NAŠA PRIČA - Vlada u Beogradu pred novim iskušenjem - da li joj je važnija podrška Teherana u borbi za Kosovo ili princip poštovanja ljudskih prava

Srbija neće moći da ćuti o Iranu

Vlada će se o iranskom pitanju izjasniti pred samu sednicu Generalne skupštine UN, ali ta odluka biće tajna, saznaje Danas * JOVANOVIĆ: Sada imamo priliku da ispravimo grešku iz novembra 2008. * DIMITRIJEVIĆ: Podržavanjem diktatora gubimo međunarodni autoritet

Autor: S. Čongradin

Beograd - Vlada Srbije još nije razmatrala kakav će stav zauzeti prema sukobima demonstranata i vlasti u Iranu, jer Ministarstvo spoljnih poslova nije dostavilo nikakav predlog na razmatranje - rekao je za Danas Milivoje Mihajlović, šef vladine Kancelarije za saradnju s medijima.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope trebalo bi ovog meseca da podnese Generalnoj skupštini UN predlog rezolucije kojom se štite prava opozicije u Iranu i traži prekid nasilja. Prema saznanjima Danasa iz izvora bliskih Vladi Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova čekaće poslednji trenutak za podnošenje predloga stava zvaničnog Beograda i da u ovom trenutku ta tema nije prioritetna.

Tema ponašanja vlasti u Iranu bila je u fokusu UN novembra 2008, kada je Srbija odbila da podrži rezoluciju protiv kršenja ljudskih prava u Iranu, koju su inicirale SAD i države članice EU. Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić pozvao se tada na savezništvo dve zemlje oko pitanja statusa Kosova. „Iran je danas jedan od najznačajnijih podržavalaca Srbije u Islamskoj konferenciji i zahvaljujući njima velika većina država koje učestvuju u toj organizaciji nije priznala nezavisnost Kosova“, objasnio je Jeremić stav zvaničnog Beograda.

Tamara Stojčević, generalni sekretar Vlade, kaže za Danas da su dokumenti koji se odnose na strategiju spoljne politike uglavnom tajni i da se usaglašavaju na sednicama Vlade.

- Kada se donose odluke o tome na koji način će Srbija nastupati pred visokim međunarodnim telima, poput UN, neophodna je saglasnost cele Vlade, koja se na sednicama pozitivno ili negativno određuje prema nekoj inicijativi. Inicijativu podnosi resorno ministarstvo, a u ovom slučaju to je Ministarstvo spoljnih poslova - navodi Stojčević.

Vojin Dimitrijević, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova i profesor međunarodnog prava, ocenjuje za Danas da su „ljudska prava principijelna, šira stvar, odnosno da se ne smeju žrtvovati zbog privremene prednosti“.

- Srbija je već pokazala da je spremna da zbog navodnih viših političkih ciljeva ne osudi zajedno sa svim razvijenim evropskim zemljama kršenje ljudskih prava u Iranu. To ne sme da se ponovi. Često se zaboravlja činjenica da Vlada predstavlja javnost Srbije i da takvim potezima kompromituje svoje građane - ocenjuje Dimitrijević.

Naš sagovornik ističe da je Srbiji stalo da povrati ugled i dobije što veću podršku ne samo drugih vlada, nego i društava u zajednici evropskih zemalja. Dimitrijević ocenjuje da građani Srbije ne mogu očekivati naklonost građana EU ukoliko Vlada „ne osuđuje kršenje ljudskih prava i traži saveznika u ostvarenju svojih ciljeva u jednom diktatorskom režimu“.

- Podržavanjem diktatora gubimo autoritet uticaja. To je bio problem i za vreme članstva u Nesvrstanima, kada smo bili spremni da sa svim diktatorima na svetu imamo prijateljske odnose. Na duge staze, sve što se sada radi moraće da plate građani svojom budućnošću - zaključuje Dimitrijević.

Predsednik LDP Čedomir Jovanović kaže za Danas da je Srbija glasajući protiv osude kršenja ljudskih prava u Iranu, 21. novembra 2008, nanela veliku štetu ugledu zemlje.

- To se mora ispraviti i sada imamo priliku da to učinimo. Podrškom za usvajanje rezolucije kojom se štite prava opozicije u Iranu i traži hitan prekid nasilja i kažnjavanje odgovornih za sukobe, Srbija bi pokazala da je zemlja koja, pre svega, poštuje univerzalna ljudskih prava i građanske slobode - kaže Jovanović.

Lider LDP ističe da je kao član delegacije Skupštine Srbije nedavno podržao inicijativu za donošenje takve rezolucije, na zasedanju nadležnog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

ZNAČAJ EKONOMIJE

Islamska republika Iran jedna je od retkih zemalja s kojima Srbija ima trgovinski suficit. Prema podacima Privredne komore, u prvih 11 meseci prošle godine u Iran je izvezena roba vredna 35,25 miliona dolara, a uvoz je u vrednosti 7,61 milion. Vlada u Teheranu dala je Srbiji status najpovlašćenije nacije, što znači najniže moguće carinske stope.

„Sa Iranom smo osamdesetih godina imali spoljnoekonomsku saradnju od 800 miliona dolara. Postoji dosta prostora za unapređenje ekonomskih odnosa. Ove zemlje čine ogromno tržište koje je zanimljivo posebno zbog svetske ekonomske krize“, kaže za Danas Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.

Predsednik Privredne komore Irana Mohamad Nahavandijan prilikom posete Beogradu prošle jeseni rekao je da se trgovinska razmena dve zemlje svake godine udvostručuje. Sa 70 miliona stanovnika i bruto društvenim proizvodom od 600 milijardi dolara godišnje, iransko tržište ima veliki potencijal. Iran je spreman da iz Srbije uvozi pšenicu, čelik, „Gošine“ vagone...S. B.