U Srbiji najbolje deklarisani dijetetski proizvodi

Na ovom savetovanju u organizaciji IHIS Nutricionizma, posvećenom zakonodavstvu hrane u Srbiji i obogaćivanju proizvoda vitaminima i mineralima, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja Republike Srbije su predstavili sve izmene Pravilnika koje nas očekuju u narednom periodu i informisali prisutne da će uskoro biti završeni nedostajući pravilnici, pre svega Pravilnik o novoj hrani, odnosno hrani koja nije karakteristična za naš region, Pravilnik o obogaćivanju hrane vitaminima i mineralima i Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama.

– Evidentan je pozitivan uticaj Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju iz 2013, kako na tekstove deklaracija, koje su postale čitljivije i jasnije, tako i na sigurnost pri izboru adekvatnih proizvoda, što je naročito značajno potrošačima koji imaju probleme sa alergenima. Sada se svi alergeni u spisku sastojaka pišu istaknutim, boldiranim, slovima. Međutim, moram naglasiti da je ovaj pravilnik, koji u narednom periodu mora u potpunosti da se uskladi sa EU Regulativom 1169/2011, u svojoj primeni dostigao maksimum. Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja će u najskorijem roku doneti još čitav niz pravilnika kako bi se zakonodavstvo hrane zaokružilo – rekla je Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.

Takođe, na savetovanju su detaljno predstavljeni rezultati obimnog istraživanja o ispravnosti deklaracija na prehrambenim proizvodima u Srbiji koje je IHIS Nutricionizam sproveo na uzorku od više od 2.500 proizvoda.

Najviše neadekvatnih deklaracija nalazi se u kategoriji hleba i peciva, gde je ispravno deklarisano tek 52 odsto proizvoda. Tek nešto više, 55 odsto, ispravno je deklarisano na proizvodima sa takozvane „zdrave police“. Najčešće greške su loše deklarisanje i neboldiranje alergena u spisku sastojaka, namerno pogrešno deklarisanje aditiva, isticanje da proizvod ima povećan sadržaj vlakana ili proteina a pri tome na ambalaži nema nutritivne tablice. Tako se dešava da se izmišljaju kompleksni poboljšivači ili poboljšivači testa, dok su u stvari to smeše dva-tri aditiva. Aditivi se, prema pravilniku, u spisku sastojaka moraju navesti kategorijom i zatim nazivom ili E brojem.

Na našem tržištu nalaze se proizvodi koji nisu karakteristični za naše podneblje, poput chia semenki, goji bobica, maca i slično, koji u našu zemlju ulaze nekada kao dodatak ishrani a nekada kao običan proizvod. Većina ovih proizvoda utiče na hormonalni status i na metabolizam i njihova kontrola mora biti obuhvaćena Pravilnikom o novoj hrani.

Česta greška pri deklarisanju je izostavljanje zemlje porekla, što je obavezan element deklaracije. Zaboravlja se i činjenica da u jednom vidnom polju, bar jednom na ambalaži, moraju da se nađu: naziv proizvoda, neto količina, rok trajanja i procenat alkohola, ako ga ima u proizvodu.

Takođe, još uvek ima proizvoda na kojima nutritivne i zdravstvene izjave nisu praćene i nutritivnom tablicom. Ne može se koristiti izjava „izvor vlakana“ ili „bogato vlaknima“, a da ne znamo podatak koliko ima vlakana na 100 grama tog proizvoda. Taj podatak treba da se nađe u tablici i ako je tri grama vlakana na 100 grama proizvoda i tada se koristi izjava „izvor vlakana“, dok se ako je šest grama vlakana na 100 grama proizvoda može koristiti izjava „bogato vlaknima“, objasnila je Zarić.

Deklaracije sokova najnejasnije

Na proizvodima se često nalaze i namerne greške koje imaju cilj da zavedu potrošača. Najveći broj takvih grešaka je u kategoriji bezalkoholnih pića, poput neisticanja zaslađivača u nazivu proizvoda, neisticanje hemijskog oblik vitamina u spisku sastojaka kada se u proizvod dodaju vitamini sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. I dalje je primetno namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.