Otkrovenje pod monsunima

Stanite. Premotajte se na početak razgovora i pod obavezno recite DA. Jer je meni prestonica te zemlje – Kuala Lumpur, ispala potpuno otkrovenje. Neočekivano zabavan grad, pitom, moderan, tradicionalan.

A to što biste tamo išli u decembru, na primer, kao ja – kad je u Srbiji bilo minus 10 – nije nikakav problem, jer je u Kuala Lumpuru prosek u tom periodu oko 30 stepeni. S tim, što je vlažnost vazduha tipa 100 odsto. Ogromna je vlaga, jer je klima u Maleziji ekvatorijalna, sa monsunima od aprila do oktobra na jugozapadu, te od oktobra do februara na severoistoku zemlje. Što se tiče kontinentalnog dela, tu šibaju vetrovi s kopna, a na istok utuče okean.

TAKO JE GOVORILA DŽENA

Naš vodič DŽen, koju smo od milošte prozvali DŽena, odmah po dolasku, gde nam džet leg i vlaga nikako nisu pomogli taj prvi dan, ispričala nam je da je Malezija ustavna monarhija, koju čini 13 saveznih država i tri savezne teritorije, da je Južnokinesko more deli na Zapadnu i Istočnu, tzv. Malezijski Borneo. Singapur, koji se odvojio od Malezije 1965. godine, odmah je ispod zapadnog dela zemlje.

Na čelu države je kralj, iliti kako oni kažu Jang di-Pertuan Agong, koga biraju vladari devet malezijskih država na pet godina. Britanski uticaj je i dalje prilično prisutan, pa tako i na politički sistem. Premijer je na čelu vlade.

U Maleziji živi skoro 30 miliona ljudi, od kojih je velika većina stacionirana u zapadnom delu države. Močvare, šume i prašume podarile su raznovrstan životinjski i biljni svet. U takvim jednostavnim uslovima žive Aboridžini. Što kaže DŽena, žive u skladu sa prirodom. Mada ih je mnoge asimilirala vlada. Ako se nešto odmah može primetiti jeste multietičnost i multikulturalnost zemlje. Državna religija je islam, ali je sloboda veroispovesti zagarantovana.

Malezija je bogata azijska zemlja, sa samo – verovali ili ne – dva odsto nezaposlenosti. Benzin je jako jeftin, pa tako svi voze kola. Naravno, levom stranom. Umeju da budu gužve u saobraćaju, ali niko se ne nervira, niko ni na koga ne viče, ma nisam čula ni da je neko upotrebio sirenu.

Jeste da je službeni jezik malezijski, ali koristi se engleski na svakom koraku. DŽena kaže da i Maležani međusobno pričaju engleski ukoliko ga dobro govore. Osim britanske, veliki uticaj na Maleziju imaju indijska i kineska kultura. Valuta je ringit (jedan evro je oko četiri ringita), stanovi su jeftini za rentiranje, najmanja prosečna plata je 220 evra, putarine su takođe jeftine. Vremenska razlika je sedam sati unapred u odnosu na Srbiju.

APSOLUTNO FANTASTIČNE

Do malezijske prestonice išli smo Katar ervejzom (Qatar Airways) – prvo do Dohe, nekih pet sati leta, a potom do Kuala Lumpura još sedam sati.

Kada jednom iskusite let u biznis klasi Katar ervejza, vrlo teško se odlučite za bilo koju drugu avio-kompaniju, koja iz srpske metropole leti ka više od 150 destinacija.

Put jeste dug, ali svakako ne bude naporan zbog ugodnosti biznis klase Katar ervejza, koja je u 2016. proglašena najboljom na svetu. Meni kao vegetarijanki je posebno važan kvalitet hrane u avionu, jer se neretko baš namučim i ostanem gladna na tako dugim letovima. Ali, srećom po mene, to se nijednom nije desilo u avionima Katar ervejza. Japanska čorba, arapsko meze, pa testenine i čokoladni desert, ovaj put su bili na mom meniju. Tu su najbolja svetska vina, kokteli, piva… Pa ko šta voli neka izvoli.

Pošto sam većinu puta prespavala – da napomenem da se sedište skroz spušta i da je zvanično najudobnije sedište u biznis klasi za 2015. godinu – te su mi preljubazne stjuardese odmah poklonile pidžamu, čepiće za uši i masku. A u poklon Armanijevoj torbici našao se i parfem, labelo, češalj… Vrhunski.

Stigosmo u Dohu na Hamad aerodrom. Imali smo taman toliko vremena da se prošetamo po ovoj prelepoj građevini – efikasnoj i modernoj – koja se prostire na 29 kvadratnih kilometara. Ovaj najnoviji aerodrom na svetu koštao je „samo“ 15 milijardi dolara, ima preko 70 brendiranih prodavnica, 30 restorana, kafića, voz koji je od 1. novembra počeo da prevozi putnike, fenomenalni hotel sa četiri zvezdice, sa sve full opremljenim sobama, wellness-om, bazenom od 25 metara, teretanom, spa centrom sa pet zvezdica, saunama, hidro-terapijom, dva skvoš terena… I verujte mi, sve je to jako pristupačno što se cena tiče. A tu je i jedan ogromni žuti meda u samom centru, atrakcija aerodroma.

Pola puta od Dohe do Kuala Lumpura sam provela nekako se nagovarajući da NE pogledam film „Apsolutno fantastične“, fenomenalnu Edi i Petsi, jer sam imala karte za projekciju po povratku iz Malezije. Nisam izdržala. Gledala sam ga, jer su svi oko mene gledali. Ispala sam slaba na ove fantastične dve Britanke. I ne žalim. Gledala sam ga opet na Merlinka festivalu. I ponovo ću.

ČAROBNO VEČE U KL

Nakon divna i udobna dva leta od Beograda do Dohe i Dohe do Kuala Lumpura, stigosmo u prestonicu Malezije. Džena nam je odmah ispričala da je Kuala Lumpur najveći grad te države, te da ima oko 1,8 miliona ljudi.

Posle kratkog odmora krenuli smo u akciju. Naša prva destinacija bio je Nacionalni spomenik (National Monument), koji neverovatno podseća na spomenik Ivo Džimi u Vašingtonu, valjda zbog toga što ga je dizajnirao isti arhitetkta. Ovaj spomenik, sa koga se vidi panorama jednog dela Kuala Lumpura, posvećen je stradalima u borbi za slobodu Malezije, posebno onih koji su se borili protiv japanske okupacije tokom Drugog svetskog rata. Najviša je grupna bronzana skulptura na svetu. U blizini se nalazi zgrada parlamenta, koji, po britanskom modelu, ima dva doma – Gronji broji 70 poslanika, a Donji 222.

Kuala Lumpur je osnovao malajski radža Abdula još 1857. Grad ima poseban status u Maleziji, okružen je saveznom državom Selangor iz koje je izdvojen 1974. godine. Sve o istoriji Kuala Lumpura naučili smo u galeriji grada (KL City Gallery). Ovo KL je skraćenica od Kuala Lumpura, i upravo tako većina stanovnika ga i zove. Skoro svi suveniri, majice, razglednice imaju „KL“ na sebi.

Potom smo otišli do tornja (KL Tower Observation Desk) visokog čak 421 metar. Da bi smo se popeli na vrh, koristili smo brze liftove, ispred kojih se malo čeka u redu, jer je ovo prava turistička atrakcija. Na vrhu je restoran koji se polako okreće za 360 stepeni, tako da dok ručate možete da vidite panoramu celog grada. Zaista je prelepa. Tog dana bilo je malo oblačno, ali je vidljivost bila ipak dobra, pa smo uživali u neboderima malezijske prestonice.

Kao što sam već rekla, u Kuala Lumpuru se susreću brojne kulture, pa je grad prepun džamija, kineskih pagoda i indijskih, pa čak i budističkih hramova. Naša naredna destinacija je bila Nacionalna džamija (National Mosque). Ogromna, u betonu, ograđena zgradama i zelenilom. Da bi devojke i žene ušle unutra, moraju da se zamotaju u hidžab. To sam i uradila. Bio je bordo boje, baš mi je lepo stajao. Inače, kako nam je objansila Džena, vlasti planiraju da zabrane zumbu na javnim mestima, jer smatraju da nije prikladno da je treniraju Muslimanke. Kaže Džena da vlada insistira da se devojčice pokrivaju u javnim školama. Ako se zaljubite u Muslimana iz Malezije, pod obavezno je da pređete u islam ako želite da se za njega udate.

Veče je već bilo palo, pa je došlo vreme za klopu. Išli smo u popularni Trek (TREC), lokaciju koja ima pet zona, a svaka nudi posebna mesta za zabavu, od klubova, pabova, restorana, koktel barova, uživo muzike… Sve radi do pet ujutru. Trek je napravljen kao deo turističkog plana grada za period od 2015-2025. godine. U avgustu prošle godine otvoren je Zuk (Zouk KL) mesto koje ima 11 odvojenih soba za zabavu. Obišli smo sve, podrazumeva se. Tu su diskoteke, kafići, privatni klubovi.. Sve za svakoga. Nema šanse da se ne pronađete bar u nekoj od ovih 11 soba. Večerali smo u fensi restoranu Le Noar (Le Noir). Klopa odlična – piletina, špagete… Uživo muzika. Bili smo napolju i nije bilo vruće, jer je pirkao vetar.

OD TRGA DO BLIZNAKINJA

Drugog dana obilaska Kuala Lumpura išli na Trg nezavisnosti ili Merdeka trg na kome se nalazi zgrada Sultan Abdul Samad, klub Selangor, kao i anglikanska katedralna crkva posvećena Bogorodici Mariji, u tamošnjem narodu poznatija kao Crkva Svete Meri. Upravo na tom trgu smo primetili koliko je jak britanski uticaj. Tu je i teren za kriket, te zgrada koju su koristili Britanci, sa toranjem u obliku Big Bena. Ovaj sat je sagrađen u znak sećanja na britansku kraljicu Viktoriju. Od 1957, svake godine ovde se održava parada.

Kraljevska palata, odnosno Istana Negara, zvanična rezidencija monarha, nalazi se u severno-zapadnom delu Kuala Lumpura. Izgleda grandiozno. Nova palata je otvorena 2011, pa je tako zamenila staru koja je nalazila u centralnom delu grada. Podeljena je u tri dela i ima čak 22 kupole. Taj dan je toliko bilo vruće da mi je bilo žao stražara, a još više njihovih konja, kojima nikako nije bilo drago što satima stoje na uzavrelom mermeru.

Petronas kule su dve zgrade bliznakinje, najviše takve trenutno na svetu. Viskoje su 451,9 metara i spojene su „mostom“. NJih prvo primetite u gradu, te se možete pomoću njih orijentisati. Imaju 88 spratova, a ako sam dobro razumela vodiča Dženu, u njima može i da se stanuje, mada me ne držite za reč. Svakako su prvenstveno poslovne zgrade. Nismo ulazili u njih, ali je i odozdo pogled spektakularan. Uveče su osvetljene divnim svetlim bojama, izgledaju zaista moćno. Ispred njih je park, koji podseća na Central park u NJujorku. Divan je za šetnju i opuštanje. Tu je i Trejders (Traders) hotel, koji ima bar i u baru bazen i sve to s pogledom na Kuala Lumpur.

Pili smo i malezijsku kafu Kopi u lokalnom kafiću takvog i imena – Lokl. Možete da birate između crne i bele, s tim što ako hoćete slatku, oni vam je zašećere, a ne vi. Lepog je ukusa, jaka.

Batu pećina je baš lokacija za turiste. Nalazi se u predgrađu grada, možda nekih pola sata vožnje iz centra. Statua najmalđeg sina indijskog božanstva Šive – Murugana, visoka je 41 metar i nalazi se na ulazu u pećinu. A da bi ste u istu ušli i videli indijski hram smešten u njoj, čeka vas 272 stepenika, uzbrdo, i majmuni koji jedva čekaju da vam otmu hranu ako je vide. Kao i u drugim indijskim hramovima, ženske osobe koje su u suknjama i šorcevima iznad kolena, ista moraju da pokriju maramom. U obližnjem kafiću smo probali tradicionalni crni čaj sa mlekom. A ko ogladni, tu su i palačinke sa sirom, čokoladom… Koštaju od četiri do sedam ringita.

RIC, KLOPA I ČAJNATAUN

Dođosmo i u Čajnataun (Chinatown). Prepun je tradicionalnih kineskih balona, tezgi sa svakojakom robom, restorana… Može da se pazari za malo novca. Interesantno je, što je u stvari i fenomenalno, gradski prevoz po centru grada je besplatan. Tako smo i mi iskoristili ove autobuse i vozili se do Čajnatauna. Meni je najlepše tu bilo za posetiti indijski hram – ceo sagrađen od njihovih tradicionalnih figura.

U Kuala Lumpuru smo bili smešteni u Ric hotelu (Rity Carlton), koji je smešten u centru grada. Idealna lokacija za turiste. Odlična ponuda svega, sobe prostorne, usluga na nivou. Svako veče me je dočekao tanjir s kolačima i jedna poema. U ovom hotelu je odsedao svojevremeno i Barak Obama, eto toliko je odličan. Ima bazen, naravno, gde smo se opuštali svih dana. Nije za džabe kolega rekao da su „svi ti Ricovi odlični“. U blizini je veliki tržni centar. Cene su pristupačne. Na primer, kupaći u H&M-u košta oko 10 evra. Ja sam kupila kožne patike za samo 25 evra.

Malezijska kuhinja je mešavina azijske. Tako je pirinač sastojak u mnogim jelima. Malo je ljutkasta, ali ne previše. Jedno veče smo klopali u Bižan (Bijan) restoranu u koji dolaze mnogi turisti iz Evrope i SAD. Preporučujem.

I tako prođe moj mini odmor. Potpuno oduševljena upadoh u Boing 777 Katar ervejza, ovog puta u ekonomsku klasu do Dohe. Specijalno dobih vegetarijanski meni, prostora za noge i previše, osoblje divno. Sve potaman. Pošto sam spavala kao beba nekih četiri sata pod toplim ćebencetom, da se pred Dohu razbudim slušala sam jedan od mojih omiljenih bendova – Faithless. Ova avio-kompanija nudi čak 3.000 entertejment opcija na svim letovima – 550 filmova, 1.400 epizoda poznatih TV serija, 1.000 pesama i 50 igrica. Još ako imate super društvo, kao što sam imala ja u obliku jedne fenomenalne zemljakinje Užičanke, let nećete osetiti. Od Dohe do Beograda eto mene opet u biznis klasi. Letovi su tačni ne u minut, no u sekundu.

Inače, za avanturiste poput mene, divno je da Katar ervejz ove godine uvodi nove destinacije, između ostalih, Okland na Novom Zelandu, Kanbera u Australiji, Lusaka u Zambiji, Rio de Žaneiro u Brazilu, Santjago u Čileu, Lusaka u Zambiji, Libervil u Gambiji, Čijang Maj u Tajlandu, ali i makedonska prestonica Skoplje, kao i Sarajevo. Već se vidim u Zambiji ili Gambiji. Takođe, od nedavno, putnici koji imaju čekanje u Dohi duže od pet časova, od 01. novembra prošle godine mogu da apliciraju za besplatnu vizu za Dohu i namenski se zadrže do 96 sati i upoznaju ovaj divan, prebogati grad, a potom nastave svoje putovanje.

Kuala Lumpur mora da vam bude na listi putovanja, pogotovo ako obilazite Indoneziju, Singapur… Nećete se razočarati. Obećavam.