavnici poslovnih krugova i civilnog društva.

Prema najavama iz Bele kuće, Bajden bi u četvrtak u Prištini trebalo da razgovara sa predsednikom, premijerom i ministrom spoljnih poslova Kosova Fatmirom Sejdijuom, Hašimom Tačijem i Skenderom Hisenijem, kao i sa predstavnicima kosovskog parlamenta. Potpredsednik SAD bi trebalo da se obrati poslanicima Skupštine Kosova, a planira se i poseta bazi Bondstil kod Uroševca. J. T.