Do sada je pšenicom zasejano 4.000 hektara manje, a razlog nije (ne)vreme, jer je minulih nedelja bilo uslova za obavljanje svih radova u poljoprivredi, nego nezadovoljstvo ratara niskim otkupnim cenama hlebnog žita.

U leskovačkoj Poljoprivrednoj stručnoj službi ističu da je optimalni rok za setvu davno istekao i da je sada potrebno povećati količinu pšenice za više procenata. Ranije zasejana pšenica je u fazi nicanja. Najveće količine pšenice, po tradiciji, zasejane su u leskovačkoj, vlasotinačkoj, bojničkoj i lebanskoj opštini, vrlo malo u Medveđi, a setveni radovi nisu obavljani u crnotravskom kraju, jer zbog konfiguracije zemljišta i nadmorske visine pšenica nema uslova za normalno nicanje i razvoj. Ratari su uglavnom koristili pšenicu iz svojih ambara, a kao i ranijih godine, tako se za za ovu može očekivati da neće biti primenjena puna agrotehnika, što će se sigurno odraziti na prinose, koji su daleko ispod republičkog proseka. Poslednjih godina kolektivi koji se na jugu Srbije bave otkupom hlebnog žita preuzimali su samo simbolične količine, jer su seljaci radije pšenicu koristili kao stočnu hranu nego što su je nudili u bescenje.