Šta za Beograd znači francusko predsedavanje EU 1Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Francuska će predsedavati Evropskom unijom od 1. januara do 30. juna 2022. godine, što se u širim političkim krugovima tumači i na taj način da će francuski predsednik Emanuel Makron umesto bivše nemačke kancelarke Angele Merkel postati glavna potpora predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Pariz će u junu organizovati konferenciju o Zapadnom Balkanu, najavio je Pjer Košar, francuski ambasador u Beogradu. Podsetimo da je u leto 2014. godine Angela Merkel bila ta koja je pokrenula ovakve samite.

Na prijemu u Ambasadi Francuske prošle sedmice povodom preuzimanja predsedavanja Evropskom unijom, Košar je rekao da je predsednik Emanuel Makron eksplicitno pozvao na snažnije diplomatsko i ekonomsko angažovanje EU za stabilizaciju i dalju integraciju regiona.

Francuska će tokom predsedavanja Unijom promovisati tri prioriteta, među kojima su oporavak, snaga i pripadnost, naveo je ambasador.

Prema njegovim rečima, oporavak podseća da je neophodno kolektivno uložiti napore kako bi se prevazišle posledice pandemije korona virusa.

Snaga se odnosi na želju EU da stekne veću stratešku autonomiju i da ima veću težinu na globalnoj sceni.

Pripadnost podrazumeva promovisanje zajedničke kulture, geografije i istorije, kao i demokratskih i pluralističkih vrednosti EU, rekao je Košar.

Prošle sedmice Srbija je otvorila nova poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa Evropskom unijom, grupisana u klastere, prema novoj francuskoj metodologiji pregovaranja.

Beograd je prvi prihvatio tu metodologiju, a odgovarajući na kritike opozicije i civilnog sektora da je pridruživanje u zastoju, srpski zvaničnici su ukazali da drugima na Balkanu nije otvoreno ni jedno novo poglavlje (klaster) za razliku od Srbije.

Francuska predsedavanje EU preuzima od Slovenije, čiji predstavnici su takođe izrazili zadovoljstvo napretkom Srbije ka članstvu.

Po rečima ambasadora Slovenije u Beogradu Damira Berganta, Slovenija je uspela da ispunila ciljeve slovenačkog predsedavanja, jer je otvaranje klastera sa Srbijom uspeh Srbije, Slovenije i cele Evropske unije.

„Uspeli smo da postignemo konsenzus između 27 zemalja u EU za otvaranje Klastera 4 sa Srbijom. Ovo je veoma važno jer to znači da će Srbija dalje da napreduje na svom putu ka Evropskoj uniji. Verujem da je Srbija spremna za to“, izjavio je Bergant.

Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević ukazuje da je činjenica da Evropska unija u poslednje vreme želi da oživi proces proširenja i učini ga mnogo više političkim nego što je ranije bio.

Veći politički akcenat je važan jer je poverenje u proširenje i dalje veoma nisko, smatra ona, dodajući da na primer većina naših građana misli da Srbije nikada neće postati članica Unije ili da neće to postati skoro.

Govoreći o otvaranju Klastera 4, Lazarević je ocenila da ovaj napredak u pregovorima treba posmatrati kao signal da Evropska unija želi da investira u reforme u Srbiji, a ne kao znak priznanja do sada postignutih reformi.

Prema oceni Lazarevićeve, dosadašnje reforme sprovedene su samo na papiru, dok je u realnosti postignuto malo.

Ona ocenjuje kao važno i to što će Zapadni Balkan biti visoko na agendi i tokom francuskog predsedavanja.

– Iznenađena sam što je Francuska stavila predsedavanje visoko na svoju agendu, rekla je Lazarević.

Novinarka i kolumnistkinja Ana Otašević u Nedeljniku ocenjuje da se u Francuskoj poklopilo to što će se francuski predsednik Emanuel Makron, zahvaljujući predsedavanju Pariza, od 1. januara naći na evropskom tronu, sa njegovom predsedničkom kampanjom za izbore u aprilu.

U aprilu se takođe održavaju i spojenih izbori u Srbiji, uključujući i predsedničke.

„Makron, koji se još nije kandidovao za izbore u aprilu, dobio je priliku da vodi predsedničku kampanju u ulozi lidera Evropske unije. U ovoj ulozi je pokušavao da se nametne u prethodne četiri godine i tako na neformalnom tronu zameni nemačku kancelarku Angelu Merkel, zbog čega karikaturisti u evropskoj štampi vole da ga predstavljaju u Napoleonovom šinjelu. Za razliku od nekih drugih evropskih lidera, francuski predsednik drugačije vidi ulogu predsedavajućeg. To nije uloga ugostitelja, već uloga koja nadahnjuje, primetio je u svom govoru 9. decembra, na konferenciji za štampu u Parizu“, ukazuje Otašević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.