Site name

Zašto slavimo Srpsku Novu godinu? (ANKETA)

Proslava Nove godine je u SFR Jugoslaviji poseban značaj počela da dobija posle Drugog svetskog rata, kada se pokušao suzbiti značaj pravoslavnih praznika, pa se tako bunt pravoslavnog stanovništva usresredio na proslavu do tada manje religijski popularne Nove godine.

18

Piše: M. Blagojević

13. januar 2018. 15:00

Zašto slavimo Srpsku Novu godinu? (ANKETA)

Foto: Koča Sulejmanović / EPA

Proslavljanje Nove godine koje je prema gregorijanskom kalendaru označeno kao 1. januar nije oduvek bilo prisutno. Mnoge kulture su smenu godina obeležavale u proleće ili jesen, pre nego što što je ustaljen običaj da se slavi 1. januara.

Julijanska Nova godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1. januara po julijanskom. Iako nije zvanična Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u istočnim zemljama Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Zanimljivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.

Većina ljudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, pa čak i deo pravoslavne zajednice u Japanu, kod nas ona ima poseban značaj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su pokušavali da uzdrmaju srpski identitet.

Kraljevina SHS je 1919. godine usvojila novi gregorijanski kalendar, ali Srbi počinju da praznuju „svoju“ Novu godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pročulo da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini u zemlji. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri franjevaca i zahtevi novopečenih bogataša da se Božić i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubitci radnim danima, još više je izazvalo otpor kod Srba. Oni počinju da slave Pravoslavnu Novu godinu javno, čak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila državni praznik. Smatrali su je opozicionim praznikom.

Prvu proslavu nove godine organizovala je „Kasina“, a već sledećih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela...

Državna propaganda da ljudi treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni pokušala je da potisne pravoslavnu Novu godinu. U periodu komunizma ona je bila zabranjena, pa su čak i oni koji su rođeni na ovaj datum bili sumnjivi ako proslavljaju rođendan. Kako se verovalo da je religija „opijum za narod“ tako se težilo tome da se ljudi otuđe od praznovanja bilo kojeg verskog praznika, a posebno, Božića, Nove gonine i Vaskrsa. Činilo se sve da ljudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 časa kako ne bi stigli nigde na doček. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je krišom i iz inata proslavljaju u svojim domovima najčešće.

Proslava Srpske Nove godine bila je zastupljenija u gradskim sredinama jer se na selima veći akcenat stavljao na proslavu Božića. Tek u poslednjim godinama 20. veka ona se proslavlja masovnije. Od tada se organizuju dočeci po gradskim trgovima, klubovima i restoranima.

Foto: FreeImages / Ivan Prole

Nova godina kao paganski običaj

Proslava nove godine je stari religiski, društveni i kulturni događaj. Kao i mnogi drugi običaji, i ona je osavremenjen paganski običaj koji potiče iz prapostojbine starih Slovena, a kasnije su joj starosedeoci dodavali svoje običaje. Proslava Nove godine ima različite forme, tradicionalne i one čudne, ali zajedničko je to da ljudima omogućava da se malo opuste i rasterete nakon duge i naporne godine. Ona predstavlja obnavljanje života gotovo u svim tradicijama.

U našim krajevima ona počinje da se slavi najverovatnije od 9. veka kada je većina Južnih Slovena prihvatila hrišćanstvo. Srpski stari običaji su spoj staroslovenske i starobalkanske tradicije. Praznik Kalende ili Kolede se tesno dovodi u vezu sa počecima proslave ovog praznika.

To je prvi dan meseca od koga potiče i naziv „kalendar“, za koji se smatra da je prvobitno bio dan mladog meseca. Kalende su nasleđene iz rimskog kalendara i slavile su se širom Evrope tokom srednjeg veka. Vremenom, Koleda kao praznik počela je da označava i Božić.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a običaji su imali za cilj da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paljenja prskalica kao simbol novogodišnje vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.

Tokom istorije kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa tako i datumi kada se proslavlja Nova godina. U Srbiju su se Nove godine dočekivale i na Božić, potom i na Mali Božić ili praznik Sveti Vasilije, koji je danas poznat kao Srpska Nova godina.

povezane vesti

komentari (18)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Radovan

13. januar 2017.

Julijanski kalendar je pogresan, tj. racunanje vremena po njemu nije tacno. To nema veze sa religijom, pravoslavljem ,istokom, zapadom vec sa tacnim racunanjem vremena. To kaze nauka.

Bazooka Joe

13. januar 2017.

Izvinite molim Vas, ali Srbi nikada nisu bili tako "veliki vernici" kao katolici; mi u Vojvodini smo uvek mali pune katolicke Crkve nedeljom i gootovo prazne pravoslavne. Kolonisti posle Prvog i Drugog Svetskog rata nisu ni imali ni obicaj ni navike da idu u crkvu, niti potrebu da imaju pravoslavnu crkvu u svom selu. Milosevic je probudio srpski nacionalizam i kod ovih Srba, pa su sa istom takvom revnoscu kakvom su bili titoisticki politicki komesari, sada postajali "veliki vernici" i poceli sa gradnjom crkava po Vojvodini, koje i danas stoje prazne. Jedino su starosedeoci Srbi iz Vojvodine, pod uticajem kosija Madjara i Nemaca, stekli naviku da idu u crkvu. Starosedeoci se groze turbo-folk proslavljanja Bozica i Nove godine, da se razumemo. Ovi novopeceni "vernici" se pre svega kur*e u visenacionalnim sredinama kao sto je Vojvodina ili konkretno grad Subotica, galameci, pucajuci, mlatarajuci zastavama i koristeci sredstva koja nemaju veze ni sa pravoslavljem ni sa hriscanstvom ali imaju veze sa srpskim nacionaliznmom i primitivizmom.

Dole Eu

14. januar 2017.

Što da neslavimo. Pa jel treba da slavimo novu godinu prokletih engleza? DOle engleska i liberalizam! Živela Srbija i Rusija, pa i Turska bolje nego Eu logor

Vlada

14. januar 2017.

Gde god je prilika za krkanluk, pijenje i orgijanje tu je i primitivan deo naroda!

sami

18. januar 2017.

nije vazno sta i kako,kao narod volimo da slavimo mnogo a bogami da radimi sasvim malo...!!!

Mile Ilić

13. januar 2018.

Srpsku Novu godinu slavimo zato što je Julije Cezar bio srbin. Toliko za vaše neuke novinare.

Milisav

13. januar 2018.

Danas se proslavlja praznik Sveti Vasilije ali i dan kad je vršeno svečano obrezanje Isusa Hrista kako piše u veliko crkvenom kalendaru sve to pada na današnji dan starokalendarske Nove godine.

@Mile Ilić

13. januar 2018.

Mile nije Cezarov nego Kleopatrin. Julije Srbin je doduše "servisirao" Kleopatru dok je kalendar radio neki grčki astronom. Može se reći da su svi uložili truda, cezar po najviše zato je nagrađen da se po njemu nazove kalenda. "Da je Srbin to je valjda svima jasno"....

steva

13. januar 2018.

Ako se slavi Bozic po julijanskom kalendaru onda je logicno da je Nova godina posle Bozica kao po gregorijanskom. Gde je tu problem ?

Gile

14. januar 2018.

Julije.je iz Sragara moj komsija. Da znas Mile .

D.V. Jozef Š.

14. januar 2018.

Od početka XVIII veka Stara nova godina ponovo je uvedeno i do danas se slavi u nekim nemačkim protestantskim mestima u Apenceleru (Štajn, Hundvil,..).

ZASTO SLAVIMO

14. januar 2018.

ZASTO SLAVIMI PRAVOSLAVNU NOVU GODINU PA ZATO STO SMO PRAVOSLAVCI , A MALO ZAINAT , SRECNA NOVA PRAVOSLAVNA GODINA .I SLAVICEMO I DALJE .

Marko

14. januar 2018.

Problem je u tome što smo i bez talibanskog kašnjenja od 15 dana za civilizovanim svetom, šupak od države i potpuno dezorijentisan narod. U Kraljevini Jugoslaviji je 14. januar bio radni dan, "nova godina" se nije čekala ili se čekala za svoj račun, ali se ujutru išlo na posao. Problem je moj Stevice što Evropa koja je finansijski nešto malo bolje stojeća od nas, slavi od 25.12 do 02.01. i počinje da radi, a siromašni građani Srbije ne rade od 18.12. do 15.01. To je problem.

Ivan grozni

14. januar 2018.

Veoma povrsan tekst. Ako cemo objektivno, Nova godina se ni u ostatku sveta nije proslavljala ranije na isti nacin. dok je crkva bila snazna, Bozic i Uskrs su bili glavni praznici svugde - i na istoku i na zapadu, i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru. Sa slabljenjem crkve slabi i kult Bozica te raste privlacnost Nove godine. A te gluposti o tome kako je bila zabranjivana itd, to mozda u SSSR-u, u staroj Jugoslaviji se islo pijano ceo januar (od gregorijanske Nove godine pa sve do julijanskog Sv. Jovana!).

Petar

15. januar 2018.

Ma slavićemo mi šta god, samo da se krka, napija i ne radi. Tako stoje stvari u našoj Srbiji, to je definitivno utvrđeno. I uz sve to, tvrdićemo da nam neko brani da slavimo, zato što nas mrzi. I tako dođosmo do toga da nas ceo svet mrzi.

Sveznalica

16. januar 2018.

Slavicemo dok god ne bude pomerena na 14 januar i uvideti da je to besmisleno.Kad je uveden novi kalendar(1582god.) razlika je bila 10 dana a sad 13 dana pa ce biti 14 i to 2100godine.Mi imamo novi julijanski kalendar(Milankovicev)koji su skoro sve pravoslavne crkve prihvatile 1923 godine koji je cak tacniji od georgijanskog kalendara ali nasa crkva je i dalje neodlucna mada ga je bila prihvatila pa zbog Rusa tu odluku ponovo ponistila...

Timotije

16. januar 2018.

Julijanski kalendar ne poznaje 29. februar svake četvrte (prestupne) godine... kalendar koji danas koristi SPC i uporno naziva "Julijanski" - to nije... bolje bi mu pristajalo ime: ''''Modifikovani Julijanski kalendar"... SPC je prihvatla nakon reforme kalendara u XVI veku ''''29. februar'''', ALI ne i ''''minus'''' 14 dana... najverovatnije iz straha od asimilicije (koji je danas u SPC prisutniji nego ikad)... SPC i Božić obeležava u ''''pogrešno'''' vreme.... Božić bi trebalo da se obeležava treći dan posle najkračeg dana i najduže noći (zimske obratnice), kada se ponovo "rađa" Sunce... dakle, sve radimo (izgleda namerno) naopačke... tako npr. i Beograd nazivamo ''''prestonicom'''', a u njemu nigde prestola...

Andrej

17. januar 2018.

Ko god slavi hrišćansku "Novu godinu", slavi je 1. Januara. E sad, što nekom 1. januar pada malo kasnije, to je druga stvar. Generalno, Srbiju već dugo, dugo vode loši i nesposobni. Zašto se onda pitamo zašto nam je loše i gore nego drugima?