Džon Spenser i Met Verta-Rej iz sastava Hevi Treš govore za Danas uoči večerašnjeg nastupa na Jelen pivo lajv festivalu

Muzika ne sme preći u rutinu koliko god virtuozno da se svira

Autor: Dubravka Ristić

Središnja ličnost američkog pank-bluza krajem 20. i početkom 21. veka, Džon Spenser (Jon Spencer) sa svojom novom grupom Hevi treš (Heavy Trash), u čijem je sastavu i gitarista Met Verta-Rej (Matt Verta-Ray) nastupa večeras pred beogradskom publikom u Velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra, a u okviru Jelen pivo lajv festivala.

- Bluz-rok puristi su me napadali! Hteli su, figurativno rečeno, da me rastrgnu...(smeh). Čak sam imao izvesnih neprijatnosti, tradicionalni bluzeri najoštrije su me kritikovali kada sam, svojevremeno, prezentovao svoju verziju bluza ili rokenrola uopšte - priča za Danas Džon Spenser, lider nekada kultnog njujorškog sastava Bluz Ekspložn (Blues Explosion).

Džon Spenser je, nema sumnje, rokenrol superzvezda. Ali, ne samo zbog dugogodišnje zastupljenosti u muzičkoj industriji, niti zbog medijske pažnje koju dobija. On je postmoderni umetnik, koji je izveo bluz izvan konvencionalnih izvođačkih šablona, prepoznatljiv je po pank/bluz virtuoznim gitarskim deonicama, karakterističnoj boji glasa u nižim registrima, buntovnoj i lascivnoj dvosmislenoj poetici i velikom potencijalu estetskog izražavanja. Spenser je jedan od najuticajnijih muzičara današnjice, činjenica na koju potpuno zaboravite kada ugledate smernu i kultivisanu ličnost koja u ruci drži čašu mineralne vode ispunjenu kockicama leda...

„Piće s ledom uvek ispijam polagano. Ne bih da ruiniram glas“, objašnjava Spenser demonstrirajući pri tom besprekorne džentlmenske manire...

Da li je kliše tradicionalno povezivanje bluz muzičara sa žestokim južnjačkim pićima poput „Džek Denijels“ ili „Džim Bim“?

Spenser: Prvi je iz Tenesija, a drugi čuveni burbon iz Kentakija... U velikom broju slučajeva reč je o klišeu koji pravi analogiju sa tužnom ljubavničkom lirikom bluz pesama...

Verta-Rej: To je zaista kliše, kojeg mi mlađi muzičari pokušavamo da se otarasimo. Mislim, popijemo i mi ponekad čašicu kvalitetnog pića...

Spenser: Uz dobru večeru...

Verta-Rej: Da, ali paradigma o bluz muzičarima koji ljubavne suze utapaju u litrama i litrama viskija predstavlja najobičniji mit. Posvećenost muzici i velika profesionalna postignuća zahtevaju bistru glavu. Evo, moj drugar Džon i ja satima i satima vežbamo sa gitarama u rukama...

Fascinantna je teatralnost vaših nastupa. Da li je i to smisleno?

Spenser: To je impulsivno, uveravam vas! Buntovni izraz, gest na sceni nije deo nekakvog unapred osmišljenog glumačkog praktikuma...

Verta-Rej: Džon jeste histrion na sceni, ali glumačke efekte postiže originalnim gitarskim manirom.

Da li imate utisak o kopirantskom statusu postmodernih bluz i rokabili muzičara?

Verta-Rej: Da. Imperativ im je imitaciona tehnika kao vrhunac muzičkog dostignuća...

Spenser: Što nama nikada nije bio cilj. Ne volim kada muzika prelazi u rutinu, koliko god virtuozno bila svirana. U mnogim svojim bendovima, a posebno u Bluz ekspložn, miksovao sam bluz sa žanrovima kao što su pank-rock, hardkor, funkkor... Sada sa Hevi treš akcenat stavljamo na rokabili...

Verta-Rej: A to nije neobično, mislim... to što miksujemo nekoliko žanrova sa rokabilijem kao osnovom. Obojica obožavamo muziku autora kao što su Džoni Li Huker, Keptan Befhart...

Spenser: Hej, da ne zaboravimo kralja rokenrola, Elvisa!

Verta-Rej: Elvis pre svih!

Spenser: Potom, ja sam veliki obožavalac integralnog izvođenja opere, ali i filmske muzike.

Da li možete da navedete omiljenog kompozitora filmske muzike?

Spenser: Hm... Bernard Herman i muzika koju je napisao za filmove Alfreda Hičkoka.

Verta-Rej: Ja bih se u svakom slučaju opredelio za eksperimentalniji pristup umetnosti. Moji omiljeni umetnici su Marsel Dušamp i Endi Vorhol.

Mat, jeste li zaista provodili tinejdžerske dane u Vorholovom „Factoryju“?

Verta-Rej: Jesam. Imao sam veliku čast da učestvujem u nekim Vorholovim projektima, ali i da na taj način još kao veoma mlad upoznam čitavu eminenciju njujorške umetničke scene. Ipak, od dizajna i likovne umetnosti više me je privlačila muzika. Svirao sam u mnogim bendovima, a najviše vremena proveo u Mader Rouz i Spidbol bejbi...

Spenser: I tako smo se i upoznali. Spidbol bejbi su bliski kanonu bluz-rokabili muzike i poetike koju sam i ja zastupao kroz JSBX. Kao Hevi treš imamo dva albuma i to je materijal koji ćemo predstaviti beogradskoj publici. Hm, ne brinite, nisam se ja mnogo promenio...

Najzad, da li je opet u pitanju i vaša štura, direktna govornička veština?

Spenser: Jeste! Moja tekstualnost je uvek bila kratka i koncizna, sa izvesnim cinizmom i hm, dvosmislenim značenjima! Umetnost jeste domen provokacije za čula konzumenta umetnosti.

Jelen pivo lajv festival

VELIKA SCENA

PETAK:

Žene Kese 20.30

Kanda Kodža i Nebojša 21.20

Heavy Trash 22.20

The Fall 23.40

Obojeni program 01:00

SUBOTA:

Nežni Dalibor 20.30

Eva Braun 21.20

Echo and the Bunnymen 22.20

The Rakes 23.40

Veliki prezir 01.00